Почетна / БРОЈ 482 / Црногорски само за по кући

Црногорски само за по кући

Пише Веселин Матовић

То што Конгресна библиотека из Вашингтона, односно Комитет за стандардизацију ИСО 629-2, упорно одбија да изврши међународну кодификацију тзв. црногорског језика, с образложењем да се „посебни кодови додјељују на основу лингвистичких разлика, а не на основу политичких или географских“, није никакво изненађење. Посебан кôд немају ни „амерички енглески“ ни „аустралијски енглески“, па када немају они, како може имати тзв. црногорски?

Конгресна библиотека из Вашингтона није донијела одлуку о одбијању да изврши међународну кодификацију тзв. црногорског језика зато што има посебан интерес да чува интегритет српског језичког простора него напросто зато што су чланови њеног Комитета, служећи се здраворазумском логиком, и поштујући свој научнички интегритет, урадили оно што им је била обавеза. Комитет је, за утјеху молитељима, понудио варијантни кôд „црногорски српски“ – СРП-МЕ – за наводну „варијанту српског језика која се говори у Црној Гори“, премда ни та понуда не одговара језичкој ситуације на овом простору. Питање је постоји ли варијанта српског језика „која се говори у Црној Гори“? Данашњу Црну Гору покривају два велика дијалекта српског језика: источнохерцеговачки и зетско-сјенички или зетско-рашки, који се простиру далеко изван њених граница, тако да на овом простору не постоји никаква језичка посебност која би се могла сматрати језичком варијантом, а камоли посебним језиком. Да су „ковачи“ тзв. црногорског језика стандардизовали, на примјер, подловћенске говоре, који, додуше, не покривају ни једну трећину Црне Горе, али највише одступају од српског језичког стандарда (двоакценатски и четворопадежни систем), онда би се, евентуално, могло говорити о некој црногорској варијанти српског језика. Али они то нијесу учинили, него су збрзали некакву нову назовистандардизацију источнохерцеговачког дијалекта, који је одавно стандардизован као српски књижевни језик, и то именовали као црногорски језик. Нови стандард нити је нови језик, нити варијанта постојећег језика уколико не стоји на посебној дијалекатској основи, тако да, све док новоцрногорски језикословци не смисле нешто ново, некакав језик који ће се у довољној мјери (по комуникативном критеријуму) разликовати од стандардног српског језика, сва обраћања Конгресној библиотеци биће им узалудна.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *