Крај доминације Запада

Американци имају потребу да држе све време под притиском чак и владе које виде као легитимне – то је теорија контролисаног хаоса у минијатури, упозорава руски шеф дипломатије Сергеј Лавров

Данашњи свет је на прекретници, а савремени модел глобализације доживљава фијаско, оценио је прошле недеље руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. „Модел глобализације, укључујући његове економске и финансијске аспекте, a који је за себе изградио овај клуб изабраних, такозвана либерална глобализација, сада по мом мишљењу доживљава фијаско“, истакао је Лавров и додао да је то „очигледно и за многе мислеће људе на Западу“. Оцењујући да се међународни односи налазе на прекретници – односно „преломној етапи“, како ју је назвао – Лавров је рекао да „одлази претходна епоха, карактеристична по томе што је неколико векова оно што ми називамо Запад доминирало у међународним односима и сада објективно настаје оно што називамо полицентрични светски поредак“.

[restrict]

ШТО ВИШЕ ВРИ, АМЕРИКАНЦИМА УДОБНИЈЕ Према његовим речима, настају нови центри економског раста и финансијске моћи. „А са тиме долази и политички утицај. И те нове земље желе да бране своје интересе, укључујући формирање међународне агенде и задајући јој сопствени тоналитет, посебно у вези са регионима у којима се формирају такви центри моћи“, рекао је Лавров и подвукао да је реч о земљама попут Кине, Индије, Бразила и Јужне Африке. Другим речима, истакао је водећу улогу организације БРИКС у стварању новог, незападног светског поретка. И изразио очекивање да на територији бившег СССР-а више неће бити „обојених револуција“, које ниједној држави нису донеле боље дане. „Не само у земљама бившег Совјетског Савеза, тако је и у другим деловима света где покушавају да промене власт и подржавају опозицију. Мислим да искуство у последњих 15 година показује да то све више почињу да схватају и сами људи који су постали жртве експеримената у овим плановима“, подвукао је Лавров и посебно нагласио да амбасаде САД у свакој земљи света покушавају да утичу на опозицију.

„Американци имају такву филозофију: чак и ако неку владу виде као легитимну и немају неке посебне претензије према њој, имају потребу да је све време држе под притиском, показујући да они раде и са опозицијом. То је теорија контролисаног хаоса у минијатури – што више ври, њима је удобније да ту чорбу гледају и додају јој зачине које сматрају да треба“, преноси Лавровљеве речи РИА Новости. Руска агенција цитира и његову оцену да „Вашингтон без пардона покушава да оствари економске интересе у Европи путем санкција“, као и да ће оне још дуго потрајати у односу према Русији. „Последњи пакет антируских санкција САД наишао је на отпор у Европи, зато што је отворено написано да ЕУ треба да купује амерички гас, иако је знатно скупљи. САД желе да држе Европу у атлантистичким стегама, а сами воде рачуна о интересима својих енергетских компанија, користећи за то санкције и методе апсолутно нелојалне конкуренције“, нагласио је Лавров.

Шеф дипломатије још је подвукао да је Русија морала да реагује на Криму после украјинског пуча, јер није могла да допусти да полуострво дође под контролу нациста који су преузели власт у Кијеву. „Постоје ствари на које, као нација, не можемо да не реагујемо. Предати Крим у руке нациста који су дошли на власт државним превратом био би злочин“, нагласио је Лавров и још једном подвукао да је доминација Запада на светској арени окончана и да на сцену ступају нови центри моћи. Међутим, судећи по све узаврелијој ситуацији у свету, рекло би се да стари центри моћи још увек не намеравају да се повуку. О томе сведочи не само ескалација око Корејског полуострва, где Американци директно изазивају Кину и Русију претећи нуклеарним ударом по Пјонгјангу, већ и дуготрајан сукоб на Блиском истоку – у који је сада, посредно или непосредно, увучено око сто држава.

СТРАТЕШКА ГРЕШКА ЕПСКИХ РАЗМЕРА Тако је, географски, „линијом ватре“ покривен читав појас који окружује регионе од виталног интереса за опстанак Русије и Кине, што свакако није случајно и сведочи о покушају Вашингтона да хладноратовском „стратегијом обуздавања“ угуши оба највећа геополитичка ривала. Темеље обуздавања још 1946. је осмислио и у конкретне мере преточио амерички „архитекта Хладног рата“ Џорџ Кенан, али се у међувремену ова политика извитоперила и постала сама себи циљ. Међутим, судећи бар према речима Лаврова, ова замисао тешко ће овог пута донети плода. Многи чак и не знају да је Кенан био противник формирања НАТО-а, упозоравајући да обуздавање треба да обухвата политичке и економске, а не војне мере. Поживевши довољно дуго, до 2005, да види окончање Хладног рата и нарастање нове конфронтације, Кенан је још 1999. упозоравао на „фаталну грешку“ пријема у НАТО Пољске, Чешке и Мађарске, наводећи да ће код Руса то поново створити осећај спољног непријатеља. Још тада, пола деценије пре пријема у НАТО Бугарске, Румуније, Словачке, Словеније, Литваније, Летоније и Естоније, а у годинама које су уследиле, и Хрватске, Албаније и Црне Горе, Кенан је недвосмислено упозорио: „То је стратешка грешка епских размера, која нови хладни рат чини потпуно реалним сценаријем, а врући рат – могућим“!

Ако се види са каквим се проблемима данас суочава Запад, укључујући и избор Доналда Трампа за председника САД – и ако се узме у обзир формирање нових центара моћи који све више преузимају дизгине глобалног управљања – онда, осим Кенанових упозорења, на данашњу ситуацију треба применити и формулу другог значајног западног мислиоца Пола Кенедија. Овај британски историчар је 1987, дакле на врхунцу глобалистичке офанзиве Запада, објавио чувену књигу „Успон и пад великих сила“, где је упозорио на „империјално прерастезање“ које пре или касније задеси сваког ко покуша да покори свет – као последица тога што трошкови освајања и контроле нових територија далеко премашују економску корист од таквих подухвата. Кенедију је, као поданику британске круне, историјски добро познато како пропадају империје „у којима Сунце никад не залази“. Изгледа да су Американци више веровали Френсису Фукујами и квазинаучним и политизованим визијама о „крају историје“, где се указивало да је западна „победа“ једном и заувек дата и да ће цео свет бити укалупљен у матрицу либералне глобализације, без могућности промене ове парадигме. Веома брзо, показало се да су ове оцене фундаментално погрешне, дајући за право озбиљнијим аналитичарима, попут Кенедија, Кенана или Лаврова.

Тако је свет доспео у незавидну ситуацију, где није сасвим јасно где престаје опасност од америчког империјализма и почиње можда и већа претња коју са собом доносе последице ударања Вашингтона у зид геополитичких реалности. Једна од манифестација овог неспоразума са стварношћу јесте и ирационални покушај опкољавања Русије на њеном западном правцу, то јест на потезу од Балтичког до Црног мора, и од Балкана до Кавказа. Према замисли вашингтонских стратега, то је – поред Блиског и Далеког истока – трећи кључни полигон на коме би се остварила фамозна „стратегија анаконде“, односно изолација и дављење Москве и Пекинга.

 

ЗНАЧАЈ „ЕВРОАЗИЈСКОГ БАЛКАНА” Суштина ових замисли јесте да се сви геостратешки правци деловања на крају споје у Централној Азији, коју је још покојни Збигњев Бжежински пре две деценије назвао „Евроазијски Балкан“ – као појас чије би контролисање трајно зацементирало доминацију Запада над Истоком. Није случајно што су Русија и Кина као први и најважнији задатак Шангајске организације за сарадњу (ШОС) поставиле управо „стабилизацију“, односно контролу над Централном Азијом. Америчка стратегија не може успети, тим пре што Русија и Кина преко БРИКС-а и ШОС-а имају сијасет механизама за супротстављање, али забрињава упорност са којом западни центри моћи покушавају да дестабилизују наведене регионе, без обзира на жртве.

Друга кључна тачка овог плана, као што је и Лавров приметио, јесте Украјина. Западна творевина која већ две и по деценије постоји као злокобна „Не-Русија“, у америчким плановима има улогу моста који повезује стратешке правце запад-исток и север-југ. Према овим замислима, Украјина мора остати изван руске контроле, али кључ за овај катанац је полуострво Крим – без којег читав пројекат губи вредност. Зато темељност са којом Вашингтон намеће санкције, не само Русији већ и Европи, сведочи да неће одустати од плана за покоравање Евроазије. Отуда је потез руског руководства и председника Владимира Путина, да не дозволе стављање Крима „под контролу нациста“, и разумљив, и једино могућ у ситуацији када је било јасно да цела Украјина – после недемократског и антиуставног преврата – клизи ка статусу велике НАТО базе.

Пошто је овај наум осујећен, прешло се на план Б, односно стављање остатака Украјине у функцију америчких војнополитичких амбиција. После три године грађанског рата и тоталног осиромашења ове некада економски развијене територије, Вашингтон је повукао конкретан потез: почео је да гради у Украјини оперативни центар своје Ратне морнарице – прву америчку војну базу у Украјини. Церемонија полагања камена темељца у украјинском приморском граду Очаков одржана је 25. јула, а америчке инжењеријске јединице налазе се на терену још од априла, припремајући почетак градње и решавајући административне и логистичке проблеме.

Командни центар америчке морнарице само је један од три пројекта које Вашингтон за сада планира у Очакову: други је простор за техничко одржавање пловила, а трећи су контролни пунктови око целе базе. Важно је истаћи да се база у Очакову налази на 50 километара источно од важне луке Одеса и свега 150 километара од Крима. Очаков није изабран случајно: овај град већ има војну луку, а на само километар од ње и аеродром који може да се трансформише у војни, док је у совјетско време ово место било познато као база војне морнарице и хеликоптерских јединица. Немачка војска у Другом светском рату није жалила снаге да окупира Очаков, што је и успела у августу 1941. године. После ослобођења овог града, 31. марта 1944, Стаљин је наредио да се у ту част у Москви испали 12 почасних плотуна из 124 артиљеријска оруђа, што сведочи колико је та победа Црвене армије била важна.

НЕПРИЈАТЕЉСКО МАРШИРАЊЕ ВАШНГТОНА Чиме ће се тачно бавити командни центар америчке морнарице у Очакову – наравно није саопштено, али руски експерти претпостављају да ће то бити главни планерски и оперативни центар за извођење пешадијских и морнаричких маневара, као и заједничких операција. Из описа објеката може се закључити да ће већ у првој фази то бити истурена техничко-ремонтна, извиђачко-обавештајна, а могуће и диверзантска база на пушкомет од Крима и Севастопоља, у систему координације између америчких и НАТО снага, као и украјинске армије која је своје капацитете ставила у службу Вашингтона. Из Ратне морнарице САД саопштили су да ће овај оперативни центар омогућити подизање командовања флотом на виши ниво. Истовремено, према извештају турске агенције Анадолија, Вашингтон је почео и са изградњом војне базе код Тал Афара на северу Ирака. А то је кључни град на стратешки важном коридору недалеко од границе са Сиријом и Турском, шездесетак километара западно од Мосула, на територији коју су све донедавно држали припадници терористичке Исламске државе…

Према мишљењу Јурија Швиткина, заменика председника Комитета за одбрану Државне Думе Русије, изградња америчких војних објеката угрожава мирну коегзистенцију у читавој Европи. „Појава америчких војних база у Украјини доноси ескалацију напетости и још једном демонстрира да Вашингтон користи Кијев као одскочну даску за евентуалну агресију против Москве. То није за добробит мирољубивог суживота, не само Украјине, САД и Русије већ у целини свих држава у Европи. САД су убеђивале Горбачова да НАТО неће напредовати ни центиметар према нашим границама. Нажалост, догодило се сасвим супротно. Данашњи догађаји показују да САД и њихови савезници користе политику двоструких стандарда“, поручио је Швиткин. Руски војни експерти упозоравају да ће, у мери у којој Украјина буде увлачена у НАТО орбиту, војно присуство САД бити све веће и обухватније.

Московски медији преносе и да ће САД ускоро затворити један од четири генерална конзулата Русије, што се оцењује као следећи непријатељски корак Вашингтона. После увођења новог пакета америчких санкција Русији, којим ће бити погођене и европске земље, овакво заоштравање указује да ривалитет Москве и Вашингтона поприма све драстичније форме. Ако је Путин, као реципрочну меру и одговор на санкције Вашингтона, протерао недавно 755 америчких дипломата, чиме ће број службеника амбасада две земље од 1. септембра бити изједначен на 455, онда САД своје планове за укидање једног руског конзулата правда намером да и њихов број буде сведен на једнаку меру – по три у обе државе. Сада Американци имају три генерална конзулата у Русији, у Санкт Петербургу, Јекатеринбургу и Владивостоку, док Руси поседују један више: у Њујорку, Сан Франциску, Сијетлу и Хјустону.

Оваква политика санкција и обостраних рестрикција, у комбинацији са све отворенијим војним заоштравањем, може довести и до прекида дипломатских односа, што се није догодило ни у најгорим данима Хладног рата. А тада ће свет доћи на само корак од остварења Кенановог најцрњег пророчанства. Додуше, поготово у Европи, односно Немачкој и Француској, постоји снажно расположење да се украјинска криза разреши мирним путем, да се пронађе компромис о питању Донбаса и решење за Крим, да се укину све постојеће санкције и уважи руска забринутост на тему увлачења Украјине у НАТО – имајући у виду да пуноправно чланство Кијева у ЕУ неће бити на дневном реду ни у наредне две деценије. Међутим, америчко подстицање агресивне русофобне идеологије и изградња војних база на тлу Украјине сведочи да још увек нема назнака озбиљне деескалације и да је опкољавање Русије и даље главни приоритет Вашингтона. За оне који још нису разумели Кенана, Кенедија и Лаврова – то је сигуран пут у пропаст.    

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *