Тишина, амнезија, окупација…

Повика о руској претњи била је само димна завеса за пребацивање америчке војске на исток Европе, али се од ових НАТО земаља захтева да увећају „трошкове за одбрану“ и фактички издржавају армију САД

На западним руским границама Сједињене Америчке Државе су већ распоредиле целу дивизију, саопштио је прошле недеље портпарол руског Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков. То је епилог вишегодишњег подизања температуре и надувавања „руске претње“ у западним медијима и институцијама. Сада више не може нико да каже да не зна, да није упозорен. Оклопна техника је пристигла на своје место, где иначе, по договору између Кремља и Беле куће из 1990. године – не би никако смела да буде. У свему томе не треба никога да чуди што пољски министар одбране Антони Маћеревич – који се раније „прославио“ својим изјавама да су Русија и Немачка подједнако криве за Други светски рат – сада упозорава да то није НАТО стигао на руске границе већ да то Москва распоређује своје снаге на „источној граници НАТО-а“.

[restrict]

ПОЉСКИ ПАРАДОКС У таквој ситуацији, суочени са овако јаком „аргументацијом“ пољског министра, сасвим је узалудно подсећати да Русија може на својој територији да распоређује своју војску, али да је НАТО групација која сада оперише у Пољској и на Балтику састављена од америчких снага. На крају крајева, ако Пољаци не виде ништа чудно у томе што страна чизма, а тачније тенкови и авиони, поново газе њиховом земљом, и ако им то баш нимало не смета, онда нека им буде. Само да се не испостави после да „амерички пријатељи“ неће имати жељу да оду, као што ни Немачку и Јапан не напуштају већ скоро седам и по деценија. Већ сада би се могла замислити ситуација да пољски народ поново моли Русију да јој помогне да протера Американце, као некада Немце. Ако се зна да су Совјети били једини чија је војска добровољно напустила Пољску и источну Европу, онда ствари постају много јасније…

Како истиче генерал Конашенков, недавна руско-белоруска војна вежба „Запад 2017“ била је праћени медијском хистеријом без преседана у Европи. Све је ту било проблематично: од „недостатка транспарентности“, преко „хибридних операција“ Оружаних снага РФ, па до руских „војних хорди“ које су већ добиле наредбу за инвазију на суседне земље. И томе слично. Треба подсетити и на тврдње о „ударној групацији са више од 100.000 војника“, која ће из Белорусије пресећи Сувалкски коридор, док су други „експерти“ упозоравали да ће Москва искористити тренутак непажње и са севера подмукло ударити на младу „украјинску демократију“. Без обзира на то што су Американци и НАТО већ предали забораву ове медијске написе од пре само неколико недеља и месеци, они су ипак послужили сврси. Остала је свест о томе да Руси нешто „опасно спремају“. Шта – то више није битно. Важно је само да су амерички тенкови и авиони стигли у источну Европу и да се тамо, и буквално, осећају као код своје куће.

Из руског Министарства одбране наглашавају да су се власти балтичких земаља и Пољске посебно истицале у русофобији. Конашенков наводи да је министар Маћеревич јавно тражио да због „спољних претњи“ у Пољској треба разместити неколико америчких дивизија. Портпарол руске армије подсећа да се војна вежба „Запад 2017“ окончала на време и по плану, пред очима десетина страних посматрача и да су се руски војници, њих око 6.500, вратили на места сталне дислокације изван Белорусије. Према његовим речима, хистерија у источној Европи замењена је „тишином и амнезијом“ и нико више не помиње инвазије и хорде.

„У међувремену, у Пољској и балтичким државама, у позадини вежбе ’Запад 2017’ одвијала се ’ротација’ 3. оклопне бригаде Оружаних снага САД, размештене у склопу плана операције ’Атлантска одлучност’. Сва техника ове бригаде (87 тенкова М1А1 Абрамс, тешке самоходне хаубице М109 Паладин, 144 оклопна транспортера Бредли и још око сто других возила) остала је у тим земљама, док је персонал 3. оклопне бригаде, како не би био прекршен споразум са Русијом из 1997 (Основни акт НАТО–Русија), замењен људством 2. оклопне бригаде САД“, подвукао је Конашенков.

Другим речима, према споразуму из 1997, НАТО не може на руским границама да држи војску „на трајној основи“, што је требало да буде гаранција да америчке трупе неће угрожавати безбедност Русије. Међутим, исто као и са „усменим гаранцијама“ да се НАТО неће ширити на исток, које је Џорџ Буш Старији дао Михаилу Горбачову, тако је и одредба о „војсци на трајним основама“ извитоперена, у складу са слободним тумачењем споразума и геополитичким амбицијама. Американци сада „ротирају“ своје јединице, одвозећи једне војнике и довозећи друге, на сваких шест месеци. И тако, сматрају они, није прекршено слово Споразума из 1997. са Русијом. И (скоро) цео НАТО им верује на часну реч. Москва, међутим, не верује – више је него очигледно да Пентагон у Пољској и балтичким републикама држи сада већ целу дивизију, са тенденцијом даљег повећања.

СТАРА ХЛАДНОРАТОВСКА СТРАТЕГИЈА Док су западни медији викали о „претећој руској агресији“, Американци су у тишини у источну Европу пребацили трупе 2. оклопне бригаде и разместили их на истој локацији где је боравила 3. оклопна: Болеславец, Дравско-Поморске, Торн, Сквежина и Жаган. И ова бригада је донела своју оклопну технику и придодала на већ постојећу која је остала од „одлазећих“ трупа. Објективни и непристрасни западни медији о томе су ћутали, новинари истраживачи имали су ваљда преча посла него да истражују неке тамо стране тенкове који се групишу – унутар њихових националних територија. „Тако је, упркос свим изјавама НАТО и САД о ’безначајности’ војске која се довлачи на руске границе, де факто сада распоређена, не више бригада већ читава механизована дивизија америчких оружаних снага“, рекао је Конашенков.

То је, заправо, стара хладноратовска стратегија САД. Пошто им је било неисплативо да у Европи држе велике стајаће војске, осмислили су систем по коме би трајно била распоређена само ратна техника, конзервирана и смештена у хангаре и магацине, док су људство ротирали и распоређивали само у количини неопходној за одржавање сталног присуства. Тако је број комплетно опремљених војника могао да буде удесетостручен у року који се мери сатима – јер је требало само пребацити људство, док је неопходна техника већ била на месту. Овај „генијални“ изум сада се очигледно поново примењује. Али Руси не броје војнике „у ротацији“ већ првенствено количину ратне технике која им је на располагању, свесни да се бројно стање може у најкраћем року изменити драстично, јер је најкомпликованије допремити технику на „линију фронта“. А то је сада добрим делом урађено.

Зато Конашенков верује да је повика о „руској претњи“ била димна завеса за акцију Пентагона за пребацивање додатне технике на исток Европе. Ко сме да пита зашто амерички тенкови масовно долазе – док руске хорде надиру? Америчка порука Европи гласи: предајте нам ваш суверенитет, а ми ћемо вас бранити од руске агресије. Ако неко примети да не постоји руска агресија, већ да је Москва перспективан економски партнер, такав брзо буде проглашен за неурачунљиву особу. Још ако посумња да амерички тенкови много више личе на окупационе, него на „ослободилачке снаге“, онда је вероватно реч о љубитељу деспотија источњачког типа. Посебну драж целој причи даје чињеница да се од младих НАТО демократија захтева да значајно увећају своје „трошкове за одбрану“ и да фактички издржавају америчку војску на својој територији на терет сопствених пореских обвезника, који већ одавно стењу под теретом економске кризе. Није српски народ узалуд рекао: Ко не храни своју војску, храниће туђу.

ЧЕКАЈУЋИ ОДГОВОР КРЕМЉА „Ко овде припрема агресију?“, запитао је Конашенков. Руски сенатор Франц Клинцевич већ је најавио и могућност да се због свега овога Русија повуче из Споразума са НАТО-ом из 1997, поготово ако САД наставе да јачају војно присуство у Пољској и балтичким државама. Клинцевич је подсетио да је таква одлука у надлежности председника Владимира Путина, као врховног команданта, Министарстава иностраних послова и одбране, али и оценио да је очигледно да Вашингтон овим потезима јасно подстиче Русију да напусти Споразум.

То се, свакако, може догодити, али не треба заборавити да би једнострани излазак Москве представљао „крунски доказ“ о припреми агресије и тада би НАТО припреме за рат постале још обимније и нескривене. С друге стране, постојање Споразума на папиру подсећа на пакт о ненападању између Немачке и СССР-а уочи другог светског рата – који је Хитлер брутално прегазио. Лист хартије није могао да заустави тенковске дивизије. Зато не треба очекивати да ће Москва седети скрштених руку и заштиту очекивати од једног споразума, склопљеног у битно другачијим историјским околностима – када је Западу било важно да се Кремљ не буни превише против ширења НАТО-а на исток. И када је давао лажне гаранције да „неће размештати војску на трајним основама“. Како каже пољски министар Маћеревич, све су то лажи Москве да постоје многобројни амерички војници на „источним границама НАТО-а“. Министар је у праву – велике су само количине наоружања и технике. А војници ће доћи кад их домовина позове. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *