Почетна / Култура / ИВО АНДРИЋ НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ

ИВО АНДРИЋ НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ

Уз 125. годишњицу рођења нашег нобеловца

Иако није писао за сцену, Иво Андрић (1892–1975) волео је позориште и веома се занимао за њега: као што је познато, низ година био је председник Савета Југословенског драмског позоришта у Београду, а председавао је и првом сазиву Главнога одбора Стеријиног позорја у Новом Саду; Драматизована Проклета авлија најизвођеније Андрићево дело на нашим сценама

Још у младости, боравећи за време Првог светског рата у Загребу, Иво Андрић друговао је са људима из театра, нарочито са глумцем и редитељем Ивом Раићем, те с песником и драматичарем Ивом Војновићем, кога су пријатељи избавили из интернације и сместили у болницу. Ту су га Раић и Андрић често посећивали: први му је саопштавао вести из града и из театра, док га је други одушевљавао својим медитацијама. У дугим разговорима маштали су како ће по завршетку рата преузети сплитски театар где би Војновић био писац, Раић главни режисер а Андрић драматург. Када је 1918. године Андрић објавио своје поетске записе Ex ponto, Иво Војновић послао је ту књигу свом брату Лују, иначе историчару и књижевнику, с напоменом: „Шаљем ти и дјело Ex ponto које је пробудило велику сензацију. Писац млади катол. Србин из Босне, идеални младић, Иво Андрић, 26. год. затворен 3 год. по свим могућним тамницама, гдје је добио туберкулозу. Он је сад овдје на челу ’Књ. Југа’ мој свакидашњи друг, једна од најбољих и најрафиниранијих душа што сам игда нашао.“

Као што се зна, Војновићеве замисли о делању у сплитском театру нису се оствариле. Ипак, драматизованом приповетком, Андрић ће, у међуратном периоду, доспети на сцену сарајевског Народног позоришта. Наиме, 18. јануара 1934. године у том позоришту изведена је премијера драме у четири чина с прологом Аникина узбуна, коју је по нобеловчевој приповеци сценски обрадио и режирао Боривој Јевтић, док је музику по народним мотивима компоновао Белуш Јунгић, који је био и диригент.

Близу три деценије требало је да прође да се једно друго Андрићево дело нађе на позорници. Наиме, 1962. Југословенско драмско позориште приказало је Проклету авлију у драматизацији Јована Ћирилова и режији Мате Милошевића. У питању је дужа приповетка или, можда је боље рећи, кратки роман који се разликује од Андрићевих обимних романа хроника, али се с њима додирује будући да проистиче из истог искуства и садржи исту поруку као и они. У суштини Проклета авлија је парабола о подељености света и, у исти мах, о истоветности људских судбина. У основи ово Андрићево дело садржи низ прича о људима из разних средина и времена које излажу наратори пребацујући се вешто и неосетно из различитих времена све до тренутка приповедања које, сагледано у целини, доноси најдубље пишчеве хуманистичке поруке, због чега ово остварење многи сматрају за његов духовни тестамент.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *