Афирмативна акција на делу

НАСИЛНА РОМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ

Фонд за отворено друштво спреман да пружи подршку програму интеграције Рома у Србији, саопштено је из кабинета председника Србије Александра Вучића након што се сусрео са замеником председника Фондације Алексом Сорошем. Шта тачно представља та „интеграција“ „Печат“ је писао још 2014. године

После 2000. године отпочело је спровођење програма за насилну промену демографске структуре у Србији која се реализује тајним депортовањем Рома из ЕУ и то оних који никада нису били српски држављани, али се накнадно уписују у матичне књиге као да су рођени у Србији. С друге стране, фаворизује се масовни одлив младих, образованих људи из наше земље. Овај процес подржан је у оба случаја моћним финансијским инструментаријем Запада.

По свему судећи, грађани Србије у великој мери сами финансирају настанак нове државе на свом тлу, и то специфичне ромске државе у којој ће живети несразмерно увећан (у односу на стање до пре деценије) број Рома.

[restrict]

У анализи „Европска унија се припрема да докусури српску државност“ из 2009, старији научни сарадник Руске академије наука Петар Искендеров оценио је да процес „административно-територијалне реформе којом се српска држава трансформише у ’Заједницу српских региона’ (ЗСР)“ представља коначно решење за Србију и Србе, а подразумева предају српске територије Албанцима (у јужном – прешевском региону), Турској и Босни у западном (рашком) региону, Мађарској у војвођанском, а Румунији и Бугарској у источном региону. Централни регион (област Шумадије и Поморавља) према овој анализи – предвиђен је за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства, ромске популације са Косова и Метохије, те оне из других република бивше Југославије.

Јуриспруденција „цивилизоване Европе“

Демографска политика ЕУ подразумева депортацију, за „цивилизоване Европљане“ мање пожељних етничких група – у Србију и православне земље југоисточне Европе, као и предузимање опсежних мера и програма како се они случајно не би вратили на просторе са којих су потекли или се у њима населили. Да би се тај план реализовао, европска јуриспруденција ангажовала је тимове правних експерата који су освојили нов правни инструментариј, нове законе о миграцијама и азилантима, пласираним под називима: „управљање миграцијама“, „реадмисија“, „сигурна трећа земља“. Промена демографске структуре у Србији одвија се по истој формули по којој глобални поредак премрежава свет: глобална политика миграција намеће се ултимативно и спроводи локално преко владе, савезних и локалних власти, НВО сектора неформалних група, група за притисак, као и медија који се строго придржавају веома јасних закона политичке коректности.

Пројекат трајног пресељења ромске популације из Европе и стварање предуслова за настанак – на тлу Србије – државе са несразмерно великом ромском популацијом, преузео је на своја плећа Џорџ Сорош, члан групе Билдерберг, бивши члан борда директора Савета за иностране односе, мађарски Јеврејин, у младости сарадник нациста и водећи хуманиста Новог светског поретка (уз Била Гејтса). Сорош и његов фонд реализују програм „Деценија укључења Рома“ који обухвата све аспекте живота и рада: образовање, здравствену заштиту, становање.

Сорошев програм се представља као пројекат приоритетног значаја за решење проблема са којима се суочава ромска популација. И мало ко разуман би одбио да се сложи са овим племенитим идејама, али проблем је у томе што се поменуте идеје реализују искључиво изван плавокрвног језгра ЕУ одакле се Роми континуирано и масовно депортују у Србију укључујући и најсуровије начине.

Уговор о реадмисији, који је са ЕУ потписала Србија, помоћу клаузуле о заштити података отворио је ЕУ простор за депортацију Рома и осталих групација становништва у неограниченом броју у Србију, као и могућност да се број депортованих држи у тајности.

ИГРА БРОЈЕВА

Према попису становништва из 2002. године, у Републици Србији се 108.193 грађана изјаснило да су припадници ромске националне мањине. Садашњи број Рома држи се у строгој тајности а званичници кажу да евиденција не постоји. Јасно је да се тиме прикривају подаци о броју депортованих Рома са територије ЕУ који никада нису могли да добију држављанство неке европске земље где су живели, Рома из бивших република СФРЈ и Рома избеглих са простора Косова и Метохије.

Заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Србије др Драгољуб Ацковић је на састанку на којем је разматрана политика становања ромске популације, где су учествовали секретар експертске групе Савета Европе CAHROM Мајкл Гует и представници Канцеларије за људска и мањинска права Србије, у свом уводном излагању изнео процену да у Србији живи 600.000 Рома.

У научном раду „Роми у југоисточној Србији од дефтера до пописа“ проф. др Драган Тодоровић наводи да „Процене представника ромских организација и цивилног сектора упућују на 450.000 до 800.000 припадника ромске националне мањине насељених у Србији“ (до 2011. године).

Евидентирање кретања декларисаних Рома у Србији у новијем периоду започиње 1948. и наставља се у званично вођеним пописима из 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. године. Према подацима пописа из 2002. године (спроведен на територији централне Србије и Војводине) у етничкој структури Србије (без Косова и Метохије) Срби као већински народ чине 82,9 одсто укупног становништва, док су најзаступљеније националне мањине Мађари (3,9 одсто), Бошњаци/Муслимани (2,1 одсто), Роми (1,4 одсто) и Југословени (1,1 одсто).

Ова разлика у броју Рома по попису из 2002. и претпостављеног броја који наводе др Ацковић и припадници НВО сектора показују да је „цивилизована Европа“ до 2011. године у Србију депортовала између 500.000 и 700.000 Рома, након чега је процес депортације настављен.

Посебна брига ЕУ је да сви реадминистрирани Роми добију српско држављанство и то по хитном поступку. У ту сврху, за упис Рома у матичне књиге обезбеђена су (према подацима „Образложења Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015) донаторска средства у износу од 317.464 евра, посао је поверен здруженим снагама Министарства правде, Центра за социјални рад и Високог комесаријата УН за избеглице.

Стратегија за унапређивање положаја Рома заснива се на спровођењу нечега што се, по угледу на америчку праксу, назива „мерама афирмативне акције“. Ради се о расистичком закону којим се неромско становништво Србије ставља у неједнак положај у односу на Роме – у области здравства, становања, запошљавања, социјалне заштите, образовања, издавања личних исправа итд. Мере се правдају потребом „што боље интеграције ромске заједнице у друштво и смањивањем јаза у приступу правима између Рома и опште популације“. Јасно је да се јаз у правима не може смањити тако што се другима то исто право ускраћује на основу етничке припадности. Мере афирмативне акције у условима у којима немају универзално важење и у којима се тајно спроводи депортација Рома – несрпских држављана којима се након тога издају документа којима се ова превара озакоњује – представљају веома грубо кршење правних норми и стандарда. Стратегијом је предвиђено и повећање броја Рома са средњим и високим образовањем, што се постиже посебном политиком уписа која се примењује од 2003. године и која све остале ставља у подређени положај.               

[/restrict]

 

3 коментара

  1. SPOLJNI I UNUTRAŠNJI PRITISAK za integraciju roma. Privilegovana afirmacija roma.
    Fond za otvoreno društvo i razne (strane i domaće) organizacije za ljudska i manjinska prava, većinom locirane u Beogradu i finansirane iz inostranstva i iz srpskih fondova, rade protiv srpskih nacionalnih interesa, vode autošovinističku politilu (neću ih imenovati)?! Država Srbija ima svoje institucije, obezbedjena je potpuna ramnopravnost svih nacionalnosti i manjina po najvišim standardima i više od toga.
    —Posebno provociraju politilki stavovi nekih beogradskih (institucionalnih) organizacija za ljudska prava koje otvoreno na TV govore o navodnoj diskriminaciji romske zajednice u Srbiji(!)? Decenijama unazad se govorilo o albancima na Kosovu da su najnerazvijeniji, zaostali i zapostavljeni (siromašmi zbog enormnog nataliteta) – a danas nam oteli teritoriju KiM (Srbija predala Briselskim sporazumom). Po kosovskom modelu počela da deluje i romska politika. Za 50-80 god moguće je da će u Vojvodini romi biti većina.
    — ŠTA JE ROMSKI PROBLEM:
    – Preteran natalitet koji ih gura u siromaštvo. Zašto su zbog toga Srbi krivi? Nemam ništa protiv nataliteta, i neke srpske porodice koje imaju petoro dece siromašnije su u odnosu na porodice sa 1-2 dece? Potenciranje diskriminacije nad manjinama sa enormnim natalitetom je velika nepravda prema nacionalnosti sa niskiim natalitetom i autošovinistička politika;
    — Tradicionalistička (u izvesnoj meri dobrovoljna) neobrazovanost roma – niko im ne brani da idu u školu da se obrazuju – Srbija nikome ne zabranjuje obrazovanje i ostala prava? Potencira se nekakva diskriminacija nad romima da bi se pripremio teren za projekat “Inkluzija roma” (majorizacija, tzv pozitivna diskriminacija -privilegovanje romske manjine nad ostalim, upisivanje u škole i fakultete bez prijemnog ispitaa…). “Majorizaciju” i “nacionalni ključ” – debelo su koristili Albanci na Kosovu 60-70-80-tih god na štetu ostalih nacionalnosti. U vezi toga navodim primer APSURDNE POLITIKE (autošovinističke) za jedan grad na Jugu (izostavljam ime): Davnih 70-tih god grupa od desetak pravoslavnih intelektualaca, nastavnika, ptofesora, kulturnih radnika… poslala peticiju opštinskom komitetu – da se pokrene politika za ekonomski, kadrovski, institucionalni razvoj albanske manjine koja je navodno najnerazvijena i zaostala (majorizacija): Da se otvaraju škole, fakulteti, institucije na albanskom jeziku (u gradu alban. manjina činila 20%). Na tu peticiju upućena je javna kritika u novinama, jer je neobjektivna, majorizacijskog karaktera: Albanci su imali veća prava od ostalih. DANAS, Albanci su prešli centar grada, sa jedne polovine grada potisnuli pravoslavce na periferno iseljavanje na drugu stranu grada gde nema Albanaca. Promeniće se u skoroj budućnosti etnički sastav grada u korist Albanaca. To govori da su potpisnici (pravoslavci) navedene peticije bili naivni i glupi za politiku (autošovinisti). Sledi dopuna:

    — I drugi faktori koje izostavljam.

  2. Pored gore navedenih spoljnih i unutršnjih faktora koji utiču na destabilizaciju srpskog nacionalnog bića i teritorijalnog integriteta (primer Kosovo/KiM), kao treći faktor utiče i dosadašnja “neprincipielna” populaciona politika u Srbiji: Daje se veći podsticaj radjanja manjinama koje imaju enormni natalitet, nego što se daje Srbima i ostalima kod koih zaista vlada bela kuga?
    — Sledi još jedan komentar – predlog protiv bele kuge:

  3. r….

    ZAHVALNOST Pečatu: Najbplji za političke debate, nema ograničenje komentara-članka, sa dužim vremenskim trajanjem tekstova-tema idealno za sučeljavanje.

    BELA KUGA u srpskom narodu povezana je sa temom – predstavlja treći faktor koji se negativno odražava na nacionalni i teritorijalni integritet Srbije. Demografski savet za podsticaj radjanja (predsednij Vučić) koji je formiran ne uliva optimizam, kopira višeecenijski kosovski model stimulisanja radjanja: Višestruko nagradjivana stimulacija radjanja kod Albanaca nego kod Srba – po kriterijumu: Prosek plate po članu domaćinstva odredjuje visinu dečkeg dodatka: Porodica sa 1-2 dece – veći prosek po članu domačinstva, većinom gubili dodatak. A albanske porodice sa 4-6-8-moro dece uvek su imali pravo na dečji dodatak (mnogi primali veći dodatak nego platu).

    PREDLOG ZA PODSTICAJ RADJANJA: Afirmisati državno SISTEMSKO REŠENJE za celu Srbija: 1/ Načelni podsticaj radjanja je dečji dodatak PO BRAČNOM PARU, a ne po broju dece. Na primer, fiksno na ruke bez uslovljavanja 10.000 – 15.000 din. (uslov da imaju dece) – to je ramnopravnost i jednakost za sve bez obzira na nacionalnost i veru?! 2/ Srpska nacionalnost-nacija kod koje vlada bela kuga – da formira “SRPSKI FOND” za podsticaj radjanja protiv bele kuge, u organizaciji sa SPC, dijasporom i srpski9m gradjanima sa simboličnim prilozima (mesečne obaveze, siromašne izostaviti). Ako hoće manjine sa izraženim i enormnim natalitetom (albanci, muslimani, romi…) – mogu i oni da formiraju svoje fondove niko im ne brani. Sve je na ramnopravnoj bazi svih i nema ko šta da zamera. svi dodatni podsticaji, olakšice, vrtići, trudnička bolovanja… uklopiće se posebno. Da ne dužim, drugi put o UZROCIMA BELE KUGE? …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *