Почетна / Интервју / Борисав Челиковић – СРЕМЦИ У ГАЛИПОЉУ – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ (други део)

Борисав Челиковић – СРЕМЦИ У ГАЛИПОЉУ – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ (други део)

Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар Стојан Новаковић који је крајем XIX века био српски посланик у Цариграду. Тек после балканских ратова чуло се да у месту Бајрамичу постоје неки Срби који желе да се врате у матицу

У наставку интервјуа са приређивачем Библиотеке „Корени“ Службеног гласника и главним уредником лексикографских издања ове куће Борисавом Челиковићем разговарамо о значајним појединостима у вези с овим капиталним издавачким подухватом.

Говорити о библиотеци коју сте покренули а не подсетити на Јована Цвијића било би неопростиво. Колика је заправо заслуга великана српске науке?

Јован Цвијић је један од наших највећих умова и чини ми се да га је најбоље описао такође један наш великан историчар Владимир Ћоровић: „У нашој науци било је неколико људи од високе вредности који су вршили моћан утицај на своје ђаке и стварали своје школе, али сем Јована Цвијића ми нисмо имали ниједног који је у толикој мери, и са неоспорним ауторитетом, утицао не само на ученике него и на цело друштво… Он је, чини ми се, први увео у нашу књижевност реч о политичкој циганији, кад је осуђивао неодмерене и неодговорне свађе политичких људи и њихових органа… Ми таквих људи нисмо имали много. А уколико их и имамо, сви су мање-више деловали само у једном правцу, као писци, војници или државници. Цвијић има једну заслугу необичнију од њихове. Наше политичке вође трудиле су се и успевале да крену у широке народне масе. Цвијић је, међутим, успео да одухови и заталаса наше прилично дисхармоничне интелектуалне кругове, што је у нашој средини, признаћете, много тежи посао. И то је постизавао без никаквих страначких организација, захваљујући само свом личном моралном и научном капиталу и честитости своје идеологије.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *