Учити на примеру Мађарске

Декларација о заштити српског идентитета, језика и обичаја тек је први корак у заштити Срба у окружењу

Судбина припадника српске нације, којих у девет оближњих држава, ентитета и протектората (Косово и Метохија) живи 1,75 милиона, зависиће од будуће способности матице да одреди основна начела националне политике и успостави национално јединство за њено спровођење. У овој фази развоја српског националног корпуса у целом региону потребна је организована, сврсисходна и систематска подршка отаџбине Србије.

ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА ОПСТАНАК Премда је засад непознато који ће све елементи бити обухваћени Декларацијом о заштити српског идентитета, језика и обичаја (који неће задирати у интересе других држава), као и ко ће све – осим предлагача Милорада Додика и председника Србије Александра Вучића – бити међу њеним потписницима, евидентно је да ће њена израда захтевати много посла.

Декларација је потребна пре свега „да би се видео став актуелне Србије и охрабрили Срби изван матице да рачунају у будућности на помоћ“. Јер након 5. октобра 2000. године Србија није имала конкретан и дефинисан став ниједне власти за заштитом идентитета и живота Срба изван Србије, мада је њихов идентитет, осим у Мађарској и Румунији – врло јасно угрожен.

Иако Декларација (чија је најава обрадовала све лидере Срба у региону) неће имати директан утицај на живот Срба, посредни хоће. Њеним доношењем, Влада у Београду моћи ће да уради две ствари. Прва је, да успостави бољу билатералну сарадњу с тим земљама (и тако покуша да ради на унапређењу статуса Срба), а друга – да подржи политичке организације Срба у поменутим државама (јер је врло важно да се правима Срба баве установе у земљама у којима живе). Трећа компонента Декларације третирала би обавезу Београда да – континуирано и стабилно финансира све пројекте својих сународника у региону који конкурсна средства за њихову реализацију не добију у домовинама у којима живе.

Прецизно дефинисана и рационално утемељена Декларација за опстанком српског народа који живи изван матице може бити и најквалитетнији (дугорочни) системски документ који се бави Србима у расејању до сада. Али само уз два услова. Да се за Декларацију заузму кључни људи у политици Србије (без обзира на идеолошки предзнак), и да енергично раде на њеној реализацији. У противном, остаће само пуко слово на папиру…

[restrict]

БУДИМПЕШТАНСКИ РЕЦЕПТ Како то ради једна од четири регионалне државе ЕУ, Мађарска? У коју сви упиру прстом говорећи – треба учити на примеру Будимпеште.

Члан Д поглавља „Основне одредбе“ новог Устава Мађарске (ступио на снагу 25. априла 2011. године) децидирано каже: „Мађарска сноси одговорност за судбину Мађара који живе изван њених граница, поспешује опстанак и развој њихових заједница, подржава њихова настојања за очување мађарског идентитета, остваривањем њихових индивидуалних и колективних права, формирањем самоуправа њихових заједница, доприноси њиховом просперитету у завичају, међусобној сарадњи и сарадњи са Мађарском.“

Седму годину заредом владајући десно-конзервативни Фидес и његов председник Виктор Орбан (који је и актуелни мађарски премијер) 2014. оформили су Државни секретаријат за националну политику у чијем саставу су три главна и једно стратешко одељење (и свако од њих има посебне ресоре за Мађаре изван Мађарске). Главна одељења су: за Одржавање веза, Координацију и право, и Прекограничне инвестиције, док је стратешко – за Планирање и информисање. У саставу поменутог државног секретаријата још су Истраживачки институт за националну политику (који је основан 2011. и три године касније прикључен Секретаријату), Дом Мађара и Фондацијско-програмски центар.

Истраживачки институт за националну политику Мађарске до сада је имао пет међународних конференција, издао је уџбеник „Основе националне политике“ и студије „Аутономије у Европи – решења и изазови“ и „Истраживање мањина“.

Институција Дом Мађара има задатак да путем изложби, програма, приредби и издања представи најважније елементе националног идентитета, историјске, културне и научне вредности, а галеријска поставка „Ми, Мађари“ кружи у свих седам регионалних држава у којима, по попису из 2011. године, живи 2. 152.609 Мађара.

Од свих фондова, Фонд Габор Бетлен има највећи буџет од државе за финансирањем конкурса којим Фидес афирмише националну политику Мађара у Карпатском басену (прошле године добио је више од 57 милиона евра).

Ту је још и Мађарска стална конференција коју сазива председник Владе (заседа годишње од 1999), а чине је прекограничне мађарске организације које имају парламентарног (односно регионалног) посланика, мађарске парламентарне партије и представници Савета мађарске дијаспоре (у свету има 78 организација).

НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМИ Виктор Орбан великим новчаним износима финансира и три голема национална програма.

Програму Шандора Керешија Чоме који се одржава на пет континената у 26 земаља (у које путује по 100 мађарских стипендиста) с циљем унапређења учења мађарског језика Мађара у дијаспори, подстицања делатности у мађарским заједницама и одржавања веза са Мађарском – лане је проследио милијарду форинти.

С истим циљем (и новчаним средствима) премијер Орбан подржава и Програм Шандора Петефија (на који шаље 50 младих Мађара из матице). Овај програм обухвата територију некадашње Монархије (захватајући Румунију, Украјину, Србију, Хрватску, Словенију, Аустрију, Словачку, Чешку, Босну и Херцеговину, Македонију и јужну Пољску).

Његову финансијску подршку има и Програм Келемена Микеша који систематски сакупља библиотечко наследство дијаспоре Мађара, доноси га у Мађарску и смешта у Државну библиотеку Сечењи (док дупликате прослеђује мађарским библиотекама и школама Карпатског басена). У прошлој години, на 13 сабирних места у 7 држава на три континента (Северна Америка, Јужна Америка, Аустралија) прикупљено је 100.000 комада књига). У оквиру Микешовог програма у Дому Мађара ради и Мађарски центар за емиграцију и дијаспору (који кроз периодичне и сталне изложбе, научна, научнопопуларна предавања и конференције приказује историју мађарских емиграција).

На крају, влада премијера Виктора Орбана сваке године за 2.000 мађарских високошколаца из 11 држава региона (организованих у 52 групе), на 13 локација вредних у историји Мађара организује тзв. Кружни пут по Карпатском басену – представљајући пример врло добре националне праксе…   

ПОДРШКА ИНСТИТУЦИЈАМА МАЊИНА

Представник српске заједнице у мађарском парламенту Љубомир Алексов каже да од 2014. године влада Виктора Орбана редовно, стабилно и у потпуности финансира институције српске заједнице у овој земљи. Кровна организација, Самоуправа Срба у Мађарској на чијем челу је Алексов био у два мандата, добија од државе 1.115 милиона форинти (3,6 милиона евра).

„Уласком народносних представника у парламент Мађарске битно се мења положај свих мањина, па тако и Срба. Захваљујући успешном лобирању и раду у парламенту у периоду од 2014. до 2017. године, издвајање из буџета повећало се за мањине с 12,6 на 30,6 милиона евра“, истакао је Алексов, који је са вођама Срба из региона 25. јуна 2015. у Будимпешти започео самоиницијативно организовање и заједничко наступање према матици Србији с циљем формулисања захтева и формирања националне политике и националног минимума, јер је, по њиховом мишљењу, куцнуо последњи час! Конференција Срба из региона у сталном је заседању и даље, а скупове је, поред Будимпеште, још имала у Подгорици, на Палама и у Београду.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *