Ћирилица – права и најважнија степеница на коју смо стали

БУДВАНСКО ЛЕТО У ЗНАКУ НАЦИОНАЛНОГ ПИСМА

За „Печат“ из Будве Ранко Павићевић

У организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе и Народне библиотеке Будва, од 23. до 28. августа, на платоу између цркава у Старом будванском граду одржана је културна манифестација Ћирилицом. „Смисао овог пројекта је допринос заштити ћириличног писма, које је се све више потискује у јавном животу у Црној Гори“, каже пјесник и предсједник Удружења издавача и књижара ЦГ Радомир Уљаревић

Петодневни програм беседом је отворио предсједник Општине Будва Драган Краповић, осврћући се на то да данас, када обележавамо 170 година од штампања првог издања Његошевог Горског вијенца и исто толико од велике Вукове побједе у борби за народни језик и правопис, побједе која је омогућила да писменост први пут постане доступна сваком човјеку, посебно мјесто дугујемо ћирилици. „Јер још од времена када је настала, па вјековима даље, ћириличним писмом исписани су темељи колективног идентитета људи који су икада живјели на овим просторима (…) Најстарија сачувана књига написана ћирилицом Мирослављево јеванђеље, из 13. вијека, дио је Унескове библиотеке Памћење свијета и тиме је једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација. Из Венеције је у ободску тврђаву донесена штампарска преса на којој је 4. јануара 1494. године штампан Октоих првогласник, а била је то прва штампана ћирилична књига код Јужних Словена у штампарији на Ободу и прва државна штампарија на свијету“, додао је Краповић.

Присутнима се потом обратила директорка Народне библиотеке у Будви Мила Баљевић. „Наша иницијатива и пројекат Ћирилицом имају за циљ да допринесу покушајима да ћирилица буде равноправна, да се на ћирилицу не гледа као на израз неког екстремистичког културног пројекта већ напротив. Има много смисла да се у ћирилици препозна позив на толеранцију, на добронамјерност, јер наша намјера је добра и могу је сврстати на супротну страну само они који немају добре намјере. Ко год има културне потребе и макар минималну свијест о култури, имаће апсолутно свијест о потреби да се ћирилица, ако је могуће, учини равноправним писмом, или што равноправнијим… Поштујемо народе који имају латиницу као писмо своје знаковне културе, али наш народ, ако жели да има истинску будућност, не може је имати без ћирилице“, казала је Баљевићева објашњавајући разлоге покретања ове манифестације.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *