Почетна / Интервју / Бенедикт Велс – Не пишем за свакога

Бенедикт Велс – Не пишем за свакога

Успешни немачки млади писац, добитник значајних књижевних награда, чија су дела превођена и радо читана и код нас, појашњавајући страхове и наде своје генерације, и своју стваралачку и тематску „селективност“, закључује: „Сви ти људи се плаше од празнине у њиховим радним биографијама, али нико се не плаши да одустане од својих снова“

Млади немачки писац Бенедикт Велс (1984) освојио је немачку публику и критичаре недуго после објављивања првих романа. Значајне књижевне награде које је добио, као и екранизација романа Беково последње лето, отвориле су му широм врата немачке и швајцарске књижевне сцене, што иначе није чест случај. Наша публика је пре три године имала прилику да се упозна с његовим првенцем Беково последње лето (превод Хана Ћопић) у издању „Платоа“, а сада је код истог издавача изашао и његов други роман Откачен (превод Тијана Тропин). О овим књигама, животу младих људи у Немачкој, наметнутим страховима, књижевним темама, ексклузивно за „Печат“ говори овај писац.

Млад сте писац који је доживео успех за врло кратко време. Да ли сте размишљали о томе како ће вас прихватити читаоци и критичари када сте почињали да стварате или вас је само водила потреба за писањем?

У почетку нисам уопште размишљао о читаоцима и критици. Од раног детињства волео сам да причам приче. Са петнаест година открио сам Џона Ирвинга и тада сам пожелео да и сам постанем писац. Нисам се добро уклапао у школи и једва сам чекао да матурирам и почнем да се бавим писањем.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *