Удар на српску неутралност

Пише Љубан Каран

Стратези специјалног рата против Србије из Пентагона, Ленглија и Брисела заиста се труде да ураде све онако како то основни принципи усвојене стратегије налажу, али шта им то вреди када њихови сараднички центри деструкције унутар Србије немају много смисла за тајност и перфидност у наступу, чиме су нам дали довољно времена да се и сами припремимо за специјални окршај.

СТРАТЕГИЈА РУШЕЊА Центрима моћи на Западу неће се баш свидети што им је нова тактика разоткривена на самом старту, будући да су уложили велики напор у правцу обмане и оперативног маскирања правих, дугорочних намера. Комплетна замисао била је да се представници актуелне власти успавају срдачним и коректним пријемима и обећањима у Њујорку и Бриселу, и поверују у нагли заокрет западне политике према Србији и српској војној неутралности. Истовремено, да се подривачке активности и комплетна деструкција наставе од стране унутрашњих ретроградних снага, тако да се на први поглед не види како и даље иза свега стоји Запад.

Суштина нове замисли је да се Влада Србије не руши одмах и комплетна, него да се постепено круни елиминацијом министара који су најтврдокорнији заговорници војне неутралности и противници уласка Србије у НАТО. Рушење појединих министара треба да изгледа као унутрашња ствар Србије, а не као притисак и дејство извана. Тако се први на удару прљавих метода специјалног рата нашао министар одбране Србије Александар Вулин. Штавише, комплетна прљава „артиљерија“ овог тајног рата усмерена је на само један сегмент српске државности, али тренутно најважнији – на одбрамбену способност Србије. Процењује се да тако концентрисан удар на један сегмент мора дати резултате, и да ће одбрамбени фронт Србије против специјалног рата са Запада сигурно бити пробијен. За процене будућих дешавања веома је важно зашто се на удару нашао баш министар одбране. Јер ако се прво посеже за слабљењем одбрамбеног система, то значи да се САД и НАТО не одричу војног решења српског питања и да је то за њих реална опција за коју треба створити што повољније услове.

[restrict]

МИНИСТАРСКА РОКАДА Питање разлога због којих су министри Александар Вулин и Зоран Ђорђевић у новој влади заменили министарства произвело је разноразне интриге и којекакве верзије. Иако званичног објашњења није било (а и зашто би неко објашњавао стратегијске одлуке такве врсте), може се докучити намера политичког врха Србије. Наравно да је и Ђорђевић на линији војне неутралности Србије, али тек постављањем Александра Вулина за министра одбране послата је јасна порука и Истоку и Западу да је кичма прокламоване политике Србије војна неутралност, и да се она не може мењати ни под најтежим притисцима. На Западу су поруку схватили, и због тога је управо Александар Вулин постао основна мета напада специјалним ратом. Процењено је да би рушењем актуелног министра одбране била значајно нагрижена идеја о војној неутралности, а тако и комплетна српска политика која у самој својој суштини није у складу са агресивним плановима НАТО-а.

 

РАТ (ДЕЗ)ИНФОРМАЦИЈАМА Најважнија ствар код проналажења стратегије одбране Србије јесте што су опасности од специјалног рата са Запада уочене благовремено. Тешко да након тога можемо дозволити себи луксуз опуштања и изненађења. Добили смо довољно времена да се добро припремимо за тај тајни обрачун, а време као фактор је и у овом тајном рату, као и у конвенционалном, пресудно важно.

Страни центри одавно су свесни вишеслојних слабости када је у питању домаћа деструктивна машинерија која се представља као опозиција. Те слабости иду од морала до безидејности и неспособности, без изгледа да се превазиђу. Зато је Запад приморан да, и поред већ потрошене озбиљне суме, значајно повећа прилив новца који ће бити употребљен пре свега на јачање, увезивање и „шминкање“ унутрашњих снага. Затим, иако западни центри моћи већ располажу са пола медија у Србији, без обзира на цену, морају ићи у даљу куповину и преотимања ради стварања нових пропагандних пунктова, како би се медијским бомбардовањем грађана Србије великом количином дезинформација затрпала права истина. Ако се лажи пласирају преко више „независних“ извора, постају уверљиве.

Контраобавештајци знају како се праве дезинформације и како се пласирају са циљем да узбуркају српску јавност. Процес је прилично сложен, али логика је проста и једноставна. На пример, ако бисмо ствар поједноставили до краја, то изгледа овако – хајде да компромитујемо министра одбране Александра Вулина. Да ли министар Вулин има стан? Има. Одлично, то је прва истина. Да ли је тај стан велик? Јесте. Одлично, то је друга истина. Није ту сада проблем додати две неистине, да је стечен незаконито и да је купљен у време његовог министарског мандата. Тако имамо две истине и две неистине и таква дезинформација може да поколеба део српске популације који је ионако убеђен да свака власт у Србији краде. Остаје само да се смишљена прича пласира преко што више разних купљених медија као резултат „истраживачког новинарства“.

 

НАЧИНИ ОДБРАНЕ Најбоља одбрана од дезинформација јесте благовремено информисање становништва и јавно разобличавање дезинформација и гласина. Не треба занемарити ни едукацију ширих слојева становништва о суштини и циљевима специјалног рата, о његовим методама и погубном дејству на оно што сви желимо – миран и спокојан живот и рад без страха од рата, немира, унутрашњих сукоба, несташица, сиромаштва и свега другог што овај рат може да произведе. Није лако едуковати се у том смислу, јер у поодмаклим фазама деструкције настају нестабилност и хаос у коме се више не зна шта настаје смишљено и плански, а шта је случајна последица произведеног стања. Зато је веома битно ствари контролисати од самог почетка и адекватно се супротставити, без устезања, јер када ствари узму маха, то ће бити далеко теже.

Немамо начина да обуздамо стране пропагандне центре, али и те како законским мерама можемо обуздати дистрибуцију њихових прљавих производа. Наравно да је то могуће ако се инсистира на одговорности за лажно информисање засновано на лажној демократији. Зна се како то иде – од кажњавања па до забране емитовања за оне који се оглуше о законске мере. Треба разликовати исправан демократски став да се увек и свагде чује и друга страна, од смишљене и планске пропаганде. Треба разликовати средства информисања од пропагандних центара који служе искључиво за дестабилизацију владе, провоцирање незадовољства становништва и провоцирање грађанских немира.

Ако је страним и домаћим центрима субверзије толико важно да Александар Вулин оде, онда је нама још важније да он остане министар одбране.

Није нови министар одбране на удару само због чврстог става о питању војне неутралности него и због тога што је уочио све слабости одбрамбеног система Србије које су резултат „реорганизација и преформација“ од стране неких претходних влада у време Бориса Тадића и Драгана Шутановца. Комплетна организација Војске Србије и оружаних снага уопште била је прилагођена НАТО интересима, а садашње Министарство одбране показује јаку намеру да се одбрана прилагоди искључиво потребама Србије. Тако угрожавају већ постигнуте резултате НАТО-а, по чијим директивама је одбрана Србије сведена на малу професионалну војску.

 

ЈЕДИНСТВЕНИ ФРОНТ ОТПОРА Ако већ смишљена и планска субверзија према сувереним државама није санкционисана међународним законима, морамо учинити све да домаћим законима спречимо активности унутрашњих центара и пунктова деструкције. Морамо дивљање страних агената и шпијуна спречити или ограничити у интересу грађана Србије. Зато је у овом послу неопходна спрега свих кључних стубова друштва, пре свега тајних служби, полиције и правосуђа. Тај фронт мора бити јединствен и довољно ефикасан.

Тајне службе су основна полуга те борбе јер само оне имају законски одобрене методе, знање и искуство у разоткривању и спречавању тајног деструктивног деловања. Само оне могу открити лица која у туђем интересу раде против своје државе и све то доказати пред судом. Само њихови оперативци могу разбити маске оних који плански врше деструкцију, без обзира како се они представљали у јавности (политичари, синдикалци, опозиционари, новинари, невладине организације…). Зато је у овом тренутку веома важно јачање обавештајно-безбедносног система јер ће у даљој реализацији планова специјалног рата са Запада они бити преоптерећени и постојећа структура неће бити довољна.

Катастрофална грешка у организованом супротстављању специјалном рату који спроводе САД и НАТО биће евентуални изостанак јединственог фронта и ако одбрана министра одбране, који јесте жестоко нападнут, постане искључиво његова ствар и ствар његовог министарства. Као што је већ речено, јасно се види шта је циљ у овом тренутку – не да се влада руши одједном него да се круни. Да се таргетирани министри дискредитују један по један и постављају прозападни или бар они који нису тврдокорни заговорници војне неутралности. Да до промене политичке оријентације дође постепено и тихо, тако да народ то не примети пре него што се доведе пред свршен чин. А да се истовремено преко пропагандних центара – купљених медија коригује крајње негативан став српског народа према НАТО-у.

Па ипак, иако је претња више него озбиљна, ако се има у виду расположење већине становништва, мале су шансе стратега специјалног рата да остваре планиране циљеве у Србији, под условом да се правилно супротставимо опасностима. Знамо да се њихови циљеви могу груписати у три суштинске ствари: признавање независности Косова, увођење санкција Русији и улазак Србије у НАТО, а ту је веома тешко променити српску свест.

Ако нас пак западни центри моћи својим гласинама и дезинформацијама натерају да се бавимо сами собом, уместо да се организујемо у супротстављању агресији специјалним ратом, на добром су путу да нас поразе. Желе да изазову сукобе и раздор међу министрима у Влади и међустраначки сукоб у владајућој коалицији. Морамо знати шта су им крајњи циљеви и шта су фазе у остварењу комплетне замисли. Највеће су нам шансе ако им уопште не дозволимо да пређу са прве фазе на неку следећу, а без одласка типованих министара нема преласка на следећу фазу специјалног рата која их приближава зацртаном циљу. Само то је гарант да ћемо одбранити нашу независност и војну неутралност као суштину српске политике.      

[/restrict]