Почетна / Интервју / Др Александар Липковски – НАЦИОНАЛНИ КУРИКУЛУМ О ПРЕУМЉЕЊУ (1.део)

Др Александар Липковски – НАЦИОНАЛНИ КУРИКУЛУМ О ПРЕУМЉЕЊУ (1.део)

Времена и странке на власти се мењају, али намере Светске банке и Џорџа Сороша остају исте. Основна намера је снижавање просечног образовног нивоа у српском народу, контрола и промена историје, „протестантско преумљење“ народа и стварање послушне и квалитетне радне снаге која не пита и не мисли, већ само ради, а у слободно време гледа ТВ. Да ли смо, управо због „наума о преумљењу“, сведоци „недопустиве, страшно опасне централизације веома осетљивог просветног посла“?

Наш саговорник, професор др Александар Липковски рођен је 1955. године у Цариграду. Основно и средње образовање завршио је у Москви, Прагу и Београду. Студије математике започео је на Московском државном универзитету (1971/,72) а завршио на ПМФ-у у Београду 1975, где је магистрирао 1978. и докторирао 1985. године. Усавршавао се на Московском државном универзитету Ломоносов и на Институту Макс Планк у Бону. Редовни је професор Математичког факултета Универзитета у Београду од 2003. Од децембра 2015. председник је Националног просветног савета Србије. Министар просвете Младен Шарчевић недавно је најавио његову смену. Тема нашег разговора, међутим, није ова министрова најава већ су то питања и проблеми које господин Липковски уочава као данас најважније и пресудне у српском школству, али не мање и у будућности наше просвете уопште.

Скоро две деценије борите се за очување нашег школства. Шта се све дешавало на тој, можемо слободно рећи, линији фронта?

Пре више од 16 година први министар просвете после ДОС-овог пуча, покојни проф. др Гаша Кнежевић започео је реформу образовног система коју су математичари назвали ПЕПСИ реформа, по професијама чија је реч била главна: педагози и психолози. Свакако, употреба овог термина нема намеру да омаловажи те веома значајне професије у систему образовања. Реформу су, наравно, тражиле и подржавале окупационе власти: Европска унија, Светска банка, Међународни монетарни фонд и Европска банка за обнову и развој. Карактеристично је да је један од првих захтева Европске уније после петооктобарског пуча било „преумљење“: већ шестог октобра 2000. године поздравили су „промене“ и тражили измену наставних програма историје. У извођењу реформи министру је помагала психолог доц. др Тинде Ковач Церовић. Реформа основних и средњих школа је кренула помпезно најављеним „Разговорима о реформи“, али се сусрела са великим и организованим отпором просветне и стручне јавности. Министар Гаша је чак побуњене школске наставнике частио погрдним речима: „оно од чега се пита не прави“. Иза ових реформских захвата, поред Светске банке и Европске уније, стајао је и велики финансијер просветних реформи на Балкану Џорџ Сорош и његов новац, пројекти, тимови и НВО.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *