Почетна / Уводник / Коме смета српска култура

Коме смета српска култура

Музеј савремене уметности у Београду – МСУБ – од петка 20. октобра поново ради. У неверици, сведоци сцена какве су у памћењу овдашње публике биле предате дубоком забораву, а сада, неочекивано и у нескладу с духом времена, поновљене, могли су да трљају очи: уместо шута и сличних, у метрополи тако ноторних under construction призора – пред вратима славног белог здања на Ушћу тискали су се редови посетилаца, спремних да „као некада давно“ сатима чекају на сусрет с уметничким делима.
МСУБ, најважнија и највећа институција те врсте на Балкану, уметнички трезор без премца када је реч о ванредним делима српске, хрватске и словеначке модерне уметности, био је затворен током невероватно дугих десет година. У складу са деценијским трајањем заборава, ваљда се родила идеја и да поновно отварање музеја мора да потраје, па су врата здања за публику била отворена у рано јутро прошлог, а затворена такође у јутро овог петка. Према правилу 7×24, дакле пуну недељу дана и без диктата радног времена, радио је високоелитни уметнички драгстор, бесплатно и тако демократски једнако доступан свима. За похвалу, без сумње, али и за запажање да је било таман довољно времена да сва сила политичке елите, посебно њен део који се најчешће прозива и оптужује за маћехински однос, небригу и кирјањлук према култури, стигне да се слика и медијски простор испуни оптимистичким изјавама о будућности културе, те да свом имену позајми мало славе овог за српску културу несумњиво значајног догађаја. Подједнако неизбежно колико ово општенационално задовољство и радовање, било је и промишљање о разлозима и смислу времена протеклог у деценијској парализи и замрлости велике музејске институције. Да ли је „морало“ тако? Не само у редовима баксуза који сваки слављенички тренутак напросто воле да покваре неугодним питањима већ и у ширем фокусу јавне пажње актуелизована су питања о разлозима и смислу обуставе рада два велика, односно два најзначајнија музеја у српској држави, од којих је онај други, безмало важнији – Народни музеј – још увек затворен!
Због чега је у ствари српска култура, односно српска држава, доспела у ситуацију да „легитимно“ бива питање: хоће ли Срби постати „први народ у историји који се добровољно одрекао сопствене уметности“? Питање, односно проблем нерада српских великих музеја и њихове необичне судбине чини се наиме толико нејасним и апсурдним, будући да је разуму очигледно да ту огромну националну штету не треба посебно доказивати и одговорне убеђивати, да се помишља, у духу некакве теорије завере, да је реч о нечијем добро скривеном мистериозном науму.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *