Златно доба јапанске анимације

Анимирани филм на прекретници

Обзнана „бога јапанске анимације“ да је одлучио да оде у пензију, а онда, недавно, и да се из ње и пре правог повлачења враћа да сними још један филм, изазвала је праву пометњу на светској сцени. Како тренутно стоје ствари, седамдесетпетогодишњи Хајао Мијазаки ће до почетка Олимпијских игра у Токију 2020. године, односно баш за њих, обожаваоцима понудити још једно своје дело – „Гусеницу Боро“ – које ће, многи су уверени, јапанској анимацији обезбедити још неколико сигурних година доминације

За површне љубитеље анимираних филмова холивудски студио Дизни је одвајкада био синоним за овај жанр. Међутим, прави поштоваоци и познаваоци филмске анимације никада нису тражили добро остварење на тој адреси. Врхунска понуда налази се на сасвим другом крају света. У Јапану. Њихова продукција анимираних филмова је уздигла овај жанр на недодирљиви ниво и то не само када је реч о анимацији, врхунској и супериорној у односу на било коју другу школу, већ и када се говори о садржају. О темама. Причама и озбиљности приступа њиховој експлоатацији. Далеко су изнад било чијег уплитања у овај жанр. Посебно холивудског. Многи су склони да кажу да се ово може поуздано изрећи највише захваљујући токијском студију „Гибли“, који су 1985. године основали врхунски мајстори ове врсте филмске уметности, за многе, и то не само у Јапану, сматраним за божанства модерне анимације, Хајао Мијазаки, Тошио Сузуки, Исао Такахата и Јасујоши Токума. Можда је, додуше, прецизније ако се божанске етикете припишу само првом поменутом, Мијазакију. И управо је његова обзнана пре четири године да одлази у пензију, па онда, недавно, да се из ње и пре правог повлачења враћа да сними још један филм, изазвала праву пометњу на светској сцени и међу публиком, и међу његовим колегама. Како тренутно стоје ствари, седамдесетпетогодишњи Мијазаки ће до почетка Олимпијских игра у Токију 2020. године, односно баш за њих, обожаваоцима понудити још једно своје дело. Реч је о „Гусеници Боро“, филму о маленој гусеници из наслова, причи коју је носио у себи током двадесет година. Мијазаки је иначе последњих година ангажован и на серији од дванаест кратких анимираних филмова које од 2005. припрема за потребе токијског Музеја анимираног филма.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *