Кријумчарење историје

Како уз издашна улагања, стране менторе и стручњаке из Унеска, Европска унија брише темеље српског идентитета на Косову и Метохији

На средњовековној тврђави у месту Ново Брдо поред Приштине у којој се у време цара Лазара, у царској ковници, ковао сребрни новац са натписом moneta argentea novo monte (сребрни новац Ново Брдо), ових дана завијорила се застава тзв. Републике Косово. Иста застава је скинута са Призренске тврђаве након што се турско, већинско, становништво побунило против тога, тврдећи да тврђава није косовска већ турска, те да застави Републике Косово није ту место. У Новом Брду, насељеном претежно Србима, засад нико није реаговао. Сем једне Новобрђанке која је упутила писмо медијима. Она није ни власт нити је близу власти, али је писмо написала у уверењу да би неко од важних људи у Србији могао да утиче на то да се тврђава у Новом Брду, у чијој обнови, на инсистирање званичника ЕУ на Косову, поред Унеска, учествује косовско Министарство културе, не препушта национално-историјском инжењерингу Албанаца.

[restrict]

У НЕДОСТАТКУ СОПСТВЕНОГ СЕЋАЊА Тврђаву, за коју се претпоставља да је саграђена око 1319. када се у историјским сведочанствима први пут помиње Ново Брдо, Албанци су назвали Артан (на шиптарском злато). То што је ту у време док је столовао на двору цара Душана живео отац кнеза Лазара, што је на том месту направљена прва царска ковница новца или што је током владавине деспота Стефана Ново Брдо било важан економски и рударски центар, чији се значај препознавао и изван граница Србије, није сметало Албанцима да у недостатку сопственог историјског наслеђа, које би укључивало сећање на средњовековну преосманску државу и традицију, тврђаву преименују и прогласе својом.

Фалсификујући историјске чињенице, тврђава се показала идеалном да послужи као сведочанство њиховог илирског, античког порекла. У поменутом писму, Љиљана Стајић-Васић, житељка Новог Брда упозорава да је фалсификовање чињеница почело обновом, рестаурацијом тврђаве која је на иницијативу европских званичника започета 2015. године.

„Од скора је кренула рестаурација тврђаве (боље рећи њено потпуно преобликовање) и фалсификовање историје. Сем што је тврђава буквално нагрђена, сви предмети који су приликом радова нађени послати су у Приштину, a не у Београд. Међу њима и очуван српски средоњовековни мач који сада краси подруме приштинског музеја.. Косовски окупатори су чак ставили и наплатни киоск, те многи становници који нису Срби долазе да виде тврђаву и уживају у ’илирским достигнућима’ иако је на зидинама јасно осликан огроман крст, што указује на српско порекло, као и натписи на црквенословенском језику. При тврђави се налази и турска џамија из времена Османлија, као и гроб турског аге из тог времена. Дакле, никакве везе са Шиптарима“, стоји у писму.

Истина је да је Ново Брдо, са 40.000 становника, некада било насељеније од Лондона, имало текућу воду, поплочане улице, градско осветљење и централни трг у чијој се близини налазила Црква Светог Николе. Најмања црква била је саска католичка богомоља. Као рударски центар средњовековне Србије, Ново Брдо се први пут у историјским изворима помиње 1319. године.

Константин Филозоф, бугарски средњовековни хроничар, описује га као „град сребрни и уистину златни“, а турски хроничар Дурсун-бег средином XV века бележи да је Ново Брдо било „средиште свих земаља“ и „сав као један мајдан злата и сребра“.

 

ЧИЈА КУЛТУРНА БАШТИНА? Ту су некада радили и живели чувени рудари Саси. Постоје докази да је у римско доба, са копаоничке стране која данас неприродно припада Косову, са 1.300 метара надморске висине, па све до Вучитрна, постојао ланац људи, коња и мазги којим је вршено пребацивање руде или већ претопљене руде у метал. Римска империја је имала своје методе експлоатације рудних богатстава на Косову, па је тако од југоистока Копаоника изнад Лепосавића, па све до Трепче код Митровице, пуно неприродно узаних јама које савремени инжењери зову „римски радови“. Као и онда, и данас, Косово је остало привлачно за све освајаче и експлоататоре свих језика. О томе да нађу закопано благо нису сањали само савременици Константина Филозофа већ и, како стоји у писму Љиљане Стајић-Васић, припадници УНМИК-а и КФОР-а, који су дошли да „чувају мир“, али и да експлоатишу преостало… Ископавања, аматерска, у неколико наврата вршили су, тврди она, и припадници пољских снага из редова међународне мисије.

Да ли нас неотуђиво право на заштиту свог културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији, старијег од било какве резолуције и преговора, обавезује да реагујемо или бар стекнемо увид о томе шта стоји иза археолошких и иних активности на Космету, у којој су, по правилу, укључени страни истраживачи и ментори?

Када је ЕУ 2015. донела одлуку да ради заштите од даљег пропадања, али и зарад развоја културног туризма и економије, уложи два милиона евра у обнову новобрдске тврђаве, представник ЕУ Криштоф Сток обећао је да ће Ново Брдо бити познато у Европи и у целом свету што ће допринети квалитетнијем животу људи.

Он је објаснио да је ЕУ, имајући у виду све међународне стандарде, направила уговор са Унеском, што значи да ће „и најмањи детаљи, па и религиозни бити поштовани и да ће вредности културне баштине бити поштоване“. Сток само није објаснио чије културне баштине, јер уколико данас експонати пронађени приликом обнове тврђаве, која се одвија под покровитељством ЕУ, могу да заврше у приштинском музеју као необориви докази њиховог трајања на Косову, зашто онда у перспективи не би могла да се запати и теза о албанској династији Нимани као ктиторима цркава и манастира из доба Немањића, или, рецимо, да се оснивачи српске државе и цркве прогласе освајачима албанске земље. Такође, ако ЕУ толерише заставу тзв. Републике Косово на новобрдској тврђави, чију обнову је на листу приоритета ставила још 2013, поставља се питање није ли она албански саучесник у отимању баштине зарад стицања историјског легитимитета сепаратистичке државе. Јер данас застава на новобрдској, сутра на Звечанској тврђави код Косовске Митровице. А Звечан није далеко од Рашке.       

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *