У покладну ноћ

Како се из једног фрагмента из свакодневног живота све може ишчитати, те која је разлика између васпитања и образовања с једне, и едукације и иновативних технологија, с друге стране

Упамтите, Срби!  Нисте криви. НАТО је злочинац. Ми Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Важно је ове речи имати стално на уму.

У недељу 13. августа биле су покладе пред Великогоспојински пост. Први дан овог поста је увек 14. августа, на Свете Макивије. У нека ранија времена су до овог празника ливаде биле покошене, а од Макивија би почињала жетва јарице пшенице (јарог жита) која се сејала у пролеће. Срби су кроз народну пословицу: Макивије, косе о чивије, а српове за вратове једноставно објаснили.

Покладе су последња прилика за православне вернике да поједу нешто мрсно. Наравно уз пиће, јер без мало ракије, вина или пива, мрсна храна има другачији, скоро отужан укус. Уз мало ракије лакше се масна храна вари, рекли би наши стари. Уосталом и наука је доказала да алкохол раствара масти.

[restrict]

ТЕКОВИНА ДЕМОКРАТИЈЕ У покладну недељу после обилнијег и дужег ручка изашао сам у оближњу кафану на још једно пиво пре него што откуца поноћ и почне нови, посни дан. На кафанском путу сретох Перу, сабрата са Светих литургија у Храму Светог Александра Невског који је такође изашао да се надише мало свежег покладног ваздуха. Без муке се договорисмо да заједнички испијемо пиво. Како седосмо за кафански астал, придружи нам се двоје млађих људи који у цркву ретко свраћаше. Њихов избор се мора поштовати. Нама драге комшије понудисмо да нам се придруже на једном пићу. Они прихватише. Ал не лези враже! Уз пиће крену и разговор о различитим темама за које брат Пера и ја нисмо били нешто заинтересовани. Можда би нам неком другом приликом говор млађаних комшија био занимљив, али сад пожелесмо да у миру и ћутећи испијемо пиво. Ноћ је добрано загазила и није се имало времена напретек које би се улудо трошило. Знају то верујући који о покладама у касно доба седе у друштву. Једноставно, разговор замре, тишина прекрије особе које заједно седе и само се чека ко ће први устати од астала и тиме означити крај цветног триода и почетак поста.

Младе комшије не знају много о покладним обичајима, јер их обичаји не интересују. Њихово право и њихов избор. Углавном, ми смо ћутали, а они причали. Што су они више причали, ми смо све ћутљивији били. Пиво смо сви сложно у већим гутљајима испијали. Из практичних разлога. Да се не би од дугог стајања у криглама грејало.

 

ИЛИ ЈЕ РЕЧ О ПРИСТОЈНОСТИ Разговору не би било краја да се комшији у једном моменту учини да ми старији не чујемо добро и нешто што је причао понови неколико пута. Прво тише, а онда гласније. Како ми ништа не рекосмо, причљиви комшија упита: Изгледа да ви мене не слушате? Други комшија нас упитно погледа. Ћутасмо, а брат Пера рече: „ Млади господине, ми вас нисмо прекидали док сте причали. Ваше право да причате не сме бити ничим ограничено. То вам је највећа тековина демократије. Такође, велико демократско достигнуће је и наше право да вас не слушамо док причате.“

Комшије нас погледаше запањено, а онда гласно упиташе: Па зашто смо вам све време причали кад нас нисте слушали? Уместо одговора слегнусмо раменима, испразнисмо чаше и наручисмо још по једну криглу, па да се крене кући. Наши распричани саговорници одбише ново пиће, устадоше од астала и одоше све жучно се међу собом расправљајући. Пера и ја не прекидајући један другог у ћутању завршисмо с пивом и покладно расположени одосмо свако својој кући.

Размишљао сам о Перином говору и схватио ширину његовог демократског образовања. Не ваља никог ни на шта присиљавати нити иком било шта бранити. Ко жели да прича – нека прича. Ко жели да пише – нека пише. Наравно о свом трошку. Такође, ко не жели да слуша шта други прича – не сме бити присиљаван да слуша. Исто је и са писањем. Није добро никог присиљавати да чита шта други пишу. То је суштина демократије. Слобода говора и писања и слобода избора шта ће се слушати и читати. Мада, све ово и нема неке ближе везе са демократијом. Ради се пре свега о васпитању и пристојности. Васпитан човек неће никог доводити у положај да га саговорник не слуша. Додуше овако је било некад док је постојало васпитање и образовање. Доба демократије, едукације и иновативне технологије доноси нова правила.

У суботу 19. августа је Преображење. Празнујте у миру и радости. Сетите се српских хероја, који само зато што су Срби православне вере и што су бранили своју браћу Србе чаме у Хагу и другим евроунијатским казаматима. Нека Господ подари здравља и духовне снаге др Радовану Караџићу, генералу Младићу, капетану Драгану и осталим српским заточеницима.                  

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *