Почетна / Интервју / Радослав Веселиновић – Како је 5. октобар појео своју децу

Радослав Веселиновић – Како је 5. октобар појео своју децу

Разговарала Драгица Бг. Пушоњић

Сећате ли се Јевгенија Примакова, министра иностраних послова Русије, који је изнад Атлантика окренуо авион и отказао посету САД кад је почела НАТО агресија? Њега сам 2001/2002, испред Привредне коморе Русије, примао у ПКС иако нико од чланова Владе Србије није хтео да га прими. Па и амбасадор Кине је имао проблеме, ни њега нико није хтео да прими иако смо имали велике дугове по основу нафте

Био је међу најуспешнијим приватницима у СФРЈ. Један је од оснивача и финансијера Демократске странке. И исто то у Демократској странци Србије. На политику је ставио тачку у демохришћанима Владана Батића. Радослав Веселиновић (65), власник „Галеб групе“, као актер или сведок историјских, а не само политичких збивања у нашој земљи, износи сазнања, виђења и оцене о догађајима и људима током година опасног живљења. Рачунајући и петооктобарски преврат који је резултирао транзиционим девастирањем српске привреде. 

Упркос политичким превирањима у којима је учествовао и турбуленцијама кроз које је пролазио као председник Привредне коморе Србије после 5. октобра, суочивши се и са одбојношћу власти према руским и кинеским високим званичницима, Веселиновић је све време у бизнису и његова фирма је једна од малобројних која и данас ради у три смене.

Сада први пут јавно говори да, у бити, свака револуција, па и демократска једе своју децу.

Како сте доспели у епицентар политичке плурализације СФРЈ?

На позив интелектуалаца, новембра 1989. учествовао сам у Хотелу „Београд“ у разговорима о стварању Демократске странке (ДС) у Србији. Требао им је успешан приватник, а ја сам био једини у Привредној комори СФРЈ. Ту су били Коста Чавошки, Војислав Коштуница, Драгољуб Мићуновић, Радослав Стојановић, Љубомир Тадић (Борисов отац), академици, доста адвоката – међу којима и Живојин Шестић. Један сам од оснивача Демократске странке у Србији и Шапцу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *