Почетна / Регион / Учити на примеру Мађарске

Учити на примеру Мађарске

Декларација о заштити српског идентитета, језика и обичаја тек је први корак у заштити Срба у окружењу

Судбина припадника српске нације, којих у девет оближњих држава, ентитета и протектората (Косово и Метохија) живи 1,75 милиона, зависиће од будуће способности матице да одреди основна начела националне политике и успостави национално јединство за њено спровођење. У овој фази развоја српског националног корпуса у целом региону потребна је организована, сврсисходна и систематска подршка отаџбине Србије.

ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА ОПСТАНАК Премда је засад непознато који ће све елементи бити обухваћени Декларацијом о заштити српског идентитета, језика и обичаја (који неће задирати у интересе других држава), као и ко ће све – осим предлагача Милорада Додика и председника Србије Александра Вучића – бити међу њеним потписницима, евидентно је да ће њена израда захтевати много посла.

Декларација је потребна пре свега „да би се видео став актуелне Србије и охрабрили Срби изван матице да рачунају у будућности на помоћ“. Јер након 5. октобра 2000. године Србија није имала конкретан и дефинисан став ниједне власти за заштитом идентитета и живота Срба изван Србије, мада је њихов идентитет, осим у Мађарској и Румунији – врло јасно угрожен.

Иако Декларација (чија је најава обрадовала све лидере Срба у региону) неће имати директан утицај на живот Срба, посредни хоће. Њеним доношењем, Влада у Београду моћи ће да уради две ствари. Прва је, да успостави бољу билатералну сарадњу с тим земљама (и тако покуша да ради на унапређењу статуса Срба), а друга – да подржи политичке организације Срба у поменутим државама (јер је врло важно да се правима Срба баве установе у земљама у којима живе). Трећа компонента Декларације третирала би обавезу Београда да – континуирано и стабилно финансира све пројекте својих сународника у региону који конкурсна средства за њихову реализацију не добију у домовинама у којима живе.

Прецизно дефинисана и рационално утемељена Декларација за опстанком српског народа који живи изван матице може бити и најквалитетнији (дугорочни) системски документ који се бави Србима у расејању до сада. Али само уз два услова. Да се за Декларацију заузму кључни људи у политици Србије (без обзира на идеолошки предзнак), и да енергично раде на њеној реализацији. У противном, остаће само пуко слово на папиру…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *