МАШТА КРВАВА КАО СТВАРНОСТ

И пре избора Доналда Трампа за председника, а посебно после, Сједињене Државе су ушле у период унутрашњих немира који веома подсећају на припрему грађанског рата. „Бушвик“, нискобуџетски акциони филм из „Нетфликсове“понуде, коинцидентно или умишљајно, свеједно, управо је ушао у такт, па и ток актуелних немира због чега делује као да је сниман на улицама грађанским крвопролићима зараћене Америке. Зато је постао далеко цењенији него што објективно вреди и један је од филмова о којима се у последње време често говори

Двојица њујоршких синеаста Кери Мурнион и Џонатан Милот, који су до сада углавном радили видео-спотове за рекламе и музичке нумере, дебитовали су у дугометражној форми нискобуџетним акционим филмом „Бушвик“, чија је врло битна карактеристика да га је подржао у овом моменту најмоћнији и најквалитетнији производни погон кабловске и интернет продукције и дистрибуције „Нетфликс“. Иако је реч о класичној понуди врло ниског буџета, филм овог двојца и те како је скренуо пажњу публике. Најпре јер му се узбудљива наизглед фиктивна политичка акција, која чини окосницу приче, поклопила са актуелним дешавањима на ширем простору Сједињених Држава. Грубо речено и пре избора Доналда Трампа за председника, а посебно после, Сједињене Државе су ушле у период унутарњих немира који веома подсећају на припрему грађанског рата. „Бушвик“ је коинцидентно или умишљајно, свеједно, ушао управо у ток актуелних немира, па делује као да је сниман на улицама Америке која је у другој фази сукоба, у свом другом грађанском рату у краткој историји постојања.

[restrict]

Призори (уверљивог) грађанског рата  „Бушвик“ (назив потиче од дела њујоршког Бруклина у коме се одвија радња филма) с причом која је (само) на први поглед неоригинално експлоатисање матрица које се користе у постапокалиптичким филмовима, не делује као дело вредно пажње. Али убрзо он бруталном силом и снажним, уверљивим и поменутим одјецима из актуелне свакодневице Американаца, готово хипнотише публику призорима уверљиво приказаног грађанског рата, односно уличних окршаја зараћених страна. И док се у филму наведеним државама с америчког југа одиграва крвава сепаратистичка акција „чишћења“ унутар приче „Бушвика“, у стварности се на улицама јужњачких градова води крвава битка око рушења статуа најчувенијег генерала Конфедерације Роберта Лија које су напрасно постале увредљиве за пулене либералног дела Америке чија је изгледа главна сврха постојања да штите „обојену“ Америку од беле. Дакле, сукоб је настао на расној основи. Ништа ново, наравно. Али јесте ново да се протести и окршаји овим поводом дешавају већ прилично дуго и да ескалирају. Удружење америчких држава је пред врло сличним недаћама због деловања сепаратиста као што је некада била Југославија. Сценарио веома личи. Расно (или верски, свеједно) подбадана светина се окреће једна против друге и пламен који настаје у тој међурасној колизији, у такозваном „кључалом лонцу“, у америчком сленгу насталој поносној афирмацији свеколике ширине тамошње демократије, прети да захвати целу земљу.

Огледало стварности у измишљеној причи Филм је поменути ауторски двојац наравно снимио много пре актуелних сукоба на улицама бројних јужњачких градова Америке. Ипак, не и баш толико раније да би његови призори били фасцинантна најава збивања. Али баш због те тек делимичне антиципације, а превасходно имагинарне разраде онога што се већ дешава у стварности, „Бушвик“ је добио признање публике, па и оне са далеко захтевнијим потребама у вези са техничким квалитетом филма. Отуда неуобичајено бројни позитивни осврти на филм чија је продукциона сфера тако мршава да би у сваком другом случају био потпуно игнорисан од ширег аудиторијума који га сада, међутим, препознаје и хвали. Његове веома узбудљиве, реалистичке и свакако за америчке гледаоце снажно потресне сцене уличних сукоба живот је драстично надмашио само у једном од бројних сукоба овога лета, оном језивом августовском када је неонациста газио колима неистомишљенике који се залажу за рушење споменика Лију. Ипак, „Бушвикова“ прича о девојци која у хаосу инвазије јужњачких бораца на северне земље уз помоћ ратног ветерана покушава да се домогне куће у којој живи са баком, има довољну универзалну привлачност да заведе машту публике и измами јој наклоност и поред слабе продукције, скромне глуме и озбиљне техничке инфериорности. Упад бруталних јужњачких бораца маскираних у црно на улице Бруклина (и осталих градова „северњака“), који дословно убијају све пред собом, иако наизглед претерано маштовит, до те мере се нашао на ветрометини стварности да више личи на документарац. И баш то је превагнуло да његов значај далеко надмаши вредност и значај типичног акционог филма за краткотрајну забаву, што ово остварење у суштини јесте. Ретко када се раније у важним стварима један амерички филм измишљене приче тако веродостојно и проницљиво обрео у стварном животу као што се то десило овом приликом са „Бушвиком“. И ретко када се догодило да мршава употребна вредност акционог филма добије овакав политички педигре и да се наметне као сериозни крик последњег упозорења узаврелим духовима који би крвопролићем да решавају неправде из прошлости. Наравно, као и сваки други крици те врсте, ни овај неће учинити ништа да се лавина сукоба заустави. У том контексту покретне слике никада не мењају свет, па чак ни када један филм овако уверљиво огледа стварност у својој измишљеној причи.            

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *