Почетна / Култура / СТАЗЕ КОЈИМА СЕ РЕЂЕ ИДЕ

СТАЗЕ КОЈИМА СЕ РЕЂЕ ИДЕ

Због чега верујемо да ће онај ко има времена и воље на Сајму књига свакако наћи бар враташца ка смислу, који као да се скрио од нас у овом времену кад је, по Бодријару, све више информација, а све мање смисла

Сваке године Сајам књига нас подсећа да књига није мртва. И да је могуће, чак и у доба техно-бесмисла, наћи „логосност“ која нас зове себи. И ове године смо, за читаоце „Печата“, одабрали наслове из којих глас логоса говори.

БЕРНАР Издавачка кућа „Бернар“ опет је понудила низ изврсних дела. Ту је, пре свега, зборник Православни витез Николај Васиљевич Гогољ, који је приредио Ранко Гојковић. У овом издању, првом код нас овакве врсте, сабрани су текстови највећих гогољиста, и ретки текстови самога Гогоља, човека који је почео од откривања апсурда, а завршио сусретом са смислом, који је Христос. Ту је и књига разговора са старцем Илијом (Ноздрином), духовником патријарха Кирила. Овај оптински старац духовни је наследник великих подвижника Свете Русије. Хилер Белок и Сесил Честертон нам дарују свој Партијски систем. Припадници дистрибуционизма, трећег пута између капитализма и комунизма, они су, још пре Другог светског рата, написали књигу чији је циљ, по речима Мише Ђурковића, „да се обнови демократски систем и да се држава из руку капиталистичких богаташа који владају корупцијом, продајом почасти и монополом над законодавством врати у руке народа и његових стварних представника“. Студија нашег историчара филозофије Илије Марића, под насловом Белешке о Кишу и философији, бави се употребом филозофске мисли у књижевном опусу аутора Пешчаника. Врсни, а намерно прећуткивани, романописац и приповедач Светозар Влајковић понудио је нам је своју хришћанску аутобиографску прозу Повратак изгубљеног, која је слика не само његовог живота него и епохе. Ко је читао Дон Жуана београдског у шуми чудноватој схватиће зашто се и ова Влајковићева књига мора имати у рукама. Ту су и дела Димитрија Мерешковског и Сергеја Аверинцева, као и саиздавачки подухвати са „Отачником“: дело Владимира Коларића Хришћанство и филм и Илије Марића о српској филозофији од 1945. до 1958. године.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *