Печат недеље

Косово и Интерпол

Да ли ће наша јужна покрајина у септембру постати чланица светске полицијске организације?

Гласање о уласку Косова у Интерпол могло би да буде одложено за још годину дана, и то због Палестине, пише ових дана приштинска штампа на албанском језику.

ЗАХТЕВ ПРИЈАТЕЉА „Коха диторе“ преноси изјаву Емануела Демаја, вршиоца дужности косовског министра спољних послова, који је обелоданио постојање незваничног захтева „неких партнера Косова“ да Косово ове године одустане од свог захтева: „Постоји могућност одлагања за још годину дана. Државе које подржавају Косово захтевале су да гласање буде одложено. Ипак, ове информације још нису званичне, и биће званично познате непосредно пре заседања Генералне скупштине Интерпола.“
Разлог за овај неочекивани захтев, како даље пише „Коха диторе“, могао би да се налази у чињеници да је, уз Косово, за чланство у Интерполу аплицирала и Палестина (као и Соломонска острва, али то сад није битно), чему се Израел – а под утицајем Израела – и Сједињене Америчке Државе противе, па би могле да се нађу у неугодној ситуацији да њихова политика двоструких аршина постане сасвим очигледна, тако што би гласали против Палестине, а за Косово.

ПРОЦЕДУРАЛНА ПИТАЊА И Палестина и Косово, иначе, свака на свој начин, налазе се у својеврсној сивој зони у погледу (не)испуњавања критеријума за чланство у Интерполу, будући да нису пуноправне чланице Уједињених нација. Што се Косова тиче ситуација је и кудикамо сложенија, утолико што Интерполов устав у свом члану 4 наводи да апликацију за чланство мора да поднесе влада државе потенцијалне чланице, док је у име Косова овај захтев морао да буде упућен преко Унмика.
Овакав вид сарадње Косова и Интерпола, преко Унмика дакле, успостављен је Меморандумом о разумевању између Интерпола и Унмика 2002. године. Први покушај директног учлањења Косова у Интерпол, пошто је Приштина самопрогласила независност од Србије, уследио је 2010. и завршио неславно, већ на почетном кораку, у канцеларији Интерполовог генералног секретара у француском Лиону. Следећи покушај уследио је 2015, међутим, ни те ни наредне године косовски захтев није био ни стављен на агенду Интерполових годишњих скупштина. Ове године ипак, у мају, Косову је успело да прође кроз Интерполов Извршни комитет и тако стане у ред за гласање о чланству на скупштини која ће се између 26. и 29. септембра одржати у Пекингу.
Без обзира на онај неформални захтев косовских партнера да гласање о уласку Косова у Интерпол буде одложено, па чак и без обзира на чињеницу да је Косову успело да прође кроз Извршни комитет, улазак наше јужне покрајине у светску полицијску организацију далеко је од загарантованог упркос дефетистичким прогнозама које се с времена на време појављују у овдашњим медијима. Интерпол, наиме, има 190 чланица, и за улазак у пуноправно чланство у овој организацији потребна је двотрећинска већина међу постојећим чланицама, дакле, 126 уколико би гласале све чланице, а независност Косова признаје 114 земаља. Другим речима, не само да српска битка против уласка Косова у Интерпол није унапред изгубљена него, напротив, умногоме зависи управо од Србије и упорности њеног лобирања против уласка Косова у Интерпол.

[restrict]

ПОПОВИЋ: ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ШАНСА ЗА НОВА РАДНА МЕСТА

Начин на који се спроводи државни конкурс за подршку иновацијама, један је од најбољих примера примене дигитализације и сече бирократије која оптерећује привреду. Процес пријављивања на конкурс је скоро у потпуности дигитализован, без непотребне администрације, док се евалуација пројеката обавља путем интернет портала Фонда за иновациону делатност. Цео процес је потпуно транспарентан“, рекао је Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој.
На конференцији за новинаре у Шиду, након представљања конкурса за подршку иновацијама за компаније из овог региона, поручио је да је дигитализација „шанса за нова радна места“.
„Процес дигитализације у индустрији ствара нову вредност и повећава наш извозни потенцијал. Зато је дигитализација шанса за нова радна места и за останак младих у Србији“, рекао је Поповић.
Потом је истакао да је процес дигитализације данас најважнији генератор убрзаног раста и кључна конкурентска предност, те да Србија, кроз убрзавање процеса дигитализације и примену иновација и нових технологија у индустрији, има шансу да ухвати прикључак са другим развијеним земљама у Европи и свету.
„Уверен сам да Србија има знање и потенцијал да цео регион предводи у ново дигитално доба“, нагласио је Поповић.
Конкурс, путем којег Влада Србије бесповратно додељује више од 330 милиона динара за подршку иновацијама, траје до 1. септембра и компаније могу да аплицирају за два програма.
„Први је програм за младе стартап компаније до три године старости, за које се додељују средства до 10 милиона динара. Други програм је намењен свим компанијама које развијају иновациону технологију која може да буде конкурентна на тржишту, а које могу да конкуришу за средства у висини до 37 милиона динара“, навео је Поповић.

ДОДИК: СРПСКА ДА СЕ ИЗЈАСНИ ДА ЛИ ЈЕ ЗА УЛАЗАК У НАТО

Након одлуке Уставног суда БиХ да одбаци апелацију Правобранилаштва Српске када је реч о војној имовини, што је поздравио НАТО штаб у Сарајеву, председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да се у Српској све више размишља о томе да се народ што скорије изјасни да ли је за улазак у НАТО, како би се „та прича завршила“ за Републику Српску.
Додик је упозорио да је на делу отимање територије и имовине Српске, те наставак злоупотребе правосудног система, због чега Република мора заштитити своја права и интересе.
„Ово је веома озбиљна ствар, део је континуитета удара на Републику Српску, коју хоће да развласте од њене територије и имовине и у том погледу видљива је нит наставка злоупотребе правосудног система.“
Нагласио је и да иза тога стоје представници међународне заједнице, предвођени Канцеларијом високог представника (ОХР), а да се у све умешао и НАТО посредством своје команде у БиХ.
„НАТО је политичка организација и видљиво је мешање у унутрашње ствари, и зато ми у Републици Српској све више размишљамо о томе да се већ сада одлучимо путем изјашњавања народа о томе шта мисли о НАТО, како би се та прича и на унутрашњем плану, што се тиче Српске, завршила“, навео је Додик, напоменувши да у Српској постоји консензус у вези са НАТО-ом, али да га „неки скривено руше“.

Обележен 76. рођендан Слободана Милошевића

Оснивач Социјалистичке партије Србије и некадашњи председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић рођен је 20. августа 1941. године у Пожаревцу. Поводом 76. годишњице рођења, на гробу Слободана Милошевића, који је преминуо 14. марта 2006. у притвору Хашког трибунала, у име партије коју је основао и водио дуже од 16 година венац су положили члан Председништва СПС и опуномоћеник лидера Ивице Дачића Владимир Заграђанин и његов имењак Слободан Милошевић, који је одскора потпредседник Извршног одбора СПС. Милошевићев гроб обишао је и почасни председник СПС Милутин Мркоњић, који се овом приликом поново заложио да бивши председник добије споменик. Пуних 11 година од смрти у Хашком трибуналу, 17 година од одласка с власти и 76 година од рођења, Слободан Милошевић све више постаје симбол не само српске него и светске борбе против глобализма, колонијализма и америчког империјализма, а за сувереност и национални дигнитет.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *