Јованка Савић – Чувај се Британаца и кад дарове носе

О томе да је британски КФОР у Приштини 1999. мирно посматрао сваколика недела почињена против Срба постоје бројни сведоци и докази. Зашто је то онда тако тешко доказиво пред судовима Велике Британије?

Када је 2012. упутила тужбу суду у Лондону у име осам породица из Приштине чији су чланови убијени на мучки начин, и то пред очима британског КФОР-а, адвокат Јованка Савић сигурно није могла да претпостави да се овај случај, упркос валидним доказима и сведоцима од интегритета, ни након пет година, и мењања судских инстанци, неће практично померити са почетка. И да последња одлука Апелационог суда, којом суђења неће бити уколико Срби не сакупе 16.500 евра за трошкове процеса, не говори само о ускраћивању права на правично суђење већ и о томе да право и законитост одавно не живе у срцу западне цивилизације.

Случај породица убијених Срба у Приштини већ је разматрао енглески Високи суд у Лондону. Како објашњавате да је, упркос сведоцима који су у то време били на високим функцијама у КФОР-у и УНМИК-у, а чија сведочења су ишла у прилог чињеници да КФОР ништа није урадио да заштити Србе од припадника ОВК, суд устврдио да кривица британског КФОР-а не постоји?

Много детаља у вези с тим случајем доступно је на сајту платформе Crowd Justice (https://www.crowdjustice.com/case/the-right-to-a-remedy-for-human-rights-violations/). Суштина је да се том приликом разматрало да ли се радње и пропусти војних контингената који су се као делови мировне мисије УН нашли у Приштини те 1999. могу приписати Уједињеним нацијама или пак држави која их је послала? Ако се пропусти британских, немачких или војника из било које друге државе могу приписати само Уједињеним нацијама, онда правни случај не постоји, јер произлази да судови државе која је послала своје војнике напросто нису надлежни да разматрају тужбу против Уједињених нација. У овом случају Виши суд је пресудио да британске трупе, надлежне да бране Србе у региону Приштине јесу биле одговорне, али не и криве. Један од сведока, генерал Мајкл Џексон, командант енглеског КФОР-а, рекао је том приликом да су НАТО трупе ушле на Косово 12. јуна 1999. под условима војнотехничког споразума који је 9. јуна 1999. потписан између СРЈ и НАТО, а не по слову Резолуције 1244 СБУН. Из тога јасно произлази да одговорност није на УН већ на јединицама КФОР-а пред чијим очима се дешавао злочин против човечности – без преседана у новијој историји. Генерални секретар УН потврдио је у опсервацијама треће стране, у другом случају који се тиче Косова, да КФОР није био орган УН. Уследила је наша жалба на одлуку суда. Такође, том приликом су прочитани и налази Клинта Вилијамсона, главног тужиоца Специјалног истражног тима Радне групе ЕУ за догађаје на КиМ, уз тврдњу да су злочине против човечности од јуна 1999. чинили припадници ОВК. Сведочио је и први судија УНМИК-а који је на Косово дошао октобра 1999, Швеђанин Крис Карпхамар, који је потврдио да су припадници ОВК радили шта су хтели са Србима наочиглед војника КФОР-а. Разматран је и извештај Дика Мартија.

[restrict]

Након ваше жалбе Апелациони суд у Лондону је прихватио надлежност за случај убијених Срба у Приштини, али је изостала подршка државног фонда који у сличним ситуацијама покрива судске трошкове. Да ли се онемогућавањем права на суђење врши озбиљан процесни прекршај?

Апелациони суд ће гарантовати могућност жалбе уколико је Доњи суд направио законску грешку као што је овде случај. Фонд за правну помоћ Енглеске и Велса пружио је значајну подршку за овај случај док се он налазио пред Високим судом, али након пресуде финансирање је прекинуто. Одлука је, а то могу да кажем као особа која је у адвокатури 21 годину, у најмању руку необична и неочекивана. Бавим се људским правима и била сам у прилици да оспорим правоснажност одлуке као што је незаконито одузимање слободе, али се никада раније нисам сусрела са оваквим правним препрекама. Није прикладно да говорим о детаљима док је случај активан. Али овај случај неће бити пред судом док не сакупимо довољно средстава да платимо трошкове ако жалба не буде успешна. Реч је о 15.000 фунти или 16.500 евра. Уколико тај новац не прикупимо, биће послата страшна порука – да фундаментална људска права могу бити без било каквих санкција нарушена чак и од стране међународних организација, УН, ЕУ и њених држава чланица, које прокламују да функционишу по принципима највиших људских права, вредности и стандарда и код куће и у иностранству. Посебно светло на однос међународних организација и правних инстанци према Србима страдалима на Косову баца писмо које је својевремено потписао шеф Мисије за људска права ЕУЛЕКС-а. У њему, између осталог, стоји да ЕУЛЕКС јесте одговоран за кршење темељних људских права по ставовима 2 и 3 Европске конвенције о људским правима, али да се он неће ни извинити Србима за то. То је, стоји у писму, једноставно политика ове куће.

Сусретали сте се с многим случајевима који потврђују да су системска и масовна кршења људских права на Косову и Метохији почела доласком КФОР-а и УНМИК-а, иако је део њиховог мандата био управо поштовање људских права.

У готово свим случајевима евидентно је да је међународна заједница савршено мирно посматрала свеколика злодела над Србима. У једном случају мој клијент је више од 17 година упорно тражио од власти да пронађу посмртне остатке чланова његове породице, међутим, у предмету који ми је ЕУЛЕКС показао нисам пронашла нити један доказ који би сведочио у прилог томе да су КФОР, УНМИК или ЕУЛЕКС предузели бар један корак у циљу истраге и лоцирања посмртних остатака. Стандард по којима су истраживани злочини почињени над Србима били су шокантни. На пример, у једном случају, Британска краљевска војна полиција водила је прелиминарну истрагу на високом нивоу која је резултирала списком имена лица и радних места починилаца злочина, али мере за хапшење никада нису предузете. Датотека ЕУЛЕКС-а такође показује да су српске власти послале информације, имена и последње познате адресе појединих починилаца злочина, али нигде не постоји и доказ да је ЕУЛЕКС ишта поводом тога предузео. У другом случају, српске власти су послале важне детаље о особи која је поседовала имовину породице у којој су отац и дете погубљени пуцњима у главу и груди. Али не постоји записник или траг који указује на то да је особа означена као могући починитељ злочина испитана тим поводом, нити је иста била у прилици да одговори на нужно питање како је дошла у посед имовине, што би могао бити основ за покретање истраге. У једном документу, који ми је доставио ЕУЛЕКС, била су евидентирана имена 90 жртава. Ни најгрубљи злочини никада нису истражени. Последњи случај који је разматрало Саветодавно веће за људска права УНМИК-а односио се на силовање и убиство девојчице са менталним и физичким недостацима, и то пред очима њене мајке. Наиме 26. јуна 1999. у породичну кућу госпође М. упало је више Албанаца, један са ознакама ОВК. Ставили су јој повез на очи, везали за столицу, а затим су њих тројица силовали њену ћерку да би је потом и заклали. УНМИК није истражио ни овај зверски злочин већ је саветодавном панелу доставио предмет у којем је истражен потпуно други случај.

Европска комисија је формирала посебно правно тело у мисији ЕУЛЕКС које је требало да надгледа спровођење људских права на Космету. Какав је учинак ове комисије?

Панел, односно Одбор ЕУЛЕКС-а од 2009. разматрао је 235 пријављених случајева кршења права Срба на КиМ (право на живот, на безбедност живљења и право на истрагу после злочина) и нашао је да су у 234 случаја тужбе породица жртава оправдане, а да су КФОР, УНМИК и ЕУЛЕКС одговорни. Испоставило се да је само у једном случају убиства Срба спроведена истрага. Панел за разматрање људских права утврдио је да је ЕУЛЕКС повредио људска права мог клијената заштићена члановима 2 и 3, али да не може пружити правни лек пошто нема никаква овлашћења сем да констатује чињенице из правосудне праксе. Тешко је прихватити оволики ниво неправде посебно у државама које тврде да у највећој мери почивају на поштовању људских права и слобода. Панел је израдио низ препорука, укључујући и то да специјални представник генералног секретара Савета безбедности УН апелује код ЕУЛЕКС-а да покрене истрагу. Такође, препоручено је УНМИК-у да обезбеди накнаде за моралну штету нанету породицама жртава.

Да ли је УНМИК прихватио иједну препоруку Комисије?

УНМИК није испратио ниједну препоруку, иако је у свом завршном извештају објављеном у јуну 2016. Панел закључио да је УНМИК двапут прекршио Конвенцију о људским правима: прво тиме што истраге нису резултирале успехом, а друго зато што жртвама и њиховим породицама није пружена никаква надокнада штете за претрпљено насиље. Подједнако шокантна је и чињеница да су сви укључени органи власти негирали одговорност или окривили једни друге. Докази које је приложило британско Министарство одбране говоре у прилог томе да су истраге које су они спровели пренете на УНМИК што је УНМИК негирао уз тврдњу да никада није извршен такав трансфер.

Такође, британска влада је на место главног тужиоца Специјалног тужилаштва Републике Косово за период од 1. јануара 2013. до марта 2016. поставила свог човека из Канцеларије за иностране послове. Ова канцеларија, задужена за спровођење истраге о поменутим предметима, није предузела ништа, чак ни након објављивања мишљења Саветодавног панела за људских права 2013. и извештаја „Амнести интернешенела“ из августа исте године у којима се осуђују неуспеси УМНИК-а и апелује се на ЕУЛЕКС да истражи судбине отетих и убијених Срба.

Што је још важније, британска влада није предузела никакве мере поводом жалби из члана 2 Европског суда за људска права, нити нас је обавестила о напуштању случаја ни о правним обавезама које из њега проистичу.

Да ли су се и у којој мери британски медији бавили тиме да је на територији Косова и Метохије после 10. јуна 1999.  почињено етничко чишћење над Србима геноцидних размера?

Процењује се да је британска влада потрошила око 268 милиона евра новчаних средстава пореских обвезника на војну НАТО кампању. О томе, као и о страдању Срба на Косову, у Лондону се мало или нимало зна. Када би била упозната са основним чињеницама у вези са дешавањима на Косову, и са улогом њихове владе у томе, британска јавност би без сумње осудила много тога. Занимљиво је да иако су у Лондону биле живе јавне расправе о рату у Ираку, о војној акцији НАТО-а против Србије готово није било речи. А сличности су очигледне. Ирак је нападнут како би се свет заштитио од непостојећег оружја за масовно уништење, а СРЈ како би се спречила наводна хуманитарна кризу која је била повод за војну кампању. Неко би Британцима требало да предочи податак да су Тони Блер, тадашњи премијер Велике Британије, и Бил Клинтон, тадашњи председник САД, одлучили да ваздушну акцију против Србије покрену 6. августа 1998. Одлука је можда донета и раније, али овај датум стоји у досијеима Клинтонове архиве који су објављени у јануару 2016. Да ли ту има места о причи о хуманитарној катастрофи која је испровоцирала НАТО?

Не заборавимо и да је током бомбардовања СРЈ Ослободилачка војска Косова деловала као копнена сила НАТО-а. Сматрам да британска јавност мора бити упозната с тим да је само у Приштини пре сукоба живело више од 30.000 Срба, а данас, како разумем, тај број је сведен на 30. Ниједан починилац злочина није процесуиран нити кривично гоњен иако је главни тужилац Специјалне истражне радне групе Европске уније, у изјави од 29. јула 2014, рекао да је ОВК починила злочин против човечности у периоду од јуна 1999. и раније.            

ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ? ДИК МАРТИ ИМА СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ О ТОМЕ

Сматрате ли да ће Специјални суд за ратне злочине ОВК отићи корак даље у процесуирању случајева и злочина почињених над Србима?
Европска унија пружа значајну финансијску подршку новоотвореним косовским органима што ће бити нов покушај гоњења чланова ОВК. Но поставља се питање правичног суђења у околностима када је познато да су снаге Ослободилачке војске Косова деловале као копнене НАТО трупе током војне ваздушне кампање. То је налаз сенатора Дика Мартија у његовом извештају који је представљен Парламентарној скупштини Савета Европе у децембру 2010. Питање је, сматра он, да ли ће оне које су западне обавештајне агенције идентификовале као најозбиљније криминалце на Косову оптужити косовски органи власти. На озбиљност питања упућује и његова тврдња да је Хашки трибунал уништио доказе прикупљене у „Жутој кући“. То је образац по коме су третиране српске жртве.

ОКТРОИСАНА ИСТИНА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

У каквој су вези овакав однос ЕУЛЕКС-а и УНМИК-а према страдању српских цивила на Косову са пресудама Међународног кривичног суда у Хагу који је у кривичноправној квалификацији догађаја на Косову и у СРЈ ратних година најјасније показао свој пристрасни политички карактер?
С друге стране, само су припадници српске војске индиковани и оптужени за ратне злочине 1999, као и комплетно српско руководство. Шаиновић и други су оптужени за злочине почињене 1. јанура 1999. и након тога, а случај Рачак који је иницирао бомбардовање десио се 15. 1. 1999. Рачак се чак и не помиње у финалној пресуди већ се пресуда ослања на доказе о злочинима почињеним од 24. марта 1999. И тачке оптужбе 1 и 2 тичу се депортације и насилног трансфера цивилне популације са Косова који су резултат наводних злочина почињених од стране Срба. Тешко је поверовати да нико није побегао због НАТО бомбардовања. До које мере је хашка истина октроисана  говори узнемирујући податак да је у другој измењеној оптужници од 5. априла 2006. укупан број жртава које су идентификоване као Албанци убијени у Меји 27. априла 1999 –18, а у трећој измењеној оптужници од 21. јуна 2006 – број Албанаца који су погинули у Меји порастао је на 448.До јуна 1998. ОВК је контролисала велики део Косова и у том периоду извршила је прогон Срба и других мањина које нису подржавале њихову ослободилачку борбу или политичке идеје. У једном случају пред Саветодавним панелом за људска права нашао се и УНМИК-ов досије о истрагама ратних злочина, убиствима 82 Срба, Рома и Албанацa између 17. и 23. јула 1998. Случај је процесуиран пред судом у Хагу који се ограничио само на оптужбе за тортуру и убиства Албанаца у ОВК камповима. У два случаја који се воде против Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја укупан број жртва је 41, а само у једном случају постоји досије о 82 жртве. Хашки tрибунал је био суздржан у прикупљању доказа за случајеве против ОВК, а сви чланови доведени пред суд били су ослобођени због смрти сведока кључних за процес.

[/restrict]