Европска пресуда мађарском суверенитету

Да ли ће Европска унија натерати Мађарску да прими мигранте које не жели?

Европски суд (ЕС) у Луксембургу 6. септембра одбацио је жалбу мађарске и словачке владе против механизма расподеле азиланата између чланица Европске уније. Суд је установио да је механизам расподеле по квотама „ефикасан и пропорционалан“ у циљу смањења терета који трпе Грчка и Италија.

То је (коначни?) епилог обраћања Будимпеште и Братиславе Европском суду у вези са одлуком министара унутрашњих послова чланица ЕУ, донетом већином гласова а не консензусом, о механизму расподеле укупно 120 хиљада тражилаца азила који је усвојен 22. септембра 2015. године (Мађарска, Словачка, Чешка и Румунија гласале су против). У међувремену, Европска комисија је средином јуна ове године покренула и правни поступак због кршења обавеза против Мађарске, Чешке и Пољске, јер нису примениле одлуку о квотама расподела тражилаца азила. У фокусу се изненада нашла и Варшава, јер је претходна влада Еве Копач из Грађанске платформе гласала за пријем избеглица, а кабинет Беате Шидло из партије Право и правда, која је у међувремену дошла на власт у Пољској, одбио је да одлуку реализује јер је другачијег става.

[restrict]

СИЛОВАЊЕ ПРАВА Иако је у Бриселу ова пресуда схваћена као потврда исправности европске мигрантске политике и прилика да све државе чланице покажу солидарност и испуне своје обавезе, Будимпешта је одлуку примила са огорчењем и сматра је неодговорном, а министар спољних послова Петер Сијарто је нагласио да „права битка тек сада почиње“.

„Мађарска ће искористити сва правна средства да се побрине да ниједна од 988 избеглица из Грчке и 306 из Италије, дакле 1.294 (колико их је у бриселској квоти), не може бити пресељена у Мађарску противно жељама мађарског народа. Одлука суда угрожава будућност Старог континента и супротна је интересима европских нација. Суд ЕУ донео је политичку одлуку. Политика је силовала европско право“, оптужио је министар Сијарто, истичући да мађарска влада о овом питању рачуна на пуну солидарност својих партнера у Вишеградској групи (Словачка, Чешка и Пољска).

Као доказ да је крајње време да Европска унија систем квота пошаље у „историју“, Петер Сијарто је аргументовао статистиком. „Одлуком Савета ЕУ од 22. септембра 2015. било је прописано да свих 120 хиљада имиграната који су допловили до Грчке и Италије, у року од две године, тачније до 27. септембра ове године, буде пресељено у остале земље ЕУ по квотама за сваку државу. Тај рок истиче за мање од две недеље, а према подацима Европске комисије објављеним 7. септембра, досад је пресељено само 27.695 људи, што је 23 одсто од укупног броја“, подвукао је Сијарто, напомињући да влада Мађарске неће (за сада) на ову тему предузимати правне мере против осталих унијских чланица које се (такође) нису придржавале споразума о квотама, али за разлику од Будимпеште оне су јавно ћутале, а тајно – заобилазиле испуњавање обавезе!

 

ИЗБЕГАВАЊЕ ПРОЦЕДУРЕ Интересантна је и правна анализа ове ситуације мађарског министра правде Ласла Трочањија, који поставља питање какве ће кораке предузети ЕК ако се нека унијска чланица не придржава одлуке Европског суда, и тврди да постоји велика опасност да ће ЕК, после примера Мађарске, убудуће почети редовно да крши права и надлежности земаља чланица…

Неки политички аналитичари пак сматрају да ће ЕК, позивајући се на одлуку Европског суда, против Мађарске допунити правну процедуру (која је већ у току) у вези са кршењем обавеза, што би на крају довело до обавезе владе Виктора Орбана да, ипак – спроведе процедуру оцењивања молби тих 1.294 азиланата које је Брисел наменио Мађарској.

 

ИЗБОРНИ АДУТ Али „тајминг“ и код овог поступка иде Орбану у прилог. Процедура решавања, наиме, (законски) може да потраје седам месеци (до априла 2018, управо до парламентарних избора у Мађарској), јер Фидес има бројне начине за избегавање спровођења ове одлуке о квотама из 2015. године (што ће сигурно и урадити). Будимпешта може да најави да ће примити само мигранте који су хришћани (што су учиниле Словачка и Пољска), или да ће усељење у Мађарску дозволити једино малолетним избеглицама (то је Аустрија урадила).

Ако премијер Виктор Орбан пренебрегне одлуку суда и ту тему „одржи“ под тачком број један на дневном реду до пролећа (примајући, наравно, и евентуалне санкције на себе) – то би његовој десно-конзервативној влади донело само позитивне поене. Јер током изборне кампање главна тема не би била корупција у Мађарској, или стање у образовању, већ питање да ли одлуке Европске уније могу да буду надређене националном суверенитету њених држава чланица?               

 

ЕВРОПСКИ СУД У СОРОШЕВИМ РУКАМА?

Реакције мађарских парламентарних странака на одлуку луксембуршког суда биле су у функцији припрема за изборе 2018. године. Владајући Фидес иза одлуке Суда поново види „прсте“ америчког берзанског шпекуланта и милијардера мађарског порекла Џорџа (Ђерђа) Сороша. „Европски суд отворио је врата за реализацију Сорошевог плана по којем годишње у Европу треба примити по милион азијских и афричких азиланата“, рекао је шеф посланичке групе Фидеса у Парламенту Мађарске Лајош Коша, подвлачећи да Мађарска не жели (и неће!) да прими ниједног мигранта на основу бриселских усељеничких квота. У вези са одлуком ЕС-а, Коша је још додао да „и иначе нема шта да се спроведе пошто та одлука није таквог карактера да би нешто прописала већ је само констатовала одбацивање мађарског и словачког потраживања“.

Од опозиционих странака једино је радикални Јобик направио неочекивани потез. Поново је Парламенту поднео предлог измене Устава, којим искључује све видове усељавања у Мађарску. Дакле, и владин пројекат куповине тзв. усељеничких обвезница (улагањем 250 хиљада евра у државну привреду) који је у току. Одлуку Европског суда Јобик је назвао скандалозном „јер нико споља не може наметнути етничку измену становништва ниједној унијској земљи“.

Став Мађарске социјалистичке партије (МСП) је тај да је одлука суда још више ослабила позицију Мађарске унутар ЕУ, а да будућност државе „не угрожава усељавање немађарског становништва него исељавање Мађара, које већ има историјске размере“.

И Демократска коалиција (ДК) бившег либералног премијера Ференца Ђурчања није говорила о Сорошевом већ о Орбановом плану. Они су уверени да је влада Виктора Орбана свесно изгубила луксембуршку парницу, на чију одлуку ће се позивати све до избора. Догодине, када на изборима трећи пут заредом победе, Орбан ће званично објавити да ће Мађарска 2018. напустити Европску унију?!

Орбанова влада се спрема да уради историјски „грех“, сматра странка „Политика може да буде нешто друго“ (ЛМП). Фидес није спреман да оствари одлуку суда о избегличким квотама и тиме ће чланство Мађарске у ЕУ довести под велики знак питања…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *