Почетна / Култура / ЧАКОНЕ И ФОЛИЈЕ

ЧАКОНЕ И ФОЛИЈЕ

Поводом XII Фестивала ране музике

Београд је ове године имао прилику да по дванаести пут чује рану музику у многобројним извођењима на инструментима епохе, различитих ансамбала и солиста, у просторима Катедрале Блажене Дјевице Марије, Цркве Светог Петра и Коларчеве задужбине

Ретка прилика да се чује барокна и рана музика у Београду сада се свела на Фестивал ране музике. Велики оркестри некако заобилазе барокни репертоар, а камерним се више исплати да свирају српске савремене композиторе, јер такво је време. Зато радује то што уметнички директор Предраг Госта не одустаје од своје концепције фестивала, па је Београд ове године имао прилику да по дванаести пут, од 10. до 25. јуна, чује рану музику у многобројним извођењима на инструментима епохе, различитих ансамбала и солиста, у просторима Катедрале Блажене Дјевице Марије, Цркве Светог Петра и Коларчеве задужбине. Обележене су и годишњице Клаудија Монтевердија, Г. Ф. Телемана и Дитриха Букстехудеа.
Свечано отварање припало је хрватском барокном ансамблу који је, у смањеном саставу, предводила Лаура Вађон на барокној виолини. Ансамбл основан 1999. године приредио је праву музичку гозбу, у којој су свирали и ширили позитивне вајбове Тања Тортић (барокна виолина), Леа Сушањ Лујо (барокно виолончело), Изидор Еразем Графенауер (теорба и барокна гитара) и Павао Машић (чембало). Чаконе и Фолије европског раног барока (Корели, Кастело, Капсбергер, Мерула, Марини, Вивалди, Учелини и Мотовуњанин) изведене су лако, полетно, разиграно, са слободним импровизацијама, култивисаним звуком и великом радошћу музицирања. Посебнo пријатно изненађење био је звук теорбе, јер коначно је неко свирао овај дивни инструмент како треба, да се чује, а не само да се види. Овај концерт је увео фестивал ране музике на велика врата.
Сопран Евелин Таб и лаутиста Мајкл Филдс представљени су као звезде, јер се тако воде у свету. Међутим, певачица је била индиспонирана ларингитисом, а лаутиста својим недефинисаним музичким карактером, па је вече протекло у знаку приче, шетње кроз цркву и музике која је претила да успава. Музика Шекспировог времена свакако није служила за успављивање публике, али су извођачи одабрали баш такав програм. Уместо да нам ноге поскоче и срце заигра, као у случају Шола и Карамазова, све је било меланхолично и монотоно. Свој лепи глас Евелин Таб је форсирала непотребним глисандима и нестилским колоратурама, уместо да једноставну музику Дауланда, Кампиона, Персла и Џонсона изведе управо тако, једноставно и без претензија. У акустици цркве све је звучало лепо, чак и нечујна лаута у соло комадима. Очекујемо овај пар у неком бољем издању, а свакако без циркуске џихад гардеробе, јер овде се пругасте шалваре и зелена боја не сматрају модним дометом. Напротив.
На фестивалу се представио и уметнички директор Предраг Госта у разним ансамблима на чембалу и оргуљама и као диригент, у свом барокном трију (New Trinity Baroque) са Букстехудеом и Телеманом, и у Хендловој опери Орландо на Коларцу. Соло су наступили оргуљаши Морис Клемент из Луксембурга и универзални Павао Машић из Загреба, затим Дарко Карајић на лаути и теорби, као и виолинисти Флоријан Дојтер (Немачка) и Бојан Чичић (Хрватска) са интегралним Баховим сонатама и партитама за виолину соло. Трио Il Rossignolo је из Италије дошао у дуету, а хорови Византика (диригент Јелена Теофиловић), хрватски Антифонус (Томислав Фачини), новосадски Орфелин (Тамара Адамов Петијевић) и ансамбл Орфарион извели су програме истока и запада, средњег века, ренесансе, до касног барока. Завршни концерт посвећен је паралели Хајдн–Естерхази у извођењу Капеле Саварије из Мађарске, чиме је концепт ране музике развучен и на период класике.
У исто време одржана је и Барокна академија, где су заинтересовани млади музичари имали прилику да раде на подручју ране музике и историјске интерпретације са Маријаном Мијановић, Евелин Таб, Мајклом Филдсом, Предрагом Гостом, Флоријаном Дојтером итд. Београдску барокну академију подржало је Министарство културе, а требало би да подржи и све акције којима се музика и инструменти које Србија није имала могућности да упозна због петовековне турске окупације проучавају, негују и представљају публици.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *