Царински мач Хрватске и сенка ЕУ штита

Трговински рат на Западном Балкану

Све је више уверења да Хрватска није самостално одлучила да незаконито и драконски подигне накнаде за увоз воћа и поврћа из земаља региона, већ да у томе има и „прстију“ Европске уније, што реаговања из Брисела безмало потврђују

Вест из Загреба да хрватска председница Колинда Грабар Китаровић намерава да председнику Србије Александру Вучићу упути позив да на јесен посети Хрватску звучи доста лицемерно јер је стигла у јеку трговинског рата који је та земља повела са неколико држава региона, међу којима и са Србијом. Нарочито је цинична процена у председничкој канцеларији на Пантовчаку да су „сазрели услови“ за ту посету.

[restrict]

ПРОТЕКЦИОНИЗАМ ПО ЗАДАТОЈ МУСТРИ Ако се само мало осврнемо на ближу прошлост, уочавамо да ни улазак Хрватске у Европску унију није допринео побољшању односа те земље са Србијом. Напротив, од тада као да су се додатно продубиле тензије које трају још од распада СФРЈ и рата почетком деведесетих година. Тензије се посебно увећају и порасту за време обележавања годишњице масовног погрома српског народа 1995. године у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ – у Хрватској се славе као дани победе, а у Србији као дани жалости и сећања на жртве етничког чишћења српског становништва са територије Хрватске. Скоро по правилу за сваку годишњицу тих догађаја, као и током сваке предизборне кампање у Хрватској, долази до антисрпске реторике и јачања неоусташтва, понекад зачињених и неким додатним потезом владе у Загребу. Сада је то одлука Хрватске да повећа таксе за увозно воће и поврће из земаља региона са 12 на 270 евра. Влада у Загребу је правилником прописала увођење инспекцијског надзора и контроле више врста воћа и поврћа који се увозе из трећих земаља него до сада, и утврдила 22 пута веће накнаде за инспекцијски надзор и контролу усклађености воћа и поврћа с тржишним стандардима приликом увоза из трећих земаља.

Ове мере се посебно одражавају на земље из региона које нису чланице Европске уније, пре свега на Србију, Македонију и Босну и Херцеговину, јер је на проширеној листи практично све воће и поврће које се гаји на овим подручјима и извози у Хрватску.

Штавише, потежући за ванцаринским мерама, из Хрватске су ту одлуку образложили да им је „доста да иду низ длаку захтевима Европске уније и устезања од заштите својих сељака“. Објашњење је да ће они који воће и поврће увозе, на пример, из Србије и Македоније морати да повећају цене, па ће у предности бити домаћа роба.

Коментаришући нови правилник Министарства пољопривреде, председник хрватске Привредне коморе Лука Буриловић је рекао да се „на увоз из ЕУ не може утицати, али на онај из трећих земаља може“, што баца додатно светло на нове таксе.

Хрватска је претрпана воћем и поврћем из држава ЕУ па зато забрањује улазак те робе из региона, а исто тако то ЕУ воће и поврће иду преко Хрватске у Србију, БиХ, Црну Гору и Македонију. Дакле, ради се и о великим количинама намирница из ЕУ што говори да Хрватска није сама предузела ове протекционистичке мере према региону.

ИГРА МАЧКЕ И МИША Уочавајући низ нелогичности у одлуци Хрватске о повећању такси на увоз робе и да, између осталог, оно што се дешавало ових дана није примерено ономе што се промовисало преко Светске трговинске организације (СТО), агроекономски аналитичар Милан Простран сматра да је ово игра између мачке и миша, а плаши се да је Хрватска одлуку донела уз подршку ЕУ, што значи да Хрватска на овај начин не крши законе ако јој то није замерено из Брисела. „Она предузима мере да заштити домаће произвођаче који су веома нервозни и незадовољни стањем пољопривреде у земљи“, рекао је Простран, додајући да је овај потез донесен због унутрашње потребе.

Према подацима Привредне коморе Србије у 2016. години у Хрватску је извезена роба у вредности од 116 милиона евра, а увезена за 79 милиона. Према српским изворима у извозу доминирају уље и уљарице, смрзнуто воће и поврће, па акцизна роба, пиће и дуван.

Треба подсетити да је Хрватска све до уласка у ЕУ била чланица ЦЕФТА (Централноевропски уговор о слободној трговини). Међутим, приликом склапања трговинског споразума са ЕУ, Европска комисија се борила у име Хрватске и Србију „убедила у конструктиван приступ“, тј. да промени став и прихвати да хрватске цигарете и даље опорезује по стопи која је важила док је Хрватска била чланица ЦЕФТА. Данас се то, очигледно, заборавља.

За министра трговине Расима Љајића овде се очигледно ради о драстичном кршењу Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и Европске уније од стране Хрватске, и то у члану 36, став 1, где пише да „од дана ступања Споразума на снагу неће бити уведене нове царине или дажбине које имају исто дејство, нити ће оне које се већ примењују бити повећане“, због чега ће се Србија обратити Европској комисији и тражити да се преиспита одлука Хрватске као чланице ЕУ. Одлука Хрватске представља и драстично кршење правила и принципа СТО који говоре да не сме бити дискриминације између домаћих и увезених производа у погледу дажбина.

Све почиње да личи на царински рат између Србије и Хрватске од пре непуне две године, када је Хрватска, у јеку мигрантске кризе, под изговором безбедности, затворила границе за наше теретњаке, а Србија потом одговорила контрамерама. Тада су на губитку били сви извозници, па и они који само пролазе кроз Хрватску. Шестодневна блокада окончана је посредством Европске уније и за собом је оставила штету на обе стране од најмање 15 милиона евра.

Иако су односи две земље увек били на клацкалици, правило је да пред изборе увек нагло иду надоле. „Царинска драма“ тада није настала због избеглица или привредника већ из политичких разлога, што је било неопходно хрватској влади да покаже „мишиће“ и на изборима добије неки глас више.

Да би данашње несугласице могле додатно да се продубе, сведочи и овонедељни позив на реакцију Националне организације потрошача у Србији. НОПС апелује на патриотизам потрошача и поручује им да размисле пре него што купе неки хрватски производ, а све у циљу заштите домаће производње и српских пољопривредних произвођача.

 

НЕМУШТИ ОДГОВОРИ БРИСЕЛА Србија је пак предузела своје мере као реакцију на хрватско енормно повећање такси, па су од петка (4. августа), поред воћа и поврћа, ригорозним контролама подвргнути и сви други производи из Хрватске, а процедура лабораторијског испитивања траје 30 дана. Управа царина је добила задатак да поред фитосанитарних и ветеринарских провера ради и лабораторијске анализе свих производа, па је због дужине окончања њихових провера извесно да многи производи неће завршити на рафовима, већ ће пропасти. Самим тим ће и снабдевање хрватских радњи у Србији бити доведено у питање. Наводи се и да ће се овај сценарио примењивати све док се не огласи Европска комисија, односно не суспендује хрватску меру, супротну Споразуму о стабилизацији и придруживању.

Коморе региона упутиле су писмо Европској комисији, будући да су одлуке попут ове хрватске усмерене против слободног тржишта – за њих је Брисел права адреса која треба да пошаље јасну одлуку, како политичку, тако и економску. Међутим, уместо конкретних предлог и мера, из Уније стиже немушти одговор да је ЕК „у контакту са властима земаља којих се тиче ова ситуација“, да се тренутно процењује настала ситуација и „како се нове мере поклапају са обавезама“, али и „позив свим странама на уздржаност и да се избегне заоштравање ситуације“.

Због насталог проблема у Сарајеву су се састали министри из Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније и договорили наредне потезе према одлуци Хрватске о повећању такси на увоз робе из трећих земаља. Ресорни министри из БиХ Мирко Шаровић, из Србије Расим Љајић, из Црне Горе Драгица Секулић и из Македоније Љупче Николовски једногласни су у оцени да су мере донете 15. јула дискриминаторске, да се ради о недозвољеном нецаринском намету који доводи до аутоматског поскупљења увозног воћа и поврћа, а тиме и до његове ценовне неконкурентности на хрватском тржишту. Они су, уз седам закључака поводом хрватских такси, поручили Загребу да одмах повуче спорне мере, те позвали хрватског министра Толушића на састанак у Подгорици најкасније до краја ове недеље. Такође, упутили су заједничко писмо Европској комисији да се укључи у решавање овог проблема, а Црна Гора и Македонија ће као чланице СТО покренути и поступке пред том организацијом.

 

УВРЕДЉИВЕ ДОСЕТКЕ ЗАГРЕБА Министрима није промакло да је Хрватска у последње три недеље, од када су мере ступиле на снагу, дала три потпуно различита образложења.

Прве седмице речено је да мере нису ништа ново и да представљају само усклађивање са ценама које важе у ЕУ, што по речима министра Расима Љајића није тачно – иста врста контроле у Немачкој кошта 22 евра, у Француској, Италији, Литванији, Словенији 17,5 евра, у Бугарској 17 евра, у Великој Британији 41 евро.

Следеће образложење се позивало на заштиту потрошача, што је такође нелогично будући да је такса за домаће произвођаче остала 90 куна, док је за оне из трећих земаља повећана на 2.000 куна. То доказује да је реч о заштити произвођача, а не потрошача.

И последње образложење хрватске стране да ово није мера која се уводи према земљама региона већ против 164 државе које нису чланице ЕУ, министар Љајић је оценио као увредљиво и потцењивачко. Наиме, ако се погледа трговински биланс Хрватске, додао је министар трговине Србије, види се да се 77 одсто робе увози из ЕУ, шест одсто из суседства, а осам одсто из свих азијских земаља. „Увоз Хрватске из трећих земаља је занемарљив и јасно је да су овом мером највише погођене земље региона“, закључио је Љајић.

У првом одговору из Загреба хрватски министар за пољопривреду Томислав Толушић прихватио је позив на састанак са надлежним министрима БиХ, Србије, Црне Горе и Македоније, чак их је и сам позвао на такав састанак.

С обзиром на то да ЕУ и даље „процењује ситуацију“ када је реч о увођењу нових хрватских такси на увоз воћа и поврћа, мало је вероватно да ће и састанак са хрватским министром одмах донети повољно решење. Наравно, Хрватска би сада да разговара и развлачи ствар све док се воће и повеће не обере и не прода, а за два месеца ће свака дискусија о овом питању изгубити смисао. Тако и позив председнику Вучићу да посети на јесен Хрватску у овом тренутку делује као део истог плана, а не искрене и добре воље.       

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *