Зона сумрака – Новинарчина сеоска

Новинарски бард из Кикинде Жељко Бодрожић уместо да коментарише оно у шта би требало да се разуме, а то је новинарство, и каже коју реч о високим професионалним и етичким стандардима Блица, упушта се у коментарисање ствари које очито не разуме и митрополита црногорско-приморског Амфилохија назива „пандурчином сеоском“. Његове Кикиндске новине нисмо читали, али Блиц јесмо

Новинарчина кикиндска, којој је, поред тога да је објављивао текстове у Блицу, у биографији главна ставка да је добио награду за етику и храброст, Жељко Бодрожић не доводи у питање тачност цитата одштампаног у Блицу, али стручно оцењује да би митрополиту „више одговарало да буде неки удбаш, или пандурчина сеоска која ће тући што мушке, што женске“, те да је он „камен међаш за многе лоше ствари у овом друштву“. Баш Амфилохије. Добитнику награде за етику и храброст није пало на памет да етички и храбро посумња у веродостојност и објективност Блицовог наслова „Скандалозно. Митрополит вређа жене и релативизује фашизам. Амфилохије: Српкиње су веће убице од Хитлера“. Зашто би када и Блиц (веровали или не) додељује награду „за испуњавање високих професионалних и етичких стандарда, професионални интегритет и допринос развоју друштва“? Како изгледају професионални и етички интегритет и стандарди у виђењу Блица најбоље указује чињеница да је ове године на уручењу престижног признања, поред моралне громаде Весе Симоновића, говорила и новинарка НИН-а (Блицовог пасторчета) Тања Николић Ђаковић, особа која је себи дозволила да на страницама некада цењеног недељника, из којег је разјурено све што је вредело, спроведе у струци ретко виђену акробацију. Замислите новинара који пише да су Совјети у Аушвицу убили милион и по Јевреја и тезу подупире интервјуом са командантом овог логора Рудолфом Хесом. Професионално, етички, стандардно, шта рећи? Троимена новинарка је урадила управо то у тексту „Регрутни центри пуни мржње“, где је организацију „СНП Наши“ окривила за бацање Молотовљевог коктела на амбасаду Грчке у Београду, а за саговорника узела Тадеја Курепу из Анархосиндикалистичке иницијативе којем се судило управо због напада на грчко дипломатско представништво извршено у знак солидарности са једним утамниченим грчким студентом.

[restrict]

Новине које не пропуштају прилику да професионално, етички и храбро (читај порнографски) пишу о убиству певачице Јелене Марјановић овај пут имају бољу мету – митрополита. Немојте се преварити, ту је и зла коб Јелене и њене кћеркице, али је она потиснута у мало мањи оквир на врху насловнице. Елем, Блиц нас обавештава, као што смо навели, да „најострашћенији епископ СПЦ“ митрополит вређа жене и релативизује фашизам тако што је рекао да су, цитирамо Блиц, „Српкиње веће убице од Хитлера“. Тачан цитат (преслушали смо говор митрополита на литургији у Пећкој патријаршији) гласи: „Српкиња је данас мајка чедоморка, сваке године по статистикама мајке Српкиње у својој утроби више деце побију за једну годину него што су побили Мусолини, и Хитлер и Броз и ови који су овде на Косову и Метохији.“ Митрополит овде не оптужује све Српкиње, него оне које су починиле чедоморство, тј. абортус. Са православног гледишта, које је не само легитимно него (и даље) легално, то је неспорно. На овај начин он никако не релативизује злочине из Другог светског рата јер, сложићете се, злочин је злочин. Истина је да је митрополит мало погрешио што се тиче броја Хитлерових дечјих жртава (било их је око милион и по током Другог светског рата по подацима Америчког музеја Холокауста), али није погрешио много што се тиче усташких жртава. По статистици, наиме, у Србији се годишње изврши 30.000 абортуса, а у НДХ је од 1941. до 1945. убијено 74.762 деце. Ако 30.000 помножимо са четири, добијамо 120.000, дакле митрополит не греши.

Важније од (можда погрешне) метафоре коју је употребио митрополит јесте начин на који се сигурно погрешно, да не кажемо злонамерно, тумаче његове речи. Ово није ни професионално, ни етички, а није ни храбро. Митрополит овим није хтео да увреди или да позове на спаљивање на ломачи Српкиња које се одлуче на абортус. Пре свега једном паметном и образованом православном великодостојнику вређање жена није нешто што долази у обзир, ако ни због чега другог због тога што је најсветије биће после Христа управо жена – Богородица, као што су и Мајка Јевросима или царица Милица које је поменуо у свом говору. Не, као што је рекао у наставку свог говора, он је позвао на њихово покајање и одустајање од тог чина. Да је Блиц хтео да буде професионалан, етички и објективан, пренео би и остале делове митрополитовог говора у којем Србе позива да помогну „браћу из часног албанског народа“ који сада предводе терористи и убице. Митрополит је веома оштро говорио и о целокупном српском роду који се одрекао Бога и хришћанских вредности. Да ли то значи да он овај народ мрзи, или, напротив, да га воли и родитељски брине за њега? Да ли „мајке чедоморке“ мрзи или их из љубави позива на покајање? Вероватније је ово друго.

На исти начин митрополит Амфилохије био је разапињан и због многих других ствари, примерице због говора на сахрани убијеном Зорану Ђинђићу где су његове речи намерно изврнуте како би се од митрополита направио зликовац. Ако пажљиво прочитате тај говор, видећете да је он од Ђинђића пре направио свеца, него антихриста. Исто је и са мајкама чедоморкама. О Блицовој новинарској етици доста смо већ написали, а сада је ред да подсетимо и на људску етику особа које воде ове новине и које су у стању да преко ноћи отпусте десетине људи, укључујући и самохране мајке. Ако не верујете нама, прочитајте у Цензоловци.    

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *