Анатолиј Степанов – Балерином против Путина

Ко је наручилац филма који је дубоко поделио руско друштво, шта се крије у позадини овог пројекта, те да ли је случајност или не што се он појавио уочи председничких избора у Русији

Филм „Матилда“ у крајњем резултату може оправдати свој циљ и довести до тога да се православни у Русији супротставе председнику Путину. Такав план постоји, и не може се рећи да је апсурдан. Недавно на литургији разговарао сам са образованим, оцрковљеним и животним искуством богатим старијим човеком, иначе редовним читаоцем РНЛ. Рекао ми је да ће, уколико филм „Матилда“ добије дозволу за приказивање, његов став о председнику темељно бити промењен. Путин је жртва ове ситуације, у истој мери као и ми, верујући људи. Због тога морамо схватити суштину провокације и, супротно очекивањима, подржати Путина, а борити се против оних који овом и сличним провокацијама стварају деобе – каже у разговору за „Печат“ Анатолиј Степанов, главни уредник Руске народне линије, најчитанијег православног сајта у Русији који је недавно био тема скупштинске расправе у Државној думи.

 

Упозорили сте да овај филм није само ругање светитељима РПЦ већ да је реч о добро осмишљеном пројекту који има за циљ подривање председника Путина. На чему темељите ове оптужбе?

Филм „Матилда“ у коме су приказани неприлично и богохулно Свети Царски Страстотерпци Цар Николај II Александрович и Царица Александра Фјодоровна заснован је на историјској лажи – нема никаквих поузданих информација о љубавној вези Николаја и балерине Кшесинске. Можда је постојала младалачка романса, чисто платонска љубав, али је она режисеру Алексеју Учитељу у његовом развратном маштарењу послужила као замајац који ће целу причу сместити у еротску сцену снимљену у кревету. Добро је познато да је Николај Александрович волео једну жену, своју свету супругу Александру Фјодоровну. Овај филм баца сенку на њихову љубав. У филму је садржана и опака историјска лаж да се наследник наводно спремао да се, ради романсе с балерином, одрекне престола.

Но овде се не ради само и не толико о филму. У суштини реч је о друштвенополитичком пројекту који има за циљ кидање веза између православних људи и власти – стварање сукоба верујућих с председником Владимиром Путином. Нажалост, у овај пројекат су из незнања увучени људи блиски Путину. Ето због чега православна јавност протестује против филма „Матилда“.

У чему је суштина сукоба? Да ли можемо схватити појаву „Матилде“ и сву прашину која се дигла око ње ако је будемо посматрали само у контексту борбе унутар елита?

По мом мишљењу овај сукоб има дубински карактер. Овде није реч тек о ставу РНЛ који свакодневно публикује материјале посвећене филму, мишљењу Наталије Поклонске или активностима организације Царски крст. Пре неког времена познат у уским православним круговима публициста Дмитриј Абрамов изнео је у јавни простор тврдњу како је филм наводно створен по поруџбини Владимира Путина. Та верзија, у различитим варијацијама, почела је да кружи у православним и либералним издањима. Није случајно да су се многи православни уловили на ту информативну удицу. Аврамов има два аргумента: први, да Путин не воли императора Николаја Другог, и то „доказује“ путем две фразе председника истргнуте из контекста – Путин је назвао цара Николаја „крвавим“, и упитао „Зашто да цар шета по крововима Кремља“. Као други, најважнији доказ да је реч о Путиновој наруџбини, стоји факат да је финансирање „Матилде“ обезбедио помоћник председника Путина Владимир Кожин. Аналитичар Владимир Семенко исправно назива „Матилду“ политичким, а не културним пројектом. Супротно Абрамову, по његовом мишљењу Путин с тим нема везе, а свему је криво ангажовање пете колоне у његовом окружењу. Иза „Матилде“ стоји либерална група у естаблишменту у којој је централна фигура прес-секретар председника владе Медведева Наталија Тимакова. Посредно сведочанство исправности размишљања Семенка је и недавни скандал са оптужбама на њену адресу од стране кинематографског великана Никите Михалкова. Међутим, овде постоји једна зачкољица. По тој логици, у пету колону требало би сврстати и Кожина, што је апсурдно. Борба између елита постоји и пројекат „Матилда“ има везе с тим. Али проблем је дубљи и он носи не само политички већ и историозофски карактер. Морамо се вратити на Кримски консензус.

Како везујете Кримски консензус из 2014. за снимање филма?

У марту 2014. десио се историјски догађај. Искористивши државни удар у Кијеву који су организовале западне земље, Путин је подржао процес повратка Крима у родну луку. Први случај повратка територија надахнуо је широке слојеве друштва, а Путин се претворио из председника који се бира на одређени рок у националног лидера Русије. Повратак Крима је одушевио народ, учврстио око председника широке слојеве друштва, и такозвани Кримски консензус објединио је око себе најразличитије људе. Изван овог консензуса нашао се занемарљиво мали круг либералне интелигенције који је својом отвореном подршком прокијевском режиму осудио себе на позицију маргиналне политичке силе. Ко су била лица Кримског консензуса? Занимљиво, поред Поклонске, Шојгуа, Семјонова, на списку се нашло име и Учитеља. Био је међу потписницима културних делатника Русије који су подржали Путина 2014. у часопису „Известија“. Повратак Крима је ујединио и беле и црвене, православне и муслимане, руске националисте и умерене либерале. Међутим, консензус је био ситуацијски, није био чврст, њему је био потребан идеолошки фундамент. Мислим да је потребу да преформатира Кримски консензус осећао и Путин. Требало је све подвести под чврсту идеолошку базу. О томе сведоче његови даљи идеолошки кораци. Пошто директна, једнозначна дејства нису својствена Путину, он је више деловао у симболичком пространству. После Крима, у симболичкој сфери одиграла су се два догађаја – у мају 2016. Путин је посетио Свету Гору, где су га атонски монаси примили као врховног покровитеља православља са императорским почастима, што је изазвало велику пажњу. Политичком естаблишменту тада је послат сигнал о преуређивању врховне власти. Важно је откуд је сигнал послат. Сви схватају значај Свете Горе за васељенско православље. Други сигнал Путин им је послао причестивши се јуна 2016. на Валаму. Ми смо га гледали раније у храму за време богослужења, причало се да има духовника, да се причешћује. Овде смо сви видели како се јавно, пред камером, национални лидер причешћује и то на симболичком месту, у манастиру Валам, који је не само капија РПЦ већ и најважнији духовни центар Русије. Мислим да се овакав заокрет није свидео многим јавним лицима који су подржали Кримски консензус. Није случајно што ова два догађаја у државним медијима нису ни приближно добила пажњу какву заслужују. У то време је тема монархије све више окупирала јавни простор. Неколико пута је Владимир Жириновски у свом шаљивом стилу предлагао да се дужност председника преименује у императора.

РПЦ је свој став изнела кроз оцене оца Тихона и митрополита Алфејева. Да ли је с њиховим изласком у јавност стављена тачка на причу о неслагању са филмом као верским фундаментализмом?

Прича о верском фундаментализму обична је либерална глупост. Двојица поменутих архијереја су из света уметности и њихов став о овој теми има оправдану тежину. Но та двојица архијереја нису једини, значајно бројни руски архијереји су се апсолутно јасно изјаснили против филма који хули на Светог цара. Неки су директно захтевали од власти да се забрани приказивање у њиховим епархијама. У Москви је РПЦ поставила мноштво билборда са порукама из писама које је цар Николај слао супрузи Александри и из којих се види узвишеност њихових породичних обавеза и међусобне љубави. Врло много људи из црквеног клира се и преко нашег портала јасно и недвосмислено изјаснило против скандалозног филма… Дакле, о овом питању влада апсолутно јединство већине руских верујућих људи и црквеног клира РПЦ.

Како објашњавате чињеницу да су у ред са заговорницима забране филма стали и председници две муслиманске земље?

Подршка поглавара неколико муслиманских региона у Русији била је пријатно изненађење. Разлог треба потражити у чињеници да Русија поседује јединствено искуство мирног суживота руских православних људи са муслиманима који вековима живе на територији Русије. У годинама Првог светског рата у Туземном корпусу Чечени, Ингушети, Аварци, Кабардинци, Черкези сматрали су да је част служити руском цару и многи од њих су били награђени за храброст орденом Светог Ђорђа. А командант корпуса био је рођени брат господара, велики кнез Михаил Александрович. Сећање на то се преноси с колена на колено код представника кавкаских народа. Поред тога, за Кавкасце је недопустиво вређање власти.

Позиција муслимана је веома важна. Наши противници из либералног корпуса тврде да протести православних против „Матилде“ доводе до поделе у друштву. То је лаж. Ми на примеру позиције муслимана видимо да борба против „Матилде“ заправо уједињује здрави део друштва који је устао против либералног богохуљења над сећањем на руског цара.

Има ли више од симболике у чињеници да је на 100-годишњицу Револуције своје учешће у промоцији филма узела и енглеска обавештајна служба?

Режисер Алексеј Учитељ је на британску премијеру (која ће се одржати у новембру текуће године) богоборачког и одвратног филма „Матилда“ позвао чланове енглеске краљевске породице, посебно апострофирајући принца Мајла Кентског. На први поглед може изгледати чудно зашто је Учитељ у свом коментару посебно истакао управо принца Мајкла Кентског, а да није поменуо, на пример, принца Филипа Единбуршког, супруга енглеске краљице Елизабете II, који је чукунунук руског императора Николаја I и који је у ближем сродству с Николајем II него Мајкл Кентски. Но неке околности из биографије Мајкла Кентског дају основа да претпоставимо да га Учитељ није поменуо случајно. Још у октобру 2010. РНЛ је публиковала аналитички запис посвећен плановима специјалних служби Велике Британије да реализују у Русији пројекат „Колонијална монархија“. Тада је Штаб војне обавештајне службе (Defence Intelligence Staff / DIS) разрадио пројекат промене Устава Руске Федерације – претварања Русије у уставну колонијалну монархију и постављање на чело руске државе сарадника DIS држављанина Велике Британије, принца Мајкла Кентског. Како је у тој белешци истакнуто, као чукунунук императора Николаја I, он теоретски полаже право на руски престо. Занимљиво је да он говори руски језик и има диплому војног преводиоца. Током боравка у Русији учествовао је у сахрани „Јекатеринбуршких остатака“ 1998. године. Мајкл Кентски је и високорангирани масон који то не скрива. Није искључено да британске службе и масонске ложе управо преко Учитеља покушавају да реализују пројекат веома опасан за будућност Русије. То није нимало наивно питање на које би руске специјалне службе морале да обрате посебну пажњу.

Недавно сте у Думи учествовали на заседању посланичке групе за заштиту хришћанских вредности, на ком су на тему „Матилде“ говорили представници синодалних одељења РПЦ, експертска друштва и православна јавност. Шта се дешавало иза затворених врата?

Речи које су се тамо чуле нису могле да не обрадују ухо православног човека: Матилду треба забранити, Медински да поднесе оставку, Учитеља иза решетака. При томе, на овом заседању, говорили су и људи блиски власти, учесници у власти. Ватрен и искрен био је наступ Наталије Поклонске. Не мање емотиван и председника Друштвеног савета при Министарству културе Павела Пожигајлоа. Прилично оштру оцену дали су посланици Алексеј Журављев, Владимир Крупеников из Јединствене Русије, Анатолиј Грешневиков, члан Праведне Русије, Александар Јушћенко из Комунистичке партије РФ. Свој негативан однос према филму изразили су и потпредседник Одбора за заштиту хришћанских вредности Сергеј Гаврилов и Дмитриј Саблин.

Ситуација око „Матилде“ варничи. Да ли агресивна кампања која се води на тему дисквалификације православних сведочи да су за борбу са противницима филма унајмљени професионални политички технолози, мајстори информационог рата?

У погон је пуштен антицрквени информациони рат. Исмевање и изругивање над светињама. Рачуница је цинична: или ћемо ми то трпети и цинизам ће расти као снежна лавина, или ћемо оштро одговорити и бити спремни и на то да против нас примене пендрек правосуђа. Либерални депутат Думе Оксана Пушкина недавно се обратила Тужилаштву оптужујући РНЛ за екстремизам због оштрог одговора на провокацију и изругивање либералног сајта „Фортанка“. Она је само један учесник у кампањи дискредитације и других активних противника „Матилде“.

Да ли су за наручиоце филма и Учитеља протести православних били очекивани?

Ко је од оних који су донели одлуку размишљао о томе? Битно је да је режисер познат у кинематографији и да је из круга Кримског консензуса. Да је филм поручен од Никите Михалкова или Карена Шахназарова, они не би снимили овакво смеће. При томе, како је, не једном, подвлачио Учитељ, окосница филма требало је да буде тренутак у коме цар између дуга према држави и народу и личног живота, бира отаџбину. Ту је садржана и алузија на познате околности Путиновог живота. Али ево невоље. Посао за снимање филма добио је режисер неосетљив према руском срцу и православној души руског народа. Мислим да је он постао талац ситуације. Снимио је филм на предложену тему ставивши у основу примитивну, али забавну за обичног гледаоца шему љубавног троугла, избора између љубави и дуга држави. Како је то уобичајено у савременој кинематографији, у филму се појављују обнажене сцене, а без тога, очито, немогуће је рачунати на премије. Будући неоцрковљен и неосетљив према трептајима руске православне душе, верујем да он није ни помислио да вређа осећања верујућих. Мислим да је за њега неочекивана била реакција архијереја блиских уметности, епископа Тихона Шевкунова и митрополита Илариона Алфејева. Они су дали нимало лепу оцену, назвавши филм апотеозом гадости. Не може се рећи да је Учитељ игнорисао критике, касније је преправљао филм, принуђен да одложи премијеру која је била планирана на стогодишњицу револуционарног преврата што је за њега значило да касни са кандидатуром за Оскара. Чини се да је све испало онако како рече један совјетски политичар: Хтели смо најбоље, а испало је као и увек. Хтели су леп филм на тему монархије са пропагандом демократске алтернативе. Како се може судити по трејлерима, Николај је могао да направи избор у корист брака с Матилдом и тада би све било у реду – његов брат Михаило преузео би престо и како он није био присталица самодржавља већ уставне монархије, крвава револуција би била избегнута. То су желели да провуку кроз филм. Међутим, нигде се не помиње да је у том тренутку био жив и други брат кога су савременици сматрали још жешћом присталицом самодржавља. То говори да су наручиоци филма изабрали недостојне људе не само историјски неписмене већ и потпуно удаљене од православља.

Да ли је тек пука случајност што се филм појавио уочи председничких избора у Русији?

Нимало случајно. Уместо лепог филма на тему монархије појавио се скандалозан богоборачки филм који разара ауторитет врховне власти, али и ствара конфликтну ситуацију супротстављајући православне Путину и то баш пре председничке изборе. Узгред, скандал је имао и позитивну улогу у друштвеном простору. Прво, либерали су се уверили да постоје православни људи, да смо ми сила са којом морају рачунати. Друго, конфликт око филма јасно и оштро је подигао питање о неопходности ангажовања државе у области кинематографије и културе у целини како се не би државне паре давале режисерима сличним Учитељу за снимање тако значајних пројеката.

Ризикујете да вас оптуже и за то да заговарате цензуру у културном простору.

Наравно да то у одређеном смислу представља и облик цензуре, али зар она не постоји у свим земљама ма шта о томе причали борци за људска права и слободе.

Видите ли излаз из настале ситуације?

Ми православни схватамо да нема безизлазних ситуација. Излазак из конфликтне ситуације може бити само на основу компромиса. По мом мишљењу излазак је предложио Павел Пожигајло на дискусији у Државној думи. Суштина предлога је да Учитељ мора да одложи премијеру филма на две године, пошто је сукоб достигао тако висок степен па није препоручљиво да се ни у следећој години обележавања годишњице убиства свете царске породице такав филм приказује. Но, сматрам, било би пожељно да Учитељ сам донесе такву одлуку. Тим чином показао би не само да је присталица националног јединства већ би учинио гест поштовања према православној јавности. А за две године могла би се организовати озбиљна дискусија присталица и противника „Матилде“.               

превод: Ранко Гојковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *