Почетна / Свет / Рат за Европу

Рат за Европу

ГЕОПОЛИТИКА ЕНЕРГЕТИКЕ

Обезбеђивање ресурса за сопствено становништво је приоритетни задатак сваке државе, њен conditio sine qua non. Борба сила за контролу над ресурсима – хране, воде, енергената, руда – одувек чини важну и неизоставну компоненту геополитике

Алиментарни суверенитет“, самодовољност у производњи хране, која обезбеђује исхрану становништва неке државе, одвајкада представља нужан предуслов државног суверенитета. (То још није случај са водом, или је само изузетно, али није искључено да ће тако бити у непосредној будућности.) Тако је било и у XIX веку, у немилосрдној борби европских сила за колоније, за контролу над територијама и путевима снабдевања, али и још много пре тога. Приоритетни циљ је обезбедити ресурсе за себе и онемогућити приступ ресурсима непријатељима – путем блокада, пресецања линија снабдевања и овладавања (туђим) територијама. Битан мотив Хитлеровог Drang nach Osten је овладати нафтним изворима на Кавказу и у совјетском Азербејџану (Баку), у којима је оскудевала Немачка. Империјална експанзија Јапана покушала је да превлада просторна ограничења колико и ограничења у приступу ресурсима, или пре њихов недостатак (енергија, руде).

Блиски исток није само светско раскршће континенталних путева него и богато извориште енергоресурса. То Саудијску Арабију, која производи 13 одсто нафте у свету, чини привилегованим америчким савезником и вазалом и, у исто време, њеним субимперијалним пројектом. Вехабитска и сунитска Саудијска Арабија се супротставља шиитском Ирану и покушава да сузбије његов утицај. Петродолар је симбол и механизам америчке хегемоније, која почива на контроли над енергоресурсима (светским изворима нафте и гаса). Светски финансијски систем, контрола над токовима новца, тесно је повезана с енергетиком, њеним изворима и путевима снабдевања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *