Почетна / Колумне / Зона сумрака – Исповест колатералног ума

Зона сумрака – Исповест колатералног ума

У праву је Теофил Панчић када каже да је „једва преживео“ патриотизам деведесетих. Велико је питање да ли би било тако да је остао у Загребу и да није прешао у Београд. Његови сународници из породице Зец, на пример, нису. Већ та чињеница би требало да га наведе да можда мало другачије размишља о мајору Милану Тепићу и његовом гесту

Песник који би само седео у фотељи и писао стихове никада не би могао да изнедри заиста квалитетну строфу. Он не би могао да опева херојског ратника, уколико и сам није херојски ратник – написао је још средином 19. века Томас Карлајл у свом најпознатијем делу „О херојима“. У случају о којем пишемо овај цитат би гласио овако: „Колумниста који би само седео у фотељи и јео пљескавице никада не би могао да напише заиста квалитетан текст.“ Да ум Теофила Панчића не може да досегне даље од урнебеса и купуса и да му је тема херојства сасвим непозната, (поново) нам доказује његов текст објављен на сајту америчког пропагандног пројекта познатог као Радио Слободна Европа под насловом „Подгревање мита о мајору Тепићу“. Домети поменутог аутора уопште не би били спорни да се он задовољава писањем о пљескавицама, или неким другим стварима у које се разуме, попут књига. Као и његов колега Петар Луковић, који би остао неукаљане репутације да се држао текстова о рокенролу, Панчић има веће амбиције па би да пише и о части, јунаштву и жртвовању за другог о којима зна, очито, колико и о молекуларној биологији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Karadjordje Petrović

    Pa što ti Filipe pričaš o njemu kao o čoveku? Zar je on čovek? Badava trošiš reči, nije vredan pomena. Kao ni mnogi poput vuka draskovica,cede jovanovica,borisa tadica, nenada canka,sonje biserko, natase kandidata, i ima ih još mnogo.Nažalost Srbija je puna izdajnika i izroda koji žive sa svojim narodom a mrze ga iz dna duše. Ali mogli bi reći da je to neko prokletstvo ili usud. Tesko je njima, to je težak, život kad se budiš i ležes sa svetom koji mrziš. Nek im se Veliki Gospod Bog smiluje i urazumi.




    5



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *