КЊИЖЕВНОСТ ПРОЧИТАНА ПОЛИТИЧКИ

Пише Зоран Аврамовић

Шта све откривамо када пажњу посветимо једном облику рецепције који се може именовати као идеолошко-политички, и када вредновање књижевног дела доведемо у везу са друштвено-политичким околностима у којима живе писац и читалац као и идеолошко-политичком деловању књижевника

Питање књижевног текста велика је непознаница. Искуство нам казује да има разних читања. Тешко је установити норму. Она се развија у теоријско-естетском образовању, посебно у основној и средњој школи. Проблем је што норма никог не обавезује. Књижевно дело узимају у руке и образовани и мање образовани читаоци, припадници разних слојева и професија, становници села и градова, различитих политичких опредељења. Отуда и различита вредновања. Оно дело које је књижевна критика високо оценила може један круг читалаца (или читалац) да одбаци и ниско вреднује. Рекли бисмо, то су њихова читалачка права.

Било је у историји књижевног вредновања необичних рецепција од стране књижевника. Толстој је, примера ради, рекао да је вреднија Чича Томина колиба од Шекспирових драма. Међутим, са развојем опште писмености, медијском инвазијом у XX веку, ова права на рецепцију су се тако проширила да су ушла у зону неке врсте анархије. Пише ко хоће, објављује код издавача за свој новац или на свом сајту, чита свако, бира шта хоће, свако оцењује, свако је у прилици да буде свој издавач и микрофон на интернету и друштвеним мрежама.

Нема, дакле, правила у рецепцији књижевног дела.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *