Дипломци ђаволског плана грофа Kалергија

Због чега народе Европе замењују мигрантима

Капитал депортује из Африке робове без класне свести да би се ослободио грађана са коренима и заштићеним правима. Истовремено трансџендер идеологија и нови хомосексуални мит уништавају наше рађање

Требало би да смо то већ научили: „Фурија расељавања“ у лошем капиталистичком бескрају има за циљ да замени стабилну популацију са заштићеним правима, укорењену на својој територији и у својој историји, огромном масом нових номадских и нестабилних робова, који немају више историју, већ само географију и који се појављују као чисте честице у служби флексибилне акумулације, увек спремне да буду подвргнуте, као и сва остала роба, процесима пресељавања од којих корист увек и само има финансијска аристократија.

Демографски пад у Европи

Економски интегрализам подстиче, с једне стране, методама које су све само не идиличне, процесе масовне имиграције, а с друге стране, смањује раст становништва у западним земљама, чији држављани још увек нису у потпуности сведени на статус миграната. Очекивања даљег демографског пада и депресивно мирење с тиме, уз раздвајање сексуалности од њене функције рађања (хедонистички либертинизам, џендер идеологија, распад етике живота породице, непрестана медијска хвала свих еротских појава осим хетеросексуалних), по принципу који је теоријски већ поставио Малтус¹ у свом Есеју о принципима популације (1798), одређују демографски пад који у новом миленијуму плави европски континент.

[restrict]

 Долази безлична маса

 Тај пад је усклађен са планираном заменом европске популације новом индустријском резервном војском миграната с друге стране Медитерана. Чини се да се тако испуњава, mutatis mutandi (променити оно што треба променити прим. прев.), зли план грофа Рајхарда Куденхов-Калергија², изражен у његовом Практикуму идеализма (1925) са идејом, у корист владалаца светом, масовне замене националних европских народа серијском и безличном постидентитетском и постнационалном масом идеалних робова, масом миграната и расељених, мултиетничким стадом, без квалитета и без свести.

 С једне стране, транџендер идеологија одваја сексуалност од функције рађања и шверцује нови мит хомосексуалности, трансџендеристички и постпородични, као гламурозну парадигму за несигурно запослене масе које се наводе да масовно напуштају пролетерски и буржоаски модел породице преко ритуала постмодерне нормализације (геј параде, дугине боје, Пуси рајот). С друге стране, масовна имиграција коју намећу аполидни господари капитала депортује у Европу масе нових робова који су спремни да ураде све да би опстали, а лишени су класне свести и традиције социјалних права.

Почишћено историјско памћење

 Европска популација је тако подвргнута депресивном демографском паду и, с тим заједно, све масовније се замењује новим мигрантима из Африке. Уместо народа са коренима и историјским памћењем, културним идентитетом и мнестичком свешћу класних сукоба и социјалних достигнућа, уобличава се маса понижених постидентитарних робова, структурно нестабилна, подређена и лака за несметану експлоатацију под свим условима.

 И то називају „гостопримство“

 Из другачије перспективе, кроз праксу масовне депортације, коју је новоговор крстио „гостопримством“ и „интеграцијом“, капитал депортује хиљаде нових робова из Африке спремних на све и вољних да се бесконачно експлоатишу на неодређено време, и ствара „људски материјал“ идеалан за нову праксу неофеудалне експлоатације. Истовремено настоји да замени овим новим робовима старе европске народе, састављене од појединаца још увек превише свиклих на социјалних права, достојанство рада, класну свест, повећање плата, једном речју оних који се још увек сећају претходних пролетерских и буржоаских структура капитализма који није био сасвим окован слепилом профита.

Нема нове економије без номадизације рада

 Капитал тражи привремене раднике и мигранте. То је неопходан услов за стварање новог социјалног модела, стално измештеног без опозиционог гласа.

 „Они не желе да смо на истом месту превише, јер у супротном могли бисмо да се организујемо“, каже један протагониста Стајнбекове књиге Плодови гнева. Капитал нас данас жели таквима да би лакше владао нама, да се не бисмо враћали црвеној застави, да не би било опозиције, нити неке антагонистичке организације. Зато – није то тешко разумети – капитал жели да сви будемо мигранти и несигурни, нестабилни, увек у покрету. Индивидуалистичко и конкурентно друштво – остварење Хегеловог „система атомистике“ – данас је у шапама перманентног Брауновог кретања³.

Опште искорењивање

Апсолутна мобилизација као шифра флексибилне производње ствара опште искорењивање, чиме радник све више постаје номад увек у покрету, стално „делокализован“ с једног места на друго место производње и, самим тим, није у стању да ухвати корене у стално променљивом контексту. Не може структурно да сазри заједничка свест и све више се радник своди на мобилни чин и флексибилни атом, без чврстих и солидалних комунитарних веза са члановима своје класе. Због сталне мобилности, синдикалне активности и сагласје у искуствима је отежано, ако не и немогуће. Тиме је отежана и генеза класне свести.

Индивидуализација и несигурност

 Класна свест увек произлази из разумевања свог личног искуства упоређеног са искуством других, односно открива у социјалној и интерсубјективној димензији своје неизбежне стање. То захтева чврсте везе и солидарност у контексту микрозаједнице која се конституише на радном месту. Однос и трајност у времену су њена два незаобилазне услова, а баш њих уништавају индивидуализација и несигурност радних уговора.    

 

¹Томас Роберта Малтус је у свом „Есеју о принципима популације“ (1798) тврдио да средства за живот расту континуирано у аритметичкој прогресији (тј. као низ од 3, 6, 9, 12…), али да се популација повећава по експоненцијалној стопи (то јест као низ 3, 9, 27, 81…). Сматрао је да би становништво увек расло брже од обима произведених прехрамбених производа да није било ратова, болести, суша, и – да их охрабри – „моралне“ уздржаности, односно касних бракова и чедности пре брака

²Рајхард Куденхов-Калерги, аустријски дипломата и филозоф (1894–1972), био је један од „очева“ евроинтеграција које имају за циљ да изврше геноцид и етноцид над Европљанима. Још давне 1922. Калерги оснива у Аустрији „Паневропски покрет“, који је усмерен стварању федералне државе на простору Европе под покровитељством САД. Евроинтеграције ће бити први корак у стварању будуће светске владе. По Калергијевој теорији: „Човек будућности ће бити мешане расе. Расе и класе ће постепено нестати због елиминације простора, времена и предрасуда. Европско-негроидна раса будућности по свом изгледу ће подсећати на старе Египћане, она ће заменити разноликост народа са различитости појединаца.“ Он наводи да народи Европе морају да се укрштају са Азијцима и обојеним расама стварајући мултинационално стадо једнаких особина које елита може лако да контролише. Зато Калерги заговара право на самоопредељење, затим елиминисање народа и промену етничке структуре коришћењем сепаратистичких покрета и масовних миграција. Све се коцкице склопе када сазнамо да су истакнути „лидери“ ЕУ попут Ангеле Меркел и Хермана ван Ромпеја добитници Калергијеве награде, а да је, што је још горе, први добитник те награде био и сам Калерги.

³Брауново кретање (Роберт Браун, шкотски ботаничар из 19. века) јесте начин кретања малог тела зароњеног у флуид, где тело има мању специфичну тежину од средине у којој се налази. Под таквим условима доћи ће до хаотичног кретања тела, узрокованог сударима са молекулима средине. Користи се и као метафора за кретање пијаног човека.

Превод са италијанског Драган Мраовић

[/restrict]