Почетна / Култура / … И НЕ САМО О ОЛИМПУ

… И НЕ САМО О ОЛИМПУ

После 51. БИТЕФ-а: ОД ДУГОГ ТРАЈАЊА ДО МОНОТОНИЈЕ (2. део)

Најзначајнија београдска позоришна манифестација ове године протекла је у знаку убедљиве доминације једне представе – Олимп: у славу култа трагедије Јана Фабра – па смо у претходном броју Печата поменули да је „почетак означио и крај фестивала“. Шта је на БИТЕФ-у виђено између два поменута гранична момента? Ево осврта на тај, несумњиво вредни ,„остатак“ фестивалских премијера

Друге вечери по отварању БИТЕФ-а, 25. септембра, гледали смо на Великој сцени Народног позоришта представу Словенског народног гледалишча из Љубљане Библија, први покушај реализовану у колективном ауторству и у режији Јернеја Лоренција, који нас је на 49. БИТЕФ-у одушевио својом поставком Илијаде за коју је добио награду Политике. Текстуалну основу чине фрагменти из Књиге о Јову, Песме над песмама, Књиге проповедника и Књиге пророка у којима се, поред осталог, расправља о више различитих питања у вези са исконском потребом човека да буде прихваћен, а не сaм, као и да се према другима односи као према Богу. Библија, први покушај била је више реситал него сценски игроказ. Лоренци је применио апсолутно минималистички поступак што је неминовно довело до сценске монотоније упркос добром казивању текстова које су остварили одлични глумци и глумице: Јанез Шкоф, Марко Мандић, Нина Иванишин, Наташа Барбара Грачнер, Грегор Зорц, Јернеј Шугман, Пиа Земљич, Аљаш Јовановић и Тина Врбњак. Представи је недостајало више живости у виду дијалога, разговора, можда и препирке, па и супротстављања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *