Председник против премијерке

Да ли предлог правосудних реформи председника Пољске Анджеја Дуде представља најаву цепања владајуће странке?

Пољски шеф државе Анджеј Дуда представио је 25. септембра нацрте два нова закона из контроверзне реформе правосуђа чијој ранијој варијанти су приговорили из Европске комисије, а на коју је он, потом, 28. јула ставио вето. Подсетимо, Дуда није дао зелено светло законима о Врховном суду и о Националном правосудном већу већ је само потписао Закон о општим судовима.

[restrict]

ДУДИНА РЕФОРМА У новим, редизајнираним законима, у којима је изашао у сусрет неким замеркама ЕК, Дуда је ограничио моћ владајуће странке Право и правда (ПиС) и њеног министра правде над судијама, али је истовремено и предложио проширење својих надлежности, због чега би морао да се мења Устав Пољске…

„Избор судија и чланова Републичког судијског савета (РСС) не сме да буде једностраначки. Мора да буде на основу договора партија“, објаснио је председник, подвукавши да је у предлог овог закона увео и нови параграф, по коме чланове бира парламент тропетинском већином (60 одсто), за коју су владајућој партији потребни и гласови опозиције. Будући да у овом сазиву парламента конзервативци из Права и правде Јарослава Качињског имају комотну већину у оба дома, тешко да може да се очекује договор три петине посланика око неког кандидата.

Дуда је предложио и да се прошире надлежности председника Пољске, тако да ако Сејм не успе за два месеца да изабере члана судијског Надзорног савета – изабраће га он. Међутим, то решење крши садашњи Устав и даје председнику исувише велика овлашћења, па је Дуда предложио да се промени Устав и позвао представнике парламентарних странака на консултације у, изгледа, узалудном покушају да пронађе двотрећинску већину за то. Консултацијама су, наиме, присуствовале четири од пет парламентарних странака; Грађанска платформа и Модерна нису виделе ниједан разлог за преговарање о поменутом уставном амандману, док је Сељачка странка Пољске (ФУП) навела да се не само овај него ниједан од Дудиних нових предлога Сејму не може поднети у садашњем облику већ да су потребне додатне велике консултације.

Дуда је такође прихватио замерке Европске комисије и Савета Европе да је недопустиво да се одједном распусти Врховни суд, а да главни тужилац и министар правде Збигњев Жобро одлучује ко је од судија подобан да остане у новом сазиву, а ко није. Председник је у свом новом закону о Врховном суду предложио да све судије са 65 година одлазе у пензију, али да шеф државе може да одобри даљи останак судије на функцији…

 

НАЈАВА ОТПОРА За крај остављамо оцене аналитичара. Предлози правосудних закона председника Анджеја Дуде, наводи се, недвосмислено представљају политичко „ограђивање“ од ставова његовог некадашњег партијског ментора Јарослава Качињског. И не само то. Ово може да буде јасна најава (или да има за последицу) – цепањe владајуће странке… Премијерка Беата Шидло је овог пута против шефа државе само поновила јулске оптужбе (када је ветом одложио реформу коју, како је рекла, грађани чекају 28 година) и подвукла да владајућа странка Право и правда неће попустити ни пред демонстрацијама, нити пред критиком ЕУ и САД, али ни пред „трансформисаним“ Анджејом Дудом који је преко ноћи добио бриселску и вашингтонску подршку.

Пољску, у сваком случају, чека врућа политичка и дипломатска јесен…   

 

ДИЈАЛОГОМ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ

Истога дана када је председник Дуда у Варшави представио два нова пољска правосудна закона (знатно умеренија од оних које је предложила владина странка), у Бриселу се по други пут у протеклих пет месеци одржавала седница Савета министара ЕУ о стању демократије у Пољској.

Изузев Мађарске, све унијске чланице подстицале су две стране да наставе с конструктивним дијалогом у проналажењу решења за спорна питања. У име мађарске владе говорио је Саболч Такач, државни секретар за европске послове у кабинету премијера Виктора Орбана: „Политичким прогонима вештица овакве врсте нема места на седницама министарског Савета Европске уније! Институционални дијалози о стању владавине права у унијским земљама одржавају се сваких шест месеци и дневни ред формира држава која у том тренутку председава. Информисан сам да је председавајућа Естонија за наредни скуп већ предложила тему – Плурализам у медијима. Дакле, спор између ЕК и Варшаве, који је правног карактера, треба решити у оквиру процедуре у вези са кршењем обавеза.“

[/restrict]