Арбитража, пречица за нове сукобе

Ситуација између Словеније и Хрватске погоршава се из дана у дан, нарочито откако је Словенија напрасно блокирала улазак Хрватске у ОЕЦД. Исти потез је повукла и Будимпешта, незадовољна јер Хрватска игнорише арбитражу у вези са спорном приватизацијом нафтног концерна ИНА. Ни то није све – Словенија је унутар ЕУ блокирала Хрватску и на путу у Шенгенски споразум

Пресуда арбитражног суда у Хагу којом је одређена граница између Словеније и Хрватске, објављена 29. јуна ове године, требало је да стави тачку на спор између две чланице ЕУ и НАТО-а. Уместо тога, изродила се у ново поништавање граничне црте и тензије у Пиранском заливу, што је произвело репризу варничења између Словеније и Хрватске и довело у сумњу сам поступак арбитраже као лек за слична спорења широм Балкана. Тренутно су у жижи службена Љубљана и Загреб, прва јер прети силом (не само полицијском него чак и војном), а други јер под изговором да је „арбитражни поступак компромитован“ – одбија хашку пресуду. Загреб за њу неће ни да чује, па Словенији нуди повратак на нулту тачку, дакле да наставе тамо где су две државе биле неуспешне у протеклих четврт века, а то је двострани дијалог за зеленим столом.

[restrict]

ВЕРОЛОМНИ ХРВАТИ Словенија упозорава да после пресуде више нема места за дебату, обашка што за хрватску политику и политичаре сад тврди да су вазда били „вероломни“ с обзиром на то да је у прошлости било утаначено, чак потписано небројено договора и споразума у циљу решавања међе на копну и мору, али их је Хрватска све одреда минирала или поништила под различитим изговорима. И сада исту тактику користи и о питању спровођења арбитражне пресуде. Да је Хрватска у таквом прегалаштву више него успешна, доказује чињеница да је, после хрватског извргавања арбитраже руглу и последичног одбијања званичног Загреба да призна и примени пресуду из Хага, тај метод решавања отворених спорова на простору некадашње Југославије, који су западне силе донедавно наметале као најправичнији и најпоузданији – претворен у сушту супротност.

 

ДИЈАЛОГ УМЕСТО АРБИТРАЖЕ Арбитража је и у Србији разматрана као пречица за окончање неких спорова са Хрватском, нпр. границе на Дунаву, упозоравају словеначки медији. Прошле седмице је, међутим, постало јасно да од тога нема више ништа, пошто је министар спољних послова Србије Ивица Дачић на маргинама Стратешког форума, одржаног на Бледу, изјавио да је за Србију бољи дијалог са Хрватском него арбитража. Тачније, Дачић је рекао следеће: „Наше је опредељење да то покушамо да решавамо билатерално, значи дијалогом, да не треба да идемо на неке арбитраже.“

Арбитража, која је у најважнијим међународним актима описана као један од кључних механизама за мирно решавање спорова међу државама, сада је срозана на спознају о залудном губљењу времена. И, што није мање важно – траћење новца за скупе правне заступнике из страних канцеларија, као и за трошкове самог трибунала у Хагу. Нема сумње да хрватско торпедовање постулата међународног права носи опасно наравоученије другим државама Западног Балкана, будући да Хрватска има недефинисану границу не само са Србијом него и са БиХ и Црном Гором. Гранични проблем постоји и између Црне Горе и Косова које је де јуре још увек под међународном управом…

 

БЛОКАДЕ, УВРЕДЕ И ХУШКАЊЕ Ситуација између Словеније и Хрватске погоршава се из дана у дан, нарочито откако је Словенија напрасно блокирала улазак Хрватске у ОЕЦД, Организацију за економску сарадњу и развој која важи за клуб најразвијених држава у свету, а чији је Словенија члан. Исти потез је повукла и Будимпешта, незадовољна јер Хрватска игнорише арбитражу у вези са спорном приватизацијом нафтног концерна ИНА. Ни то није све – Словенија је унутар ЕУ блокирала Хрватску и на путу у Шенгенски споразум. Пљуште дипломатске ноте с обе стране границе, Словенија тужака Хрватску врху ЕУ јер је, на пример, од јуна наовамо само у Пиранском заливу забележила готово 300 инцидената (повреду територије коју сматра својом), па се ни највиши представници две државе сад више не либе да у јавности размене и најгоре увреде. Пошто је словеначки министар спољних послова Карел Ерјавец покушао да искористи и недавни Стратешки форум Блед да присутне високе госте из ЕУ и региона упрегне како би „заједнички притисли“ Хрватску да одмах примени нови гранични режим на копну и мору и препусти Словенији 80 одсто Пиранског залива, његова хрватска колегиница му је, по повратку у Загреб, путем медија захвалила на „гостопримству“ оценом да је био „агресиван и безобразан“.

Загреб тако не одустаје од „црте средине“ која дели Пирански залив на пола, што је пре неколико дана, током посете том делу обале, поновио и хрватски премијер Андреј Пленковић. Пленковић је хрватске риболовце охрабрио да и убудуће бацају мреже и лове све до средине Пиранског залива јер Хрватска не признаје арбитражну пресуду, а да ће у случају невоља (са словеначким властима) „Хрватска бити уз њих“. Словенија је осудила Пленковићеву акцију јер „хушка на изазивање инцидената“. На вајкања словеначких морепловаца да им „Хрвати краду ловишта и плен“ у рибом ионако све сиромашнијем Јадрану, влада премијера Мира Церара потом повлачи потез сличан Пленковићевом; и словеначки рибари ће такође уживати полицијску заштиту у „словеначком територијалном мору“, разуме се – словеначких полицијских снага. На терену, то значи потенцијалан сукоб словеначких и хрватских полицијских патрола. Да политичари разматрају и ту опцију, обелоданио је министар Ерјавец саопштивши намеру да Словенија под хитно набави више већих полицијских бродица, јер своје море (после арбитражне пресуде) више не може да штити „са само три гумењака“. Нарочито јер Хрватска располаже са неколико већих (некада југословенских) бојних бродова.

 

РАКЕТНА ДИПЛОМАТИЈА Даљу ескалацију прилика најављује сазивање 55. хитне седнице Одбора за одбрану словеначког парламента, са само једном тачком дневног реда: „Спремност словеначке војске на могуће конфликте приликом имплементације арбитражног споразума“. Премијер Церар се, истина, убрзо потом заузео да се седница откаже јер је „Словенија одлучна да имплементира одлуку арбитражног суда политичким средствима, при чему полази од владавине права и чланства у евроатлантским интеграцијама“. Парламентарци су изјавили да су шокирани таквим Цераровим ставом, посебно јер је домаћа војска у веома лошој кондицији (и председник државе Борут Пахор јој већ две године заредом даје негативну оцену).

Део аналитичара и политичара у Љубљани упозорава и да Словенија у бесцење крчми употребљиве противоклопне ракете које су могле да послуже за одбрану обалног појаса. Словенија за 200 евра по комаду продаје 293 ракете са свом додатном опремом. Наведени ракетни системи употребљиви су и за блиску борбу против непријатељског бродовља. Подсећања ради, емитован је и ТВ снимак акције хрватске одбране која је 90-их испред Дубровника застарелом маљутком погодила патролни чамац југословенске ратне морнарице и „непријатеља протерала из луке, а радило се о технологији из педесетих година прошлог века; ова (коју Словенија сада распродаје) јесте најсавременија ако немамо бољу“, истакао је Јанез Јанша, председник СДС, партије која ужива највећу јавну подршку. Јаншина изјава схваћена је као директна најава даље ескалације конфликта у Пиранском заливу, обашка што владајућа словеначка политика на челу са премијером нема одговор на питање како имплементирати арбитражну пресуду – без инцидената са Хрватском која не признаје нову границу.

 

ЕУ БЕЗ ОДГОВОРА Да готово решење нема ни Брисел, открили су штури одговори потпредседника Европске комисије Франса Тимерманса и шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини; обоје су избегли молећиве напоре словеначких домаћина да дају снажну подршку Словенији и убеде Хрватску да промени став о арбитражи. На разочарање организатора бледског форума, сви су се држали мантре да „две државе морају да се договоре“. Договоре? То прижељкује Хрватска јер би наставак разговора на линији Љубљана–Загреб значио да је арбитражној пресуди одзвонило. Словенији, јасно, такав сценарио никако не одговара.

Немачка је међу првима уочила опасност која се надвила над две НАТО чланице, али и овим делом Европе. „Није искључена употреба силе у спору Хрватске и Словеније око Пиранског залива“, јавили су почетком седмице немачки медији. Агенција ДПА препуцавање Хрватске и Словеније види као „свађу две чланице ЕУ која све чешће ескалира у претње једне другој“. Чланке, чија је црвена нит да „суседи не искључују ни употребу полицијске силе“, објавили су „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ и „Зидојче цајтунг“. Немачки медији указују на хрватско „њет“ арбитражној пресуди и да је словеначки премијер одржао састанак са представницима опозиције на коме је у име одбране територијалног суверенитета добио зелено светло за употребу полицијске силе у спровођењу арбитражне одлуке…

 

ОФАНЗИВА СЛОВЕНАЧКОГ ШАРМА Јесте да се званични Берлин заузео за поштовање права и спровођење арбитражне пресуде, али Хрватску ни то није коснуло. А пошто је изостала осуда Хрватске од стране Вашингтона (коју је Словенија с разлогом очекивала, јер је њене горе лист сада „прва дама“ САД), као и Брисела, Љубљана се протеклих дана бацила на „офанзиву шарма“ у покушају да дипломатским средствима приволи Загреб да аминује арбитражну пресуду. У то име је последњи Бледски стратешки форум (коме су из Србије присуствовали и премијерка Ана Брнабић и министар Дачић) максимално искоришћен за лобирање против Хрватске и притисак на високе званице да се заједничким напором Хрватска сатера у ћошак, тј. да пристане на арбитражу. Маневар Љубљане се, међутим, изјаловио – представници „екс-ју“ држава мудро су се држали по страни (представници Србије зато што „Србија има довољно сопствених нерешених питања са Хрватском“, а они из БиХ и Црне Горе јер „не желе да се мешају“, а и сами имају са Хрватском нерешено питање међе), што су словеначки медији осудили као неспремност за поштовање међународног права; на страну што Словенија 1999. и потом 2008. није поштовала то исто међународно право – прво, када је подржала бомбардовање СРЈ од стране НАТО-а без одобрења Савета безбедности, а потом и када је као председавајућа ЕУ као 5. држава на свету признала Косово.

С друге стране, словеначка претња куповином већих полицијских бродова (бар два, опремљена оружјем и оруђем „за одвраћање“, попут снажних шмркова за „хладно поливање“ млазевима воде и „изгуравање хрватских рибара и других уљеза“ натраг у хрватски део Пиранског залива) служи да докаже одлучност актуелне власти да спроведе арбитражну пресуду силом, ако не иде милом. У супротном, словеначко „не-чињење“ може се разумети као прећутни пристанак (tacit agreeement) на хрватско становиште и одустајање од одлуке арбитражног трибунала. Словеначким државним органима је стога већ наређено да исправе катастар и израде нове карте онако како заповеда арбитражна пресуда. Нове мапе се очекују до краја децембра, када истиче шестомесечни рок од проглашења арбитражне пресуде. Уз све то, словеначка влада разматра два пута: први, подизање нове тужбе против Хрватске због непоштовања арбитражне пресуде (макар то значило још страних експерата и додатан цех за државну благајну) у међудржавном суду у Хагу. И други – сукоб полицијских снага у Пиранском заливу.

[/restrict] займы на карту без отказа займ без процентов на месяцзайм онлайн с плохой кредитной историей на картубери займ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *