Почетна / Свет / Када НАТО рекламира нацисте

Када НАТО рекламира нацисте

ФИЛМСКА „ШУМСКА БРАЋА“

Осмоминутни филм „Шумска браћа – борба за Прибалтик“ (Forest Brothers – Fight for the Baltics), у коме се приказују нацисти из три прибалтичке државе као борци за слободу од 1944. до 1953. године, када су се борили против СССР-а, изазвао је велики интерес европске и руске јавности, како за саму „шумску браћу“, тако и за бројна друга питања, а посебно за аутора (НАТО) и сам контекст

Замислите када би НАТО, или било која друга слична слободарска и демократска организација снимила филм у којем велича „херојску борбу хрватских усташа“ који су  против „окупационих југословенских снага“ водили жестоке борбе чак 16 дана дуже од нациста (до 25. маја када је пало последње усташко упориште Оџаци у Посавини), а „крвави герилски рат“ наставили још две године. Иако овај сценарио делује немогуће, управо се то десило. Додуше не са, како се показало недовољно ватреним, храбрим и истрајним усташама који су пружали отпор само 16 дана, односно две године дуже од нациста, него са далеко фанатичнијим (да, и то је могуће) борцима из три балтичке републике.

Бивши припадници „балтичких легија“, односно 15, 19, и 20. Вафен СС дивизије у очима НАТО-а од краха Трећег рајха 9. маја престају да буду припадници „злочиначке организације“, за шта је СС проглашен на исходу Нирнбершког процеса, и постају „партизани“, борци за слободу. И то без обзира на то што су се чак и немачки СС, Гестапо и Вермахт згражавали због њихових злочина почињених над руским и јеврејским грађанима, као и припадницима других „непожељних“ мањина (баш као и што су се многи немачки и италијански званичници згражавали због оних усташких над Србима) од јуна 1941, па до самог краја рата. Тих 50.000 „партизана“, како тврди НАТО, отишло је у шуму да се бори „против совјетске окупације“, јер су страховали да ће због политичког неслагања са комунизмом бити послати у сибирске логоре, а не због тога што су били есесовци. Већ је довољно страшна општепозната чињеница да су САД после Другог светског рата пружиле уточиште бројним осведоченим ратним злочинцима са простора Литваније, Летоније, Естоније и Украјине и користиле их за борбу против Совјета (о овоме, на пример, врло детаљно пише бивши амерички тужилац и бивши војни обавештајац Џон Лофтус у својој књизи „Нацистичка тајна Америке“, видети „Печат“ број 343), али садашњи труд НАТО-а да ове људе прогласи некаквим херојима и борцима за слободу још је страшнији. Најзлокобније је, међутим, што се ови злочинци представљају као претеча данашњих специјалних снага три балтичке републике и што су оне „баштиници њихових светлих традиција“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *