Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Заклетва пред Тачијем

Другог дана по одржавању локалних избора на Косову, српске судије и тужиоци положили су заклетву пред Хашимом Тачијем
Пред Хашимом Тачијем, његовом сликом, западним надзорницима и грбом такозване Републике Косово, 40 судија и 13 тужилаца „из невећинске заједнице“ – Срби са севера Косова – положили су у Приштини овог уторка заклетву, после чега их је Тачи декретом именовао на ове дужности и честитао им на томе што их је именовао, захваливши успут и својим надзорницима са Запада.
ИНТЕГРАЦИЈА ПО ТАЧКИ 10 „Поздрављам вашу спремност да се интегришете у косовско правосуђе и да радите у складу са косовским законодавством. Такође, поздрављам вашу спремност да вашу функцију судије, односно тужиоца извршавате часно, одговорно и непристрасно, поштујући правила професионалне етике“, обратио им се на албанском Тачи, иначе, надалеко познат по свом поштовању правила професионалне етике, што га и чини стручњаком за оваква питања.
„На овом путу ми смо имали и подршку наших међународних пријатеља, којима захваљујемо“, додао је Тачи. И имао је зашто да им захвали, јер је под њиховим притиском актуелна власт и пристала на гашење српског правосуђа у јужној српској покрајини и његово потоње утапање у правосуђе Косова које се сматра независним.
Тачка 10 Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, Првог бриселског споразума, подсећамо, наводи да ће „правосуђе бити интегрисано и радиће у оквирима правног система Косова“, а одатле је проистекао и Споразум о правосуђу који је постигнут у Бриселу 10. фебруара 2015, регулишући детаље ове мучне интеграције.
Церемонија полагања заклетве независном Косову – нису криве судије и тужиоци који су је положили, него они који су их на то принудили – требало је да буде уприличена недељу дана раније, 17. октобра, али судије и тужиоци нису дошли у Приштину јер им је то, како је устврдила Приштина, „забрањено од стране Републике Србије са намером да се не дозволи интеграција у правосудни систем Косова“.
ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ Ова тврдња је, нажалост, само делимично тачна. Судећи по реакцији председника Србије Александра Вучића – који је прошлог петка рекао да је „дао одобрење као председник, а Влада Србије је после данашње седнице дала одобрење“ – Београд се заиста може осумњичити да је спречио одлазак судија и тужилаца у Приштину прошле седмице, будући да су ова одобрења издата после, а не пре пропале прошлонедељне церемоније. Али није то учињено због „намере да се не дозволи интеграција у правосудни систем Косова“ – да јесте, одобрења не би било уопште – већ, чини се, због лошег утиска на косметске Србе које би та интеграција оставила да се догодила четири дана пре локалних избора на Косову, што би можда покварило изборне шансе Српске листе иза које је стао званични Београд.
И ови избори, узгред буди речено, проистекли су из Првог бриселског споразума, његове 11. тачке која је прописала одржавање општинских избора „по законима Косова и међународним стандардима“, и други су по реду локални избори који су у српским срединама спроведени по законима Косова пошто је оно једнострано прогласило независност.
Овога пута, за разлику од претходног, није било фантомки, прекида гласања и ломљења кутија, премда с Косова и Метохије стижу извештаји да је било притисака на бираче да гласају онако како им се каже.
У сваком случају, Српска листа тријумфовала је у 9 од 10 српских општина већ у првом кругу, а у Клокоту ће у други круг. Овај успех Српске листе у српским срединама – све и ако једним делом јесте производ притиска из Београда – посматран у ширем контексту, може да произведе и позитивне резултате. Логика је следећа, и полази од тога да су и нож и погача у рукама званичног Београда. Уколико Београд одлучи да потегне нож и дефинитивно одсече Косово и Метохију од остатка Србије, ништа нам не би помогло ни да је на овим локалним изборима победио ико други. С друге пак стране, у супротном сценарију погаче уместо ножа, борба за очување наших позиција ићи ће нешто лакше у овој варијанти у којој су централна власт у Београду и локалне власти на КиМ делови исте политичке гарнитуре, уместо да међу њима постоје политичке несугласице.
Постоји ту, међутим, још један детаљ. Како је и Вучић приметио прошлог петка, „ми смо цела два дана закаснили, а данас је 1.643. дан како они нису применили први базични Бриселски споразум“, то јест није формирана Заједница српских општина. А кад је већ тако, зашто ми журимо да испунимо свој део обавеза, уместо да наше испуњавање обавеза, реципрочно, условимо њиховим? И докле ћемо давати све, а да заузврат не добијемо ништа?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *