„ЈА МОГУ“ ДА НЕ МОГУ

Нобелова награда за мир 2017. године коалицији невлaдиних организација ICAN

Још једна бизарна и провокативна одлука Нобеловог комитета око доделе њиховог престижног признања у области светског мира доказала је да ова награда има потпуно другачији смисао од онога који наводно заступа и штити, а у актуелном случају заправо да никаквог смисла и нема!

Ако ништа друго, још једно крајње иритантно и потпуно бесмислено додељивање Нобелове награде за мир иницирало је неочекивани налет здраворазумских коментара најпре на интернету, од људи који су сматрали да су одавно насилно изгубили моћ да здраво расуђују и осуђују. Травестија доделе ове безобразно провокативне награде, иначе, има вишедеценијски историјат. Потпуно политички условљена, мотивисана и заправо подређена политичким потребама силника који Нобела користе у пропагандне сврхе, а комитет који одлучује о избору лауреата за ову категорију се управо и осећа као важна политичка муниција моћника, па се тако стално и понаша. Ове године, додуше, њихов избор делује бесмисленије, па и глупавије од уобичајене послушничке политичке пропаганде. Јер како другачије прокоментарисати избор да се Нобелова награда за мир додели кампањи оличеној у „вишегодишњем напорном и прегалачком раду“ коалиције невладиних организација окупљених под инфантилним квазиакронимом ICAN („ја могу“ на енглеском), а који се наводно одвијао у сектору борбе против нуклеарног наоружавања. За тих десет година њиховог интернационалног удруживања, прожетог дакако бесомучним тезгарењем активиста и путовањем на добро плаћена предавања и семинаре, свет је дошао до ивице врло изгледне нуклеарне апокалипсе. Ипак, ето, Нобелов комитет који се бави праћењем напора људи у области бриге о светском миру баш њих је изабрао за овогодишње признање на том пољу!

[restrict]

Трагикомични апсурд Нобел за мир Ако бисмо били макар мало цинични, могли бисмо да се сетимо да је пре неколико деценија Нобелова награда отишла у руке сличној „посвећеној и прегалачкој“ интернационалној кампањи невладиног сектора која се као бавила иницијативом за увођење забране касетних мина. Сећамо се сви ми веома добро „Милосрдног анђела“ из 1999. године и касетних мина и радиоактивне муниције и графитних бомби и разног другог зла које су некажњено сипали по нашој земљи. Само се не сећамо било каквог ангажмана тог нобеловског невладиног сектора који се толико трудио да се спречи такво злочиначко иживљавање силника над било којом земљом. Даљи испровоцирани цинизам код здраворазумски очуваних коментатора овогодишњег избора за доделу Нобелове награде за мир једноставно не може а да не истакне сасвим оправдани страх од управо могуће нуклеарне катаклизме и поред овако успешног рада стотина НВО које се удружише у „Ја могу“ кампању против нуклеарног наоружавања, односно, ваљда, и против коришћења нуклеарног оружја и муниције. Кажу да је овдашњи невладини сектор учествовао у оквиру ове антинуклеарне кампање, па испада да су, ето, осим касетних и уранијумски обогаћених бомби Срби добили и свој део нобеловске награде за мир!? Какав трагикомични апсурд!

Дакако, веома је важно да су бирократски мастодонт звани Европска унија и један део сила које поседују нуклеарно наоружање одмах појурили да честитају Нобеловом комитету за избор овогодишњег лауреата за мир. Наравно да је и то цинизам своје врсте који је уједно и нехотично испољавање потпуне немоћи да се у свету нешто заиста промени не би ли се очигледни и на ракетни погон убрзани пут у суноврат наше цивилизације заиста избегао. Све се, наиме, обавља тек симболично, само празне форме и бесмислених протокола ради. У том причању, предавањима, семинарима, окупљањима, „борбама“, намеће се лажни утисак да се неко нешто труди како би свет био бољи и макар мало безбеднији. А стварност је сасвим другачија. Реална слика је таква да се комотно може рећи да никада нисмо били ближи „притиску на дугме“ којим би се покренуо крај свих крајева на нуклеарни погон. Добронамерни покушавају да схвате овогодишњи избор за Нобелову награду за мир макар као, иако практично неделотворни, ипак искрени упозоравајући вапај човечанства да се чује глас разума и да се спречи катастрофа. Али оваква награда се мора доделити некоме ко је успео нешто заиста и да учини у алтруистичким настојањима да овај свет постане боље и безбедније место. Вапаји не би требало да буду довољни за овакву награду. Занимљиво је да је Нобелов одбор који одлучује о награди за мир ове године добио рекордних 318 номинација, највише од када се додељује ово признање. Као да читамо Орвела. Све је наопако и лицемерно. Никад, дакле, више прегалаца за мир ког никада мање није било. Наша је цивилизација у овом моменту издељена и сукобљена по свим могућим основама, расним, верским, економским, политичким, и ратови се воде буквално широм планете скоро по принципу свако против свакога. Једино што се не одвијају сви у исто време па се још не могу окарактерисати као светски рат. Иако је он у току барем од 2001. године, од чувеног наводно терористичког напада на Америку.

Дуга историја безобразне фарсе  За све то време Нобелова награда за мир је додељивана најблаже речено контроверзним особама које више заслужују евентуално признање за најуспешније масовне таманитеље и крволоке, односно најистакнутије ратне профитере и хушкаче. Постала је заправо безобразна фарса. Рецимо, како се сада награђују наводни борци против нуклеарног наоружавања када је исти комитет пре неколико деценија доделио награду за мир израелском вођи Шимону Пересу, кључном човеку у израелском нуклеарном наоружавању? Да и не помињемо масовне убице сакривене иза моћне функције америчког председника и његове администрације, као Хенри Кисинџер, који је као државни секретар добио награду за мир у време када је, наводно водећи политичку борбу не би ли окончао рат у Вијетнаму, био један од главних америчких званичника који је руководио бомбардовањем Камбоџе. Ништа наивнији није ни Барак Обама коме доделише ову награду углавном јер је први „обојени“ амерички председник иако му та боја уопште није засметала да као и сви претходни бели председници сеје смрт широм планете кад год су то налагали амерички интереси. Делује да није могуће направити фарсичнији избор од поменутих, али је он учињен када је Европска унија добила ово признање, а нама је посебно тешко пала одлука да се нобеловским миротворцем назове неко као Марти Ахтисари чији је план директно утицао на коначни погром Срба на Косову и проглашење независности ове покрајине. Опет, требало би у све ово унети и извесну дозу реализма и објективности. Ако се ова награда додељује од стране некога ко о њој одлучује у име проналазача динамита, основе за сва потоња и актуелна масовна уништавања људи и уопште свега на овом свету, онда ваља и прихватити да уз избор сваког новог лауреата наоштреног да се бори за мир мора да постоји и врло значајна доза цинизма, фарсе и политичких интрига.    

[/restrict]