Др Анабели Еставез Гарсија – Новац не може од лошег човека створити доброг лекара

Чак и кад се више ништа не може учинити, онколог пацијента прати до краја. Кубански лекари се емотивно везују за пацијенте

Куба деценијама фасцинира својом виталношћу у истој мери у којој и рад кубанских лекара, својеврсних амбасадора своје земље, како на пољу хуманитарног рада у земљама „трећег света“, тако и као расадника научних достигнућа на пољу медицинске науке. Ова санкцијама изнурена земља свом народу пружа најквалитетнију здравствену заштиту, бесплатно лечење и врхунско образовање. Захваљујући бројним научноистраживачким институтима Куба је доминантна у производњи лекова, а успешна борба против канцера привукла је у ову земљу пацијенте из читавог света.

Ових дана Србију је посетила др Анабели Еставез Гарсија, онколог, директор болнице у Хавани и универзитетски професор, сарадник бројних научноистраживачких института. Ова изузетно пријатна, топла и духовита жена с великом љубављу и ентузијазмом говори о својој професији, наглашавајући колико је важна љубав – према позиву, људима и својој земљи. У духу хуманистичког интернационализма који се налази у темељима кубанске револуције, Чеова кћер Алеида рекла је једном приликом за „Печат“: „Ми не желимо да мењамо друштвене системе по свету, ми само желимо да створимо бољег човека. А тај човек ће знати у каквом друштву жели да живи.“ Ова изузетна жена припада генерацији часних и одговорних лекара које је Куба изнедрила.

[restrict]

Колико су у праву они који су ваш долазак у Србију протумачили као спремност Кубе да нашим људима олакша приступ вашем здравству?

С обзиром на то да на Кубу долазе пацијенти из САД, Кине и бројних богатих земаља, разлог за наш долазак у Србију није превасходно комерцијалан. Након озбиљних припрема под надзором кубанског Министарства здравља, консултантска кућа „Consulta al Futuro“ склопила је уговор са Асоцијацијом кубанских лекара испунивши веома строге критеријуме за ову врсту комуникације. Мој долазак у Србију вероватно говори о потреби да се у овој области покрене сарадња на свим нивоима. Сем сусрета са мојим пацијентима који су се већ лечили у здравственом центру „Ла Прадера“, где радим као специјалиста онкологије, у Београду сам разговарала с колегама и одржала неколико предавања.

Упркос санкцијама и отежаним условима за рад, кубански лекари заузимају завидно место у светској медицинској елити. У Србији студенти медицине упоредо уче и језик земље у којој намеравају да понуде своје услуге. Како се Куба носи с тим синдромом?

Ми се од детињства васпитавамо у духу солидарности и једини мотив за одговорно бављење лекарским послом је љубав: према професији, људима, домовини… Новац и привилегије су секундарне, и не могу од лошег човека створити доброг лекара. Сувише често нас питају колико зарађујемо, а ретко ко нас пита колико волимо то што радимо. За мене је срећа што сам стекла најбоље могуће образовање и што имам привилегију да то знање поделим са својим студентима, као и да га применим на својим пацијентима. Срећна сам и због тога што су моје услуге бесплатне и доступне свим Кубанцима. Вероватно су тај ентузијазам и хумани мотиви заслужни за напредак медицинске науке и праксе. Наши будући лекари ниједног тренутка не заборављају етички принцип по коме је добробит пацијента изнад свега. Питање колика су нам примања је заиста непримерено – наша професија је везана за жртвовање, мукотрпан рад и непрестано савладавање тешкоћа које делимо са сопственим народом.

Просечан век Кубанаца је 78 година. Колико је томе допринела чињеница да сте по броју лекара први у свету?

Ми смо, упркос бројним тешкоћама, успели да обезбедимо 6,7 лекара за 1.000 пацијената, по чему заузимамо прво место у свету (испред Немачке која има 3,7 лекара на 1.000 пацијената). У мањим местима имамо Домове здравља у којима раде породични лекари – лекари оспособљени за лечење свих узраста, од деце до стараца. Тај лекар процењује да ли је пацијенту потребна озбиљнија интервенција, након чега га шаље у неки већи центар. Наши лекари уопште не размишљају о цени медицинских услуга, нити о цени лекова. Њима нико не диктира које ће лекове преписати, већ се они руководе искључиво интересом пацијената. Бројни лекови су домаће производње, а многи од њих су јединствени, као на пример: Heberprot P75, Vidatox, Vaxira, Melagenin plus, Cimavax… Зачудило ме је што се код вас говори само о раку плућа, што значи да немате довољно информација о нашим достигнућима. Набројаћу вам само неке: спроводимо јединствен третман у свету за лечење очне болести Retinitis Pigmentosa, примењујемо веома успешну терапију дијабетског стопала – леком Heberprot-P, као и терапију псоријазе и витилига. Сем канцера плућа успешни смо у лечењу канцера мозга, врата, језика, једњака, ждрела, панкреаса, стомака… Код нас је први пут у свету уведена грана анхеологија, која се бави васкуларно-ендокриним аспектима болести.

На који начин је организован научноистраживачки рад?

Научни сектор Кубе је конгломерат од 25 организација за истраживање и тестирање нових лекова. На том послу је ангажовано више од 7.000 научника, како из медицинске струке, тако и инжењера, а логистику пружа око 12.000 запослених. Процедура за добијање дозволе за производњу лека веома је озбиљна и дуготрајна, као што је и процедура за давање лиценце онима који желе да повезују пацијенте из својих земаља са кубанским медицинским центрима. Таквих захтева је све више, али су услови веома ригорозни, а обавезно је укључивање амбасаде Кубе преко које се сваке године врши провера рада Агенције.

У којој мери се води рачуна о душевном стању болесника?

Веома је важно емотивно повезивање с пацијентом, и сарадња с породицом. У нашим клиникама има места за смештај члана породице – целодневни или ноћење. Уколико пацијент нема породицу, социјални радник се укључује у бригу о њему. Важна је и сарадња у вези са избором третмана. Пацијент се детаљно упознаје с варијантама – предностима и недостацима – тако да може сам да бира терапију. При томе нема притиска ни уцене, као што је случај у неким земљама. Код нас је пракса да се са истом посвећеношћу ради са старим као и са младим пацијентима. И пацијент од 90 година добија најбољи могући третман. Палијативна медицина је веома битна за збрињавање неизлечивих болесника, а често се у тај процес укључује и клинички психолог. Принцип је да се од пацијента не сакрије ништа, да му се не даје лажна нада, али ни да му се она одузима. Посебна грана психоонкологија обучава лекаре за рад са најтежим болесницима. Чак и кад се више ништа не може учинити, онколог пацијента прати до краја. Кубански лекари се емотивно веома везују за пацијенте. Дешава ми се да отплачем код куће након сазнања да неком пацијенту нема лека.

Западни научници тврде да сиромашна Куба нема могућности да постигне врхунске резултате. Међутим, ви их стално демантујете новим открићима…

Новчана средства нису кључни фактор развоја науке. Ми успевамо да идемо у корак са западном медицином и да је често и престигнемо захваљујући информационој мрежи која обухвата све медицинске центре, од најмањих локалних до највећих. Подаци о сваком пацијенту налазе се у датотеци којом располаже 25 научноистраживачких институција. Они обрађују податке и прослеђују их у централну датотеку како би сваки картон био анализиран и укључен у истраживачке програме. Захваљујући повезаности свих центара детектују се приоритети, размењују информације и достављају клиникама које врше клиничка испитивања у циљу проналажења најефикаснијих метода за лечење болести. Наша снага није у новцу већ у организацији и стручној анализи података.  

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *