БИОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ И СПОЉНА ПОЛИТИКА САД

САД настављају програм стварања специфичног биолошког оружја, усмеравајући га ка геополитичким противницима, и потврђујући мишљења да „биолошку безбедност преобраћају у средство геополитике и међународних односа“

Руска агенција „Интерфакс“ пренела је вест да су САД уцениле Јужну Кореју да учествује у политичко-војној кампањи против Северне Кореје и то на нов начин. Наиме, када је влада Јужне Кореје одбила да прати политику САД према сународницима из комунистичке Кореје, одједном је процурила строго чувана тајна да је америчка војска грешком послалa контејнере са спорама сибирске куге (антракса) из неколико лабораторија у војну базу у Јужној Кореји. Ово је било довољно да Сеул „промени мишљење“. Тако је биолошко оружје постало ефикасно средство америчке спољне политике. Но ово није први и једини пример.

Други пример долaзи из Русије. Руси тврде да су САД извршиле на њу агресију биолошким оружјем и то током више година (1996–2006) са територије Грузије, са које су проширили болест свиња нетипичну за Русију – вирус афричке куге – а да је операција у другом таласу (2007–2017) произвела губитке од 960 милиона долара, будући да је морало да се уништи 600.000 свиња, пише портал  russiancouncil.ru. Исти портал наводи да у отвореном биолошком рату учествују Пентагон и западне велике корпорације, али и специјалне јединице уједињене у Алијансу за биолошку безбедност.

Потврђено је и да су САД на исти начин напале Кубу, као и неке афричке државе које су се приближавале Кини.

[restrict]

ВИРУСНА И БАКТЕРИОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ Последњих година влада САД активно спроводи програм „Вирусне и бактериолошке безбедности“, у оквиру ког истражује различите средине, регионалне и субрегионалне организације, националне (етничке) имуне системе, развој (инвазију) вируса, бактерија и токсина у различитим срединама. Значајна средства су потрошена на истраживање и разраду „алгоритмова математичког моделирања и пројектовања“, као и дигитализацију генома. У новембру и децембру 2016. године, а у оквиру научне конференције држава потписника Конвенције о забрани коришћења хемијског оружја, представник Вашингтона је приметио да је најважнији наручилац посла у вези са биолошком безбедности Министарство здравља САД. У том контексту се пред научнике поставља задатак да осигурају здравље и радну способност становништва, као и да биолошку опасност на територији САД и њених савезника сведу на минимум, чак и ону која је повезана са биолошким тероризмом. При томе списак „претњи“ није дефинисан.

Од 2012. године САД су, према званичним подацима (а мисли се да су потрошили много више), уложиле више од 4,7 милијарди долара на стварање глобалне мреже биолошких лабораторија и потребних пратећих станица. Изграђено је око 550 објеката, а САД су се концентрисале „на ширу зону Блиског истока, Централну Азију и постсовјетско пространство (бивши СССР)“.

У Кишињеву (Молдавија) налази се Центар за мониторинг малих богиња, сиде и хепатитиса. У Украјини се налази низ објеката (о чему смо писали у „Печату“) специјализованих за „проучавање и специјалну примену посебно опасних инфекција и рака“. Америчке биолошке лабораторије и центри већ увелико раде у државама Централне Азије и Јужног Кавказа. У Казахстану су у погону америчке биолошке лабораторије другог и трећег нивоа биолошке безбедности, изграђене уз учешће америчке компаније АЕСОМ, која је ћерка-фирма америчке владине Агенције за отклањање војних претњи (DTRA). У Таџикистану и Узбекистану изграђене су биолошке лабораторије које се званично баве истраживањима и дијагностиком у области вирусологије и бактериологије, а налазе се у великим градовима попут Душанбеа, Вахтаде и Ферганској зони. Финансирање ових војних биолошких лабораторија спроводи Агенција за отклањање војних претњи САД (DTRA), као и злогласна Агенција САД за међународни развој (USAID). На територији Републике Киргизије раде четири (а гради се још) војних биолошких лабораторија САД, које су специјализоване за „биолошку безбедност“. У Азербејџану раде америчке лабораторије трећег нивоа опасности и баве се истраживањем патогених микроорганизама који могу да се развију на животињским ткивима, као и генетским променама код биоагенаса отпорних на познате методе детекције. При томе, запослени се баве и разрадом начина убрзане адаптације патогених микроорганизама антителима и убрзавању „генетских промена“, убрзавању темпа мутације и способности ширења у време периода инкубације.

Слични објекти су се појавили и на територији Јерменије (ради деловања према Ирану) и то у неколико градова (Јеревану, Инџвали и Гумри), а баве се заразним болестима као што су богиње, антракс, ботулизам, тифус и грип. На ове војне биолошке лабораторије у Јерменији Агенције САД потрошиле су између 9,8 и 14 милиона долара само на модернизацију лабораторије у Јеревану. Ради поређења наводимо да сличне цивилне лабораторије које су Уједињене нације изградиле на територији Јерменије и Таџикистана коштају мање од пет милиона долара. Дакле, уложени новац говори да се ради о лабораторијама вишеструке намене, а други подаци говоре да су овде најважнији интереси војних научника САД. Треба додати да су владе домаћини америчким војним биолошким лабораторијама потписале акт да ће њихово постојање и рад штитити као државну тајну, а о питању статуса важно је напоменути да су изузети од надлежности домаћег законодавства – имају статус дипломатских представништва. У овим лабораторијама раде искључиво амерички научници, што значи да су земље домаћини изгубиле механизам контроле над важним сегментом безбедности.

СТВАРАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ГЕНОМА Јасно је да географија (климатске и временске зоне, етнички састав становништва, број становника по квадратном километру итд.) омогућава сакупљање важних података о микроорганизмима, ендемичним патогенима, начинима ширења зараза и болести, особеностима фаза инкубационих периода итд. Ови подаци имају стратешку важност у процесу селекције нових вируса и бактерија, а такође и за коришћење метода анализе података са циљем даљег прогнозирања и моделирања. Најинтересантнији је развој сфере биоинформатичких технологија у оквиру којих је најважније стварање „дигиталног генома“ (важан је, између осталог, и за развој вештачке интелигенције) ради компјутерског моделирања, статистичке обраде и описа његових квалитета, промена и посебности. Уколико се успе у намери, то ће носиоцу овог знања омогућити да моделира мутације вируса и бактерија, са циљем остварења одређеног резултата. Ова знања могу да убрзају процес селекције или замене одређеног генома путем убацивања вируса или нечег другог коришћењем вештачких репликатора протеина (поједностављено „експресног покретача“). Другим речима, ако је у природи потребно време да се појави прво поколење патогених микроорганизама, дотле овим начином, уз коришћење компјутерских програма и модела, могуће је веома брзо доћи до жељеног резултата, тј. до сасвим нових вируса и бактерија који могу изазвати епидемију непознате болести.

Данас су САД у позицији да уз помоћ изграђене мреже не само лабораторија контролишу локалне и регионалне епидемије, чиме могу да значајно утичу на политику конкретних држава и читавих региона. Јасно је да ову политику Пентагона и владе САД можемо оценити као акт агресије према конкретној држави, али и као непоштовање Конвенције о забрани израде, производње и чувања биолошког оружја.

Интересантна је чињеница да је Русија ширење америчких војних биолошких лабораторија сагледавала као претњу националној безбедности, што је нашло одраз и у Стратегији националне безбедности Руске федерације од 31. 12. 2015. године. Русија је у поменутој стратегији дефинисала биолошко оружје као једну од највећих претњи, јер се њима угрожава не само армија већ и пољопривредна производња и здравље људи ширењем епидемија. У том контексту Русија је у стратегији указала на проблем контроле ветеринарских и санитарно-епидемиолошких служби од стране САД. Наиме, више држава које се граниче са Русијом предале су ове службе под америчку контролу, што се доживљава као угрожавање безбедности. Наиме, те службе могу да пропусте заражену храну, воду, лекове или нешто друго у Русију као безбедно за људе и животиње, а да потом изазове епидемију. С тим у вези поставља се мноштво питања на које руска армија и санитарно-ветеринарске службе и научне лабораторије морају да одговоре, док се на политичком нивоу поставља питање како се војне биолошке лабораторије могу ускладити са људским правима и демократијом, које званично проповеда Вашингтон?

И у самим САД су свесни да играње са биолошким оружјем представља мач са две оштрице. Тако је 2016. године објављена студија The Neglected Dimension of Global Security: A Framework to Counter Infectious Disease Crises (Тајно процењивање глобалне безбедности: типични приступи према изазваним инфективним кризама), где су експерти упозорили да постоји велика опасност са катастрофалним последицама од биотероризма, било од страна терориста (плаћених од великих корпорација) или тајних служби (државни интереси), те неконтролисаног ширења инфекција. Вируси који нападају срце, затим вируси грипа типа H1N1 и H5N1, као и нови који се моделирају, те вируси салмонеле и колере сматрају се потенцијалним „кривцима“ будућих пандемија, не само ван територије САД.

Због тога су предложили неколико мера за сузбијање могућности примене биолошког оружја. Прво, национално законодавство, политика и финансије морају бити свесни да постоји велики ризик биотероризма и да се том сазнању треба прилагодити у законодавном, финансијском и политичком смислу, како би се подржала антитерористичка делатност. Друго, успоставити координациона тела на нивоу државе, региона и међудржавних структура. Треће, биотероризам се мора обавештајно покрити. Морају се сакупљати и обрађивати подаци и покушаји појединих држава да се домогну биолошког оружја. Четврто, реаговање мора бити ефикасно у случају појаве опасних инфекција. Пето, мора се под хитно започети школовање и обука кадрова за борбу против биолошког оружја са извођењем практичних вежби. Организација садејства различитих служби и органа одговорних за санитарно-епидемиолошку ситуацију. Шесто, морају се припремити и резервни кадрови у случају да првоангажовани подлегну у борби и на крају, мора се организовати праћење особа које се сумњиче да шире опасне инфекције. Такође, питање коришћења биолошког оружја као средства међународне политике мора бити медијски разобличено као неморално, и опасно по људски род и законски санкционисано, за шта тек предстоји борба.          

[/restrict]