ИКЕА за почетнике

Због чега нас продајни каталог славне компаније упућује на познату пословицу „Не суди о књизи према корицама“ и шта о савременој филозофији профита можемо сазнати управо из ове „Икеине“ књиге

Горепоменута свакодневна изрека упозорава нас да ништа није онако како изгледа, мада, понекад, може значити управо то – какве корице, таква и књига. У конкретном случају штиво има 330 страна на српском језику, односно 326 (плус 12) на немачком. Реч је о продајним каталозима компаније ИКЕА. Упркос обиму јасно је да то нису праве књиге, иако претендују да буду нешто више од пуких фотографија производа из понуде. Живописне слике намештаја и свих могућих кућних потрепштина, на фином папиру, гарниране су и причама: „Прави гламур за мало новца“, „Берлин је његова дневна соба“, „Анатомија хипо-крокодила“… Последња је омаж плишаној играчки произведеној и тестираној у Хо Ши Мину (Вијетнам), све како би посматрачу/читаоцу предочила да је наша планета заправо једна велика („Икеина“) дневна соба. Уз остале просторије (кухиња, купатило, ходник…) свуда исти и наизглед једнако доступни предмети, бар ако је судити према у длаку истим каталозима „Икее“ преведеним на различите језике будући да концерн, после недавног отварања дућана у Србији, располаже са округло 400 робних кућа распоређених од домицилног Старог континента преко Блиског истока и Северне Африке до пацифичке Азије и Северне Америке.

Случај је хтео да нам је допао у руке (тачније пронађен окачен о кваку улазних врата стана) „Икеин“ каталог приређен за српско тржиште, а убрзо је у поштанском сандучету освануо и његов немачки пандан, из аустријске „Икеине“ филијале. Одмах нам је запало за око да су каталози наизглед исти, али да се разликују с обзиром на валуту у коју су преточене цене. Исте смо путем интернета „укрстили“ са ценама у комшилуку, све пошавши од претпоставке да иста ствар – исто кошта. Претпоставка се показала нетачном – поређењем цена у нашој „Икеи“ са панданима у Хрватској и Аустрији, откривамо парадокс: цене јефтиних производа су углавном више у Србији, док су цене неких скупљих (и кабастијих) комада неретко нешто ниже. Али идемо редом.

[restrict]

ПРЕМА СВЕЦУ И ТРОПАР Цена је детаљ који открива да ништа није онако како се чини на први поглед, иако управо она често оставља и најјачи утисак. А тај детаљ на корицама „Икеиних“ каталога, дакле цене у динарима за Србију, у кунама за Хрватску и еврима за немачко говорно подручје, открива да су разлике понекад драстичне. Почевши од корица. Тако „навлака за јастучић гурли“, чија је слика на корицама (полеђини) каталога, у Немачкој и Аустрији кошта 2,99 евра, у Хрватској 19,9 куна (2,67 евра према данашњем курсу) а код нас 499 динара, дакле 4,17 евра према курсу од 29. августа 2017. године. И „иннер“ јастучић, којим је могуће употпунити „гурли“ навлаку, код нас је мрвицу, тачније динар скупљи него за купце у Немачкој и Аустрији. Тамо је 2,49 евра, а за наше клијенте 299 динара (2,5 евра). Ако је за утеху, с друге стране границе, за хрватско тржиште је сасвим исти „Икеин“ јастучић ситницу скупљи него за немачко и српско, и кошта колико и навлака (19,9 куна), али тешко да би се купцу из Хрватске због уштеде од једне куне и 50 липа исплатило да потегне до Бубањ потока како би пазарио јефтиније.

Али, опет, не треба судити о књизи према корицама. Јер „сто за одлагање квистбро“ на насловници најновијег „Икеиног“ каталога на немачком језику кошта 59,99 евра. Логиком „гурлија“, код нас би тај комад намештаја требало да кошта (сразмерно цени одређеној за „гурли“, значи за трећину више) око 10.000 динара. Цена на корицама „Икеиног“ каталога за 2018. на српском језику и у динарима, износи, међутим, 6.499 РСД. Када се прерачуна, за десетину „немачке“ вредности је јефтинији у Србији. Одакле такав раскорак? Тешко да би ваљало извући закључак да је у „квистбро“ уложено мање рада и материјала, него у један „гурли“. И да би то био разлог што, према „Икеиној“ рачуници, један евро у примеру „квистброа“ вреди само 108,33 динара, док у случају „гурлија“ вреди чак 60 динара више но што је на актуелној девизној курсној листи. Такав диспаритет у примеру „квистброа“ можда би било могуће објаснити јачањем динара, што шведски планери тазе каталога вероватно нису очекивали приликом прерачунавања цене робе из евра у динаре, па су један евро на корицама каталога пројектовали чак на 166,88 динара (за „гурли“, који краси полеђину каталога), а опет, чини се као пусти сан да би динар током 2018. године могао да се врати на стање од пре пет и по година, када је (фебруара 2012) један евро износио 108,5 динара. А управо толико вреди један евро, „уграђен“ у израду стола „квистбро“.

Али неће само српски купац ушићарити ако купи „квистбро“ у домаћем огранку „Икее“, будући да је и у загребачкој „Икеи“ исти артикл јефтинији (истина, „само“ 10 одсто) него нпр. у најближој следећој „Икеиној“ робној кући, 180 километара удаљеној од Загреба, у Грацу (Аустрија). У чему је цака?

Летимичним прегледом сва три сликовно иста, а по валути различита каталога да се наслутити црвена нит. Скупљи комади (у правилу и кабастији) прилагођени су џепу локалног становништва, па су зато често и јефтинији у односу на исту „Икеину“ понуду купцима у државама оснивачима ЕУ чији су примања, а последично и стандард неупоредиво виши него у новим чланицама Уније, попут Хрватске, или онима које то нису, што је Србија. „Икеа“ због такве пословне политике није на губитку, напротив. Поређењем цена јефтинијих производа (попут „гурлија“), долазимо до спознања да су артикли који су у продаји по наизглед приступачној и веома ниској цени у понуди купцима у Србији уистину скупљи (неки за трећину, други за четвртину) од потпуно истих производа у земљама западне Европе.

ФИЛОЗОФИЈА ПРОФИТА Брзим прегледом робе ситнијих габарита, чије цене делују баш изазовно, проналазимо тањир од каљеног стакла „офтаст“ (стр. 82 оба каталога). У нашем кошта 69 динара, док је у немачком каталогу око осам центи јефтинији (0,49 евра). За комплет од шест тањира купцу у Србији треба око 3,5 евра, док купац у Немачкој за исти новац може да купи сервис од шест комада и приде још један, за резерву. У Србији, земљи која се дичи производњом хране, тешко је разумети зашто „мала салата“ (уз рекламни слоган: „додај зелениш оброку“, страна 85 каталога) кошта 149 динара (1,25 евра), а у Немачкој и Аустрији за четвртину мање (тачно евро). Али бар је кафа у „Икеином“ ресторану код нас јефтинија, кошта 99 динара (0,83 евра), док је „код њих“ 0,9 евра. Додуше, у опису „њихове“ шољице црног напитка пише да садржи „Bio-Arabica-Kaffe“, а код нас мешавину арабике и 40 одсто робуста.

Коначно, долазимо и до чувене ватросталне чиније (стр. 101 каталога), која је српском купцу прирасла срцу јер кошта свега 299 динара (2,5 евра). Цена у немачком каталогу? За „фољсам“ (тако јој је фабричко име) 2,49 евра. Чинија је, дакле, „тамо“ јефтинија. За неколико динара. И тако редом… Ко мисли да је куповином чиније или јастучића са припадајућом навлаком ухватио бога за браду, не зна да је тим пазаром заправо компензовао угодније цене поједине скупље, а опет (у поређењу са ценом истих у Немачкој) јефтине робе (попут ормана, комода, тепиха), коју себи могу да приуште они са дубљим џепом… Мада ни ту није све црно-бело. На пример бержера (удобна, широка фотеља са високим наслоном и постраничним „крилима“ за главу), имена „страндмон“, у Србији кошта 24.999 динара, па би вредело очекивати да је у Аустрији и Немачкој више од 200 евра; ако смо прецизни (према данашњем курсу динара) требало би да их кошта бар 210 евра. Погрешно. Цена „страндмона“ у аустријским и немачким „Икеа“ робним кућама је 179 евра, па тамо купац уз ту бержеру, за тридесетак евра разлике (колико је „профитирао“ на цени у поређењу са српским колегом) може да опреми своје домаћинство још читавим низом најразличитијих ситница, од „гурлија“ преко чинија до ваза. Док купац у Србији за исти новац из домаће „Икее“ на паркинг код Бубањ потока може да изгура само фотељу „страндмон“, и ништа више. А уколико му се из каталога (2. страна) допадне и зидна полица („ормарић екет“), која се рекламира „у комплету“ са реченом бержером, и њу ће платити више него исписник у немачкој или аустријској „Икеи“. Тамо кошта 15, а код нас безмало 17 евра.

Тешко је докучити коју вредност динара су „Икеини“ планери узели као „полазиште“ за прерачунавање цена, јер оне варирају од производа до производа.

Могли бисмо опрезно закључити да је „Икеа“ своје цене (за део производа) „калкулисала“ на вредност 131,21 динар = 1 евро. Али теорија пропада већ на наредној страни каталога (7. страна), где „нодебо тепих ниског флора“ кошта 34.999 динара у српском, односно 279 евра у немачком, па је ту 1 евро пројектован на 125,44 динара. Сличан курс је примењен и на комодама (нпр. „стокхолм“, која код нас кошта 49.999 динара, док је цена у Аустрији и Немачкој 399 евра). Како стоји ствар са осталим ценама није баш једноставно утврдити, јер у српском каталогу нису све означене на артиклима, док у немачком јесу (нпр. стране 8 и 9 каталога).

НИЈЕ ЗЛАТО СВЕ ШТО сија Стиче се утисак да су за српског купца посебно угодни производи који су истакнути, сами на страни, у крупном плану, попут спојене полице „каллаx“ (стр. 31), столице „алеx“ (стр. 47), или прибора за јело, 24 дела (тиллагд), који кошта 6.999 РСД, што је мање од 59,99 евра (стр. 77 оба каталога). А онда долазимо до стране 83, где је као нарочито приступачна (жути квадратић оивичен црвеним) издвојена цена „меллторп/адде стола са 2 столице“. Код нас 5.997 динара (око 50 евра), а 44,97 евра у Аустрији и Немачкој. Или, на страни 229, у нашем каталогу се шепури „стона лампа тварс“, по цени 249 динара. На истој страни немачког каталога налазимо разлику – тамо је изгледом далеко луксузнија лампа „арстид“, кошта 19,99 евра. У српском каталогу је за њу цена око евро виша, док је „тварс“, иако је заузео целу страну у српском каталогу као део „посебне понуде“, за петнаестак динара скупљи од исте лампе доступне у немачком и аустријском ланцу „Икеиних“ радњи…

Наравно, уколико динар падне у односу на евро, и разлике ће се брисати, мада не тако брзо за производе за које је вредност евра „наштимана“ на више од 150 па чак и 160 динара. Како било, „Икеа“ је на нашем простору повратила место које је давно заузела у срцима многих потрошача, што се поклапа и са мотом „Направи место за живот“ њеног каталошког издања за 2018. годину. На корицама стоји и обавезујућа изјава да цене важе од 10. августа ове до 30. јуна идуће године, и да у том периоду могу бити само ниже, никако више. Додатна вредност „Икеиног“ повратка у Србију, као друштвено одговорне компаније, јесте промоција здравог начина живота, становања и бриге за планету. У том стилу су и приче, које су срж каталога, попут записа „Храна је драгоцена“, „Израђено од отпада“ и „Стара тканина, нови живот“. Пошавши од податка Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација да сваког дана око трећине хране заврши на отпаду, „Икеа“ нам на основу искуства својих запослених нуди начине како смањити количину непоједене хране која се баца, како употребити презрело поврће непривлачног изгледа, рецимо за супе и умаке…

Кад се све сабере, тачно је да не можемо о књизи судити само према корицама, иако друштвена психологија каже да је први утисак, који створимо у тек пола секунде, врашки тешко променити. На један негативан потребно је чак седам позитивних дојмова како би се наше мишљење променило о некоме или нечему. Стога, вратимо се на оно између корица. Истина је да то више није намештај попут онога који је „Икеа“ производила 90-их, а који је био „писан на кожу“ имућније средње класе; било је ту финих комада, често пуно дрво, стакло, све истанчано, леп дизајн. Данашња понуда је нешто другачија. У дневну собу (некад незамисливо) стављена је једноставна столица са металним ногицама; поред је још једноставнија фотеља коју је могуће развући у постељу; ништа гламурозно, све подређено скученом простору, где је дневна соба истовремено спаваћа, а неретко и трпезарија, уједно и радна соба плус кутак за дечју играоницу. Тако је све прилагођено буџету млађе популације која у овим суровим временима с муком саставља крај с крајем. Ту је „Икеа“ нашла своју главну публику и конзументе своје робе, на свим странама света. А када једном постанете познати, ваша прича је довољна да лансира производ, а не само квалитет и његова цена на продајним полицама. Мада, све почиње од корица…          

[/restrict] hairy women взять займ на яндекс деньгибыстрый займ онлайн на киви кошелекзайм под залог доли