Почетна / Свет / Дан НАТО зависности

Дан НАТО зависности

Украјина је руску чизму заменила америчком уздом и мамузом, али њени грађани сада много лошије живе него у време сарадње са Москвом, јер јој западна „подршка“ доноси неупоредиво више штете него користи

Вашингтон разматра могућност снабдевања Украјине смртоносним оружјем – главна је порука америчког министра одбране Џејмса Матиса после разговора са украјинским председником Петром Порошенком, 24. августа у Кијеву. Матис је, присуствујући војној паради поводом Дана независности Украјине, нагласио како је реч о „одбрамбеном“ наоружању. Ипак, јасно је да свако оружје које помаже у дефанзиви – истовремено може бити коришћено и за подстрекивање напада. Ако је нападач сигурнији да његов удар неће доживети снажну одмазду, тада ће бити много храбрији да нападне. Исти је случај и са америчком противракетном одбраном (ПРО), која се последњих година шири по Европи и дуж руских граница. Док Американци уверавају да ПРО служи „искључиво за одбрану од балистичких ракета“, експерти упозоравају да овај скупоцени систем може бити најбоље употребљен за неутралисање преосталог нуклеарног потенцијала Русије – након што он најпре буде десеткован „првим разоружавајућим ударом“. У том смислу, ПРО се не може посматрати као „оружје мира“, већ као опасна инфраструктура која рат чини вероватнијим. Првенствено зато што ономе ко га поседује може улити осећај снаге и сигурности, али и некажњивости за своје поступке.

Тада више није ствар у томе да ли неко ко поседује овакву батину намерава да нападне, или не. Проблем је у томе да тај „неко“ има у рукама реалан механизам да то учини, па потенцијалној жртви преостаје само да се нада и Богу моли да се то не деси. Или, што је много вероватније, да моли управо потенцијалног агресора да то не учини. У пракси међународних односа то се од памтивека називало уцена и тешко да постоји пример у историји када супротстављене стране нису прибегле употреби силе у таквим ситуацијама – ако се противник није унапред предао и пристао на наметнуте услове „мира“. Зато велике силе најпре брину о томе како да осујете противничку страну да стекне такву премоћ, а ако се то већ деси, онда повећавају своје офанзивне потенцијале и тако чувају равнотежу – и живу главу. То су основни постулати класичне теорије међународних односа и, упркос свим покушајима да се ова реалност измени, човечанство и даље функционише по принципу „јачи тлачи“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *