Почетна / Уводник / СТРАСТ У ДОБА ТРЖИШТА

СТРАСТ У ДОБА ТРЖИШТА

Белгијски редитељ Јан Фабр, уметник чији је двадесетчетворочасовни спектакл Олимп отворио овогодишњи Битеф (о томе више на другим странама овог броја Печата), упитан с којим осећањем долази у нашу земљу, одговара: „Волим да дођем овде! Ово је веома страствен град, веома страствени су људи. А страст је страст!“ Необичан одговор уметника, убеђеног иначе и да се савремена реалност не разликује много од грчке трагедије, подстиче нас да се замислимо над утиском који наш менталитетски склоп исијава изоштреном погледу. Привлачни групни портрет суочава нас и са питањем о природи страсти коју други виде у нама. Јер проницљиви посматрачи другачије препознају и именују оно што ми сами, иначе склони самопосматрању, одавно разумемо као апатију и умртвљеност. Ако Фабр тврди да јесмо страсни, а познато је да овде и није баш редак гост, даље – ако страст (по дефиницији) јесте снажно осећање према некоме или нечему, блиско страдању, трпњи, и ако се то јако осећање од афекта разликује тако што не наступа као тренутно стање него представља трајно усмерење читаве човекове душе, дакле – ако је то све тако, следи питање: према чему тај емотивни и духовни квалитет ми показујемо? Да ли страст исказујемо у својим опредељењима и изборима, у истрајавању на одбрани и заступању уверења која смо изградили, у настојању да пред собом и другима оснажимо и утемељимо те изборе?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *