Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – Козара, у почетку и на крају

Маргиналије маргиналца – Козара, у почетку и на крају

Сва тежина постојања за песника и јесте у језику. Реч је била на почетку, реч нас чека на крају; она надживљује оно што именује. Реч Козара, реч Косово: ко ће их замрачити у колективном памћењу, ко ће их истерати из душе? Верност те врсте, нарочита упућеност на неке именице погодба је опстанка на месту на којем смо се затекли. Ствари су пропадљиве и заменљиве; реч чува и оно што се у стварности раствори и претвори у прах

На вест да су ми у Приједору доделили „Књижевни вијенац Козаре“, оживеше сећања на први, дечји сусрет са легендарном планином наше новије историје. Сусрет се догодио у песми – а где би и како друкчије? Било је то у јесен 1944, одмах по поласку у први разред основне школе, у родном селу. Глас о страдању Козарчана дошао је у Шумадију као далека гробљанска запевка, сложена у осмерцу, како су се већ сачињавале тужбалице што су се, суботом по подне, разлегале над свеже затрпаним ракама:

 

На Козари гроб до гроба,

Тражи мајка сина свога…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *