Почетна / Интервју / Др Александар Липковски – Урушавањем школе напада се суверенитет државе (2.део)

Др Александар Липковски – Урушавањем школе напада се суверенитет државе (2.део)

Ово што се у Србији око просвете дешава последњих двадес етак година део је глобалног процеса урушавања националних и државних система образовања у оквиру Н овог светског поретка. Проблеми које имамо ми са смањењем нивоа образованости ученика, „школи по мери ђа ка“, снижавањем дисциплине, повећањем насиља, обесправљивањем наставника, присутни су у мањој или већој мери у многим високоразвијеним државама тзв. Запада

Наш саговорник, професор др Александар Липковски, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду и председник  Националног просветног савета Србије, у наставку разговора (из прошлог броја) о питањима и проблемима који море српско школство говори о дуалном образовању, „култу информатике” у нашем образовном систему, и посебно о националној стратегији развоја образовања.

Шта ћемо са дуалним образовањем, које тако много личи на „усмерено“ Стипе Шувара, када се школа у којој сам учио није звала Гимназија у Чачку него Основна организација удруженог рада мешовитих струка „Филип Филиповић“ и када смо ми, гимназијалци, ишли у чачанске фирме, „Ремонт“ и „Фабрику хартије“, на праксу?

Последњих годину дана се из врха српске власти стално прича о дуалном образовању као о чаробном штапићу за српску привреду и просвету. Старије генерације се свакако сећају школа ученика у привреди – ШУП – некадашњег „дуалног образовања“. Кад је било привреде, било је потребе за мајсторима и шегртима, па је било и шегртских и мајсторских школа. Ако погледамо у којим је европским државама популаран систем дуалног образовања, видимо све високоразвијене богате индустријске земље: Немачка, Швајцарска, Белгија. Нису ове земље богате зато што имају дуално образовање, већ имају дуално образовање зато што су богате због развијене индустрије. А где је ту Србија? Како правити мајсторске, тј. „дуалне“ школе ако нема привреде? Како стара пословица каже, једна ласта – „Бошова“ фабрика у Пећинцима – не чини пролеће. У протеклих годину и по дана Национални просветни савет је расправљао о неколико веома уско оријентисаних огледних дуалних програма средњег стручног образовања и одбио их. Главни разлог био је мањкав општеобразовни део програма, на пример историја се завршавала Првим светским ратом. Убедљив додатни разлог представљали су проблеми у реализацији партнерства између школе и приватног предузетника. Један власник даје стипендије и школа креће са огледним профилом. Затим фирма мења власника, нови нема разумевање за школу и ђаке, и огледни профил пропада. Посебна је прича када предузетник попуни сва њему потребна радна места. И у том случају огледни профил нестаје. Понуђени законски оквир – Нацрт закона о дуалном образовању – крајње је незадовољавајући. Очигледно је да се овој врсти партнерства мора дати чвршћи законски оквир који би спречавао да деца која се школују у овим школама буду јефтина радна снага за послодавца који на крају нема обавезу да их запосли. Много је боље имати шире стручне профиле, који омогућују свршеним ђацима лакшу промену професионалне оријентације.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *