Да ли се нешто променило?

Да није намерно затурана, скривана и прећутно забрањивана Црна књига Владимира Ћоровића, историчара и редовног члана Српске краљевске академије, не бисмо данас били „изненађени“ ослобађајућом пресудом злочинцу Насеру Орићу

Упамтите, Срби! Нисте криви! НАТО  је злочинац. Ми Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Имајте стално ово на уму. Да се не заборави. Верујем да ће комисија састављена од стручњака из Србије и добронамерних зналаца из света успети да свима покаже размере злочина НАТО болесника учињених над Србијом бесомучним бацањем  отровних бомби и ракета 1999. године. Зато је важно да памтимо, наше војнике и хероје поштујемо, да наша сећања записујемо и објављујемо.

[restrict]

НЕКАД ГУВЕРНЕР, ДАНАС ПРЕДСТАВНИК Лепо је што је министар војске био у Нишу са прослављеним официрима Треће армије који су бранили Србију на Косову и Метохији против НАТО злотвора. О генералима, официрима и војницима српске војске који су бранили и одбранили државу 1999. ваљало би да се учи у школама; да се о њима чита у новинама; да се они на радију слушају, а на телевизији и гледају и слушају. Важно је то због наше деце у коју се иначе власт свакодневно заклиње.

Да није намерно затурана, скривана и прећутно забрањивана Црна књига Владимира Ћоровића, историчара и редовног члана Српске краљевске академије, не бисмо данас били „изненађени“ ослобађајућом пресудом злочинцу Насеру Орићу. Да се не правимо блесави.

Све се понавља. Само се имена мењају. Некад Аустроугари, данас евроунијати. Раније гувернер, данас представник. Увек из Беча. Жртве и дежурни кривци православни Срби. Злочинци некад шуцкори, данас муслимански борци и џихадисти. И наравно двоглави Ватикан увек. За сва времена.

Неколико примера из забрањене књиге:

Салик Зејниловић, вођа једне шуцкорске патроле, дао је убити Јанка Петровића код Булога (котар Сарајево) јер су му три официра, која су се туда провезла у аутомобилу, наредила, пошто им се Петровић само учинио сумњив као шпијун. Суд је решио Зејниловића сваке кривње са мотивацијом да је био у блудњи, кад је упуте официра схватио као наредбу да устрели Јанка Петровића. Пресуда је донесена 4. маја 1916. године (стр. 74).

У Кнежини (котар Власеница) убијено је 11 Срба: Триша и Периша Батинић, Јанко Вуковић, Јован Маричић, Вукан Вујичић, Вукашин Савић, Данило Радовић, Васо Копривица, Неђо Шутан, Нико и Јово Вишњић. Побијени су сви на заповед оружничког заповедника Франца Видаса (стр. 76).

У Братунцу је убијен Милан Дурмић по наредби Жубринића, јер се истицао као Србин. На Крсташу су стрељани из Лознице, котар Сребренички, браћа Ристо, Тано и Митар Николић. У Рскавицама су стрељани: Тодор и Марко Јовановић, Радослав, Алекса, Срећко и Живан Симић, сви из Сикирића (стр. 72).

Злочине нису крили. У новинама Хрватска с поносом пишу: Код нас је у Сарајеву све у реду, а храбре наше чете чисте сад наш погранични териториј од ове погане српске и црногорске гамади, која се могла са својим комитаџијама увући у Босну само зато, јер је воде и потпомажу наши по својој лојалности развикани и прослављени домаћи „Срби“. Тај се коров сад млати и треба га посве умлатити.

 

ЗЛОЧИН НА 150 СТРАНА Ређају се даље имена убица и убијених. Убице су муслимани, шуцкори (данас би се звали паравојници, а Иво Андрић пише: Власт је образовала Шуцкор од неваљалих људи), а убијени Срби. У Шеховићима шуцкори су стрељали 28 Срба са Гласинца и Соколовића. Селим Хоџић убио је на Игришту код Хан Пијеска петоро Срба: три Мелозовића и два Лековића. И тако унедоглед.

Књига од непуних 150 страна испуњена је именима злочинаца и именима жртава. Жртве су православни Срби. Да ли се данас нешто променило? Њихове су судије и онда и данас. Данас је управитељ Инцко, а онда је поглавар Босне и Херцеговине био аустроугарски генерал Стјепан Саркотић. Кад је Аустроугарска пропала, пропаст није званично била објављена, кренуо је из Сарајева ка Бечу. У Загребу је затворен у хотелску собу, али је пуштен 15. новембра 1918. одлуком власти нове државе, Краљевине СХС. Занимљиве су његове жалопојке на смештај који је имао у хотелу на Зрињевцу. Да су се ова и њој мноштво сличних књига могле читати у школама, можда би све било мало другачије.

Злочинци данас славе ослобађање убице Орића. Породице убијених су поново понижене. Пре две хиљаде година суд је ослободио убицу Вараву, а разапео Исуса Христа. Христ је страдао, али победио. Милиони људи широм Земљине кугле Њега славе. Њему се моле. Зато браћо Срби у се, у своје кљусе и уз православну браћу Русе.

Помолимо се за здравље генерала Небојше Павковића, команданта Треће армије, за све његове војнике и чланове породица оних који су страдали у одбрани државе Србије. Не заборавимо Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *