Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Василије Крестић
ВЕЛИКОХРВАТСКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ НА ВОЈВОДИНУ И БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
Српска академија наука, Београд, 2017

Две студије академика Василија Крестића које доказују кад, како и на којим основама и с којим циљевима су Хрвати од револуције 1848/1849. до наших дана покушавали да се домогну појединих делова или читаве територије Војводине, Босне и Херцеговине. Драгоцени подаци о тој теми расути су на разне стране, па је тешко стећи увид у целину овог значајног националног, државноправног и геополитичког питања. Имајући то у виду, Василије Крестић је хронолошким редоследом образложио све значајније хрватске територијалне захтеве према Војводини и Босни и Херцеговини, чиме је разобличио великохрватску политику и дао одговоре на хрватске нападе на Србију и Србе због такозване великосрпске политике.

Вук Караџић
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Лагуна“, Београд, 2017

Преведене на многе светске језике још у Вуково доба, приповетке Међедовић, Чардак ни на небу ни на земљи, Немушти језик, Златна јабука и девет пауница, Баш-Челик, Усуд, Пепељуга, Биберче, У цара Тројана козје уши, Јарац живодерац, Свети Сава и ђаво, Крепао котао и многе друге – прави су бисери усменог народног блага. Пошто им је форму и стилски печат дао сам Вук, оне су истовремено и „источник аутентичне српске прозе са средине XIX века“ (Миодраг Матицки).
Обележавајући јубилеј Вуковог рођења (230 година), Вукова задужбина и „Лагуна“ објављују све народне приповетке које је Вук сакупио и записао, укупно сто тринаест, а које су до данас само неколико пута објављене у целини и у свом неизмењеном облику.

Сесар Аира
ЕПИЗОДА ИЗ ЖИВОТА ПУТУЈУЋЕГ СЛИКАРА
„Агора“, Зрењанин, 2017

Овај аргентински писац, контроверзан и тајанствен, спада међу ауторе који су најснажније утицали на новију аргентинску и латиноамеричку књижевност, а многи критичари га пореде са Борхесом. Написао је више од седамдесет књига и помиње се као најизвеснији аргентински кандидат за Нобелову награду.
Аира је пажњу књижевне јавности привукао романом Како сам постао монахиња из 1993. године. Епизода из живота путујућег сликара, једна од Аириних најпознатијих књига, тематизује боравак немачког уметника Јохана Морица Ругендаса на тлу америчког континента (1831–1847). Реч је о његовој другој посети ових предела при чему се описује Ругендасово путовање из Чилеа ка Буенос Ајресу заједно са сликарем Робертом Краузеом.
Уздижући уметност и путовање као modus vivendi, Сесар Аира исписује повест о цртежу као документу, исписује велику причу о човеку и његовом путу, односно и најдиректније о његовој позицији спрам поретка ствари у универзуму.

Фрањо Петриновић
ПОПРАВЉАЧ ОГЛЕДАЛА
„Академска књига“, Нови Сад, 2017

„У овом роману Петриновића преплићу се три судбине у два времена и два града, а главна тема је сукоб интелектуалца са друштвеном средином која га или осуђује и ограничава, или игнорише и презире. Битка против паланке и паланачког начина размишљања, напета и бесциљна, води се на два паклена фронта, у два завичаја ’јунака нашег доба’, транзиционог губитника Сергеја Вукелића: то су неподношљива провинција и посрнула метропола, Камен Слани и Нови Сад. Улазећи у четрдесете и у велику моралну и егзистенцијалну кризу, Сергеј безуспешно покушава да ту кризу превазиђе бавећи се двема ненаписаним биографијама: животописом омиљеног песника социјалистичке Југославије Стевана Павловића, потом презреног, и судбином писца и политичара Јаше Игњатовића“, каже критичар Владислава Гордић.
Петриновићеви јунаци обележени су болом и животним поразом а опет је њихов говор поетичан, њихова рефлексија кристално чиста, а чак и њихове критичке контемплације препуне су деминутива. Петриновићев прозни Нови Сад је увек немилосрдан и неподношљив, а у њему, у време југоисточног ветра над мутним Дунавом, стражаре малобројни „духови чувари пропалих фасада“, „герилци“, „партизански борци против свеопште корозије“ како их зове Стеван Павловић, некад песник и моћник, потом одбачен од свих, па и од самих одбачених.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *