Почетна / Интервју / Јованка Савић – Чувај се Британаца и кад дарове носе

Јованка Савић – Чувај се Британаца и кад дарове носе

О томе да је британски КФОР у Приштини 1999. мирно посматрао сваколика недела почињена против Срба постоје бројни сведоци и докази. Зашто је то онда тако тешко доказиво пред судовима Велике Британије?

Када је 2012. упутила тужбу суду у Лондону у име осам породица из Приштине чији су чланови убијени на мучки начин, и то пред очима британског КФОР-а, адвокат Јованка Савић сигурно није могла да претпостави да се овај случај, упркос валидним доказима и сведоцима од интегритета, ни након пет година, и мењања судских инстанци, неће практично померити са почетка. И да последња одлука Апелационог суда, којом суђења неће бити уколико Срби не сакупе 16.500 евра за трошкове процеса, не говори само о ускраћивању права на правично суђење већ и о томе да право и законитост одавно не живе у срцу западне цивилизације.

Случај породица убијених Срба у Приштини већ је разматрао енглески Високи суд у Лондону. Како објашњавате да је, упркос сведоцима који су у то време били на високим функцијама у КФОР-у и УНМИК-у, а чија сведочења су ишла у прилог чињеници да КФОР ништа није урадио да заштити Србе од припадника ОВК, суд устврдио да кривица британског КФОР-а не постоји?

Много детаља у вези с тим случајем доступно је на сајту платформе Crowd Justice (https://www.crowdjustice.com/case/the-right-to-a-remedy-for-human-rights-violations/). Суштина је да се том приликом разматрало да ли се радње и пропусти војних контингената који су се као делови мировне мисије УН нашли у Приштини те 1999. могу приписати Уједињеним нацијама или пак држави која их је послала? Ако се пропусти британских, немачких или војника из било које друге државе могу приписати само Уједињеним нацијама, онда правни случај не постоји, јер произлази да судови државе која је послала своје војнике напросто нису надлежни да разматрају тужбу против Уједињених нација. У овом случају Виши суд је пресудио да британске трупе, надлежне да бране Србе у региону Приштине јесу биле одговорне, али не и криве. Један од сведока, генерал Мајкл Џексон, командант енглеског КФОР-а, рекао је том приликом да су НАТО трупе ушле на Косово 12. јуна 1999. под условима војнотехничког споразума који је 9. јуна 1999. потписан између СРЈ и НАТО, а не по слову Резолуције 1244 СБУН. Из тога јасно произлази да одговорност није на УН већ на јединицама КФОР-а пред чијим очима се дешавао злочин против човечности – без преседана у новијој историји. Генерални секретар УН потврдио је у опсервацијама треће стране, у другом случају који се тиче Косова, да КФОР није био орган УН. Уследила је наша жалба на одлуку суда. Такође, том приликом су прочитани и налази Клинта Вилијамсона, главног тужиоца Специјалног истражног тима Радне групе ЕУ за догађаје на КиМ, уз тврдњу да су злочине против човечности од јуна 1999. чинили припадници ОВК. Сведочио је и први судија УНМИК-а који је на Косово дошао октобра 1999, Швеђанин Крис Карпхамар, који је потврдио да су припадници ОВК радили шта су хтели са Србима наочиглед војника КФОР-а. Разматран је и извештај Дика Мартија.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *