Аутор лажних вести

Жива је расправа о питањима ко је аутор неке информације, ко је хакер, ко измишља, ко сакрива, а ко открива новости. А одговор лежи у Светом јеванђељу

Утувите, Срби, нисте криви! НАТО је злочинац! Ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Важно је стално понављати, јер сад покушавају да нам набију на главу осећање кривице. Тобож, ми „зли“ грађани Србије смо криви што нас је „невини“ НАТО бомбардовао. Радиоактивним ђубретом затровао од кога десетине хиљада грађана Србије обољева и умире од рака.

[restrict]

СТИПЕНДИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ Данас се на сваком кораку говори о лажним вестима. Води се борба непрестана о томе ко је аутор, ко је хакер, ко измишља, ко сакрива, ко открива. У Светом јеванђељу пише: „Вама је отац ђаво и жеље оца свога хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер он је лажа и отац лажи“ (Јов. 8, 44).

Просто, колико да се зна ко је аутор лажних вести. Даље истраге су излишне.

О Косову и Метохији се разговара. Званично и незванично. Разумљиво, јер Косово и Метохија јесу Србија. Наше је. Данас окупирано. Са окупатором нема преговора.

Амерички стипендисти, већ одавно времешни, још мало па ће стићи старца Фочу од стотину лета, као да су вечити студенти који се стипендија не одричу, предлажу власти да се понаша као влада Милана Недића кога иначе називају ратним злочинцем и најоштрије осуђују. Како дародавцу стипендија одговара. Наводно су забринути за нашу децу, те наговарају власт да проблем што пре реши. Њима се жури. За чуваре стипендија, стипендије су важније од Србије. Стипендија нема алтернативу. Мани га, Мито.

Богу хвала што верујем да стипендисти не одлучују. Верујем у разум српске власти. Чему журба? Власт нека никакав документ, јер видимо да се они врло лако губе, поготову ако су на енглеском, не потписује. Нема одрицања од Косова и Метохије.

Наши потомци ако буду хтели, нека потпишу. Шта је сто година? Енглеска краљица мајка живела је дуже. Њена ћерка је зашла у десету деценију живота, а још стигне да поред управљања државом, Англиканском црквом, и Комонвелтом тргује акцијама уз помоћ  „рајских папира“. Вредна жена којој ни столеће не може ништа. Од мајке је ћерки остануло.

Замислите да су наши дедови, пре стотину, година тврдили да се мора остати у ропству, јер другог избора нема. Милутин Миланковић, Србин и научник светског гласа, није се либио да 1912. године обуче униформу резервног официра Српске војске и да с нестрпљењем чека наредбу за јуриш на Скопље. Није се тога либио ни Веселин Чајкановић, Милан Ракић, ни многи други учени Срби. Слобода отаџбине била је на првом месту.

УНУК ДРУГА БЕВЦА НАТО окупатори који воле да се крију иза појма „међународна заједница“ журе и у игру убацују своје верне савезнике, потомке комунистичких владара. За свог представника на Косову и Метохији именовали су Игора Шолтеса, унука друга Бевца. Зло које је деда нанео Србима сад ће наставити унук. Старији памте деду. Млађи, а могли би и старији, да прочитају књигу Александра Бајта „Берманов досије“.

Верујем да Срби нису заборавили улогу још једног Словенца. Јелка Кацина. Мотао се Србијом, такође као представник евроунијата. Човек који се фотографисао с оружјем у рукама изнад тела убијеног пилота ЈНА. Особа која се лавовски упињала да убеди посланике у парламенту Србије да изгласају срамну резолуцију о Сребрници.

Комунисти бивши и садашњи су најбољи борци против великосрпске буржоазије, српских националиста и православних Срба уопште. Србин коме је стало до Србије је непријатељ. Некад комуниста. Данас евроунијата. Комесари јуче. Комесари данас. Задатак исти. Уништи Србију и Србе. Ко не верује мени нек погледа први број листа „Комунист“ од 1. јануара 1925. и све ће му бити јасно. Иначе лист на насловној страни има занимљиву опаску „Излази по потреби“! Ко данашњи „елитни“ стипендисти. Пљују Србе и Србију по потреби! Иначе нема стипендије. Да би се додворили дародавцима а богами и власти, они тврде да је реалност изнад свега. Аут реалност аут нихил!

Свако ко није с ума сишавши или евроунијатски зависник, што му дође на исто, зна да је реалност привремена и краткотрајна појава. Оно што је било реално јуче није реално данас. Јуче су тврдили да је тржиште све и свја. Данас о томе ћуте. Променила се реалност.

Не заборавите српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана, утамничене у „слободној“ евроунијатској заједници. Помозимо Србима на Косову и Метохији. Сем нас и наше православне браће нема ко други да им помогне. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *