Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – СУЖИВОТ АЗБУКЕ И АБЕЦЕДЕ

Маргиналије маргиналца – СУЖИВОТ АЗБУКЕ И АБЕЦЕДЕ

Као ознака источног православља, ћирилица је лоше виђена још у епоси европске просвећености. За владавине Марије Терезије (1717–1780) објављена је наредба да се у српским школама царевине искључиво има користити латиница. Осетивши опасност од „шокачења“ и унијаћења, народне вође и Црква су пружили једнодушан отпор

Положај ћирилице је својеврстан показатељ нашег општег стања у модерном времену, на размеђи народа, култура и религија, где нам је дано да живимо. Као ознака источног православља, она је лоше виђена још у епоси европске просвећености. За владавине Марије Терезије (1717–1780) објављена је наредба да се у српским школама царевине искључиво има користити латиница. Осетивши опасност од „шокачења“ и унијаћења, народне вође и Црква су пружили једнодушан отпор. Претњу су живо осећали и јунаци Црњанскових „Сеоба“; то је њихова дневна и ноћна мора. Слична настојања Франца Јозефа (1848–1916) биће кратког даха. Она ће се изјаловити и у окупираној Босни. Гувернер БиХ Стјепан Саркотић (требало би истражити етимолошку везу са саркомом и Саркозијем!) у ћирилици препознаје непожељног геостратешког уљеза: „Срби у БиХ са својим ћириличним писмом представљају непријатељско тело Истока у борбеној зони Запада“. За време аустријске окупације Србије у Великом рату, наше писмо је било забрањено у школама. Заменила га је „културнија“ латиница. С потискивањем се наставило и у првој Југославији, на добровољној основи. Обузет унитаристичком визијом, краљ Александар Ујединитељ је, у духу Скерлићевог рационалистичког идеализма, био спреман да се одрекне азбуке. Концепт екавске латинице имао је присталица и међу Хрватима. Пошто је крајем двадесетих година доживео крах, Тин Ујевић је био принуђен да неке своје песме накнадно ијекавизира. У усташкој Хрватској, указом од 21. априла 1941, ћирилица бива званично забрањена. У другој Југославији је била прећутно потискивана; у администрацији је господарила „српска латиница“, то јест гајица. Као писмо националне мањине, ћирилица је у данашњој Хрватској формално допуштена, док у свакидашњем животу доживљава извесне непријатности.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *