Златна жица спаса

Сензационална налазишта злата и других ретких руда у источној Србији на дугом су штапу јер за улагање у открића вредна десетине милијарди долара потребно је не само време већ и милијарде долара које немамо

На сваки помен злата не засијају очи само појединцу већ је оно одвајкада и мера богатства друштва, односно државе. А свака вест о истраживању или налазишту племенитих руда заузима главне странице у медијима. Ни Србија није изузетак, па је и најновије истраживање канадске компаније „Невсун рисорсиз“ у околини Бора окончано тврдњом медија да је ресурс који су истраживали – најбогатије налазиште бакра и злата на свету, што би, ваљда, требало да буде значајније него да је откривено подземно море нафте.

Тако, рецимо, београдске „Новости“ наводе да су Канађани, у рејону „Чукару пеки“, уз садржаје бакра који иду и више од 20 одсто, на дубини од 600 метара пронашли и партију од 12 метара у којима садржај црвеног метала иде до невероватних 34 посто у руди. „Невсун“ је наводно добио и додатна истраживачка права да настави потрагу за бакром и златом и у околини лежишта „Чукару пеки“, јер постоје назнаке да је то лежиште далеко веће од оног које је до сада уоквирено.

[restrict]

БОГАТСТВО ИСТОКА СРБИЈЕ Већ одраније има назнака да се у Србији најбогатија налазишта злата налазе у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе. Колико је злато занимљиво страним инвеститорима показује и податак да је компанија „Лајф стоун капитал“ из Дубаија закупила рудник Леце, код Медвеђе, у коме је само прошле године ископано овог племенитог метала у вредности од 50 милиона евра. Претпоставља се да тренутно око 50 страних фирми истражује налазишта злата у Србији.

По званичним подацима, Србија се по количини злата налази на 59. месту у свету, а готово све златне полуге депоноване у Народној банци Србије настале су у јединој фабрици за производњу злата у Србији, Рударско-топионичарском басену Бор, одакле годишње изађе око тона злата.

Према последњој анализи Светског савета за злато, Србија је са 17 тона златних полуга, што чини близу пет одсто укупних девизних резерви, водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима Народне банке. Следе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина, која има три тоне. На последњем месту је Албанија са 1,6 тона злата, док Хрватска и Црна Гора нису на листи од сто рангираних земаља.

Према званичној статистици о производњи племенитих метала која се у Бору води од 1938, до данас је у РТБ-у произведено око 160 тона злата.

На истраживачком пројекту „Тимок“, односно „Чукару пеки“, у неколико последњих година поред актуелног „Невсуна“ били су ангажовани и амерички „Фрипорт Мекморан“ и канадски „Резервоар минералс“. Заинтересована је била и канадска компанија „Лундин мајнинг“, која је од „Фрипорта“ хтела да купи 55 одсто акција такозваног „горњег лежишта“, али ју је по принципу права прече куповине претекао „Невсун“. Треба поменути и да „Невсун“ истражна права за потрагу за бакром и златом у околини Бора дели са мултинационалном компанијом „Рио Тинто“, која се сматра највећом компанијом те врсте на свету, што додатно указује на перпективност ових налазишта.

ВЕЛИКА „ПОТЕРА“ ЗА ЗЛАТОМ Откриће „Невсума“ је, у ствари, само потврда већ исказаних резултата истраживања од пре две године, када је речено да је на локацији „Чукару пеки“ откривено једно од највећих лежишта злата и бакра на свету. На дубини од 559 метра откривен је садржај од 50,3 грама злата по тони руде.

Американци су у рејону „Чукару пеки“, на дубини између 558. и 559. метра, открили готово невероватан садржај од 25,7 одсто бакра и 50,3 грама злата по тони руде. Према до сада истраженим лежиштима у свету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холистер у Америци, где се извлачи 27,2 грама злата по тони руде. О како вредном открићу је реч, најбоље говори податак да су „Фрипорт“ и Канађани до сада у околини Бора открили 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама по тони.

И не само то, најновија истраживања показују и да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра у ком је садржај бакра 10,75 одсто и злата од 10,86 грама по тони. У другом слоју руде, дебљине 46 метара, пронађен је још богатији депозит од 15,85 процената и 16,77 грама по тони злата.

А литература каже да се лежишта са један одсто бакра, уколико их прате одговарајуће количине руде, сматрају – изузетно профитабилним, што је потврдила и пракса. У Рударско-топионичарском басену Бор, који се налази свега шест километара од места где су Канађани истраживали, тренутно се ескплоатише руда са највише 0,3 одсто црвеног метала у руди.

Рачунајући бруто вредност бакра и злата у новооткривеним лежиштима, по званичним ценама на Лондонској берзи метала, произлази да се у околини Бора крије богатство вредно готово – 18 милијарди долара! А ово су тек први резултати, будући да Американци и Канађани настављају геолошка истраживања.

Неке незваничне информације чак казују и да се резерве бакра у околини Бора процењују на милијарду тона руде, уз пратеће количине злата и других племенитих метала. Али будућа истраживања то тек треба да потврде. Американци и Канађани су у околини Бора избушили више од 42 километра бушотина, а међу њима је било и таквих у којима је садржај бакра у руди премашивао и 10 процената.

И недавно одржавање Европске конференције о рударству и геолошким истраживањима у Београду учврстило је мишљење светских стручњака у овој области да је Србија веома атрактивна за геолошка истраживања.

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић је том приликом рекао да у Србији постоји 250 експлоатационих и више од 110 истражних поља и да је реч о озбиљним рударским и геолошким активностима „јер ћемо само у овој години имати око 60 милиона долара инвестиција у истраживању. То је за једну, ипак, релативно малу државу, озбиљна бројка и доказ да у Србији раде озбиљне иностране компаније“.

ИСПЛАТИВИ И НАПУШТЕНИ И многа друга истраживања су, иначе, указала да се најстарији рудници и топионице света налазе у Србији. Рударењем су зарађивали Винчанци хиљадама година пре Христа, а поред Пека још стоји јаловина коју су оставили робови испирајући злато за Римљане у првим вековима после Христа. У Србији мноштво топонима и јама подсећа на средњовековно рударство, на коме се темељила моћ државе Немањића.

Милош Обреновић је у ослобођену Србију позвао најбољег геолога Европе да открије рудна лежишта, када му је показао рудокопе који су вековима били запуштени јер су рудари побегли од Османлија. Данас геолози кажу да је слична ситуацију са исплативим, а напуштеним рудницима, иако турска инвазија више није оправдање.

У комунистичка времена мањи рудници су затварани јер се сматрало да треба стварати само огромне рударске комбинате. На пример, у време кад су Бор и Мајданпек производили енормне количине руде за наше услове, „Геозавод“ је истражио и оверио резерве у руднику бакра Чадиње код Пријепоља. Никад није дошло до експлоатације, јер се у то време о њему говорило као о малом руднику.

Промена друштвеног система и најновија транзиција у којој се фаворизују приватно власништво и иницијатива нису донеле очекиване резултате. Многи су лако дошли до рудника у чију експлоатацију не улажу ни динар јер им то никада и није била намера, већ препродаја богатства које су јефтино стекли.

Предраг Мијатовић, један од водећих геолога Геолошког завода Србије, својевремено је је јавно указивао да је проблем настао када су фирме добијале руднике и истражене просторе спремне за ископавања без обавезе да започну експлоатацију. Изузетак није било ни злато, као у случају рудника Благојев камен, у близини Мајданпека. Експлоатационо право на једном од најстаријих рудника злата имао је Институт за бакар РТБ Бор, а Мијатовић је обелоданио да је рудник престао с експлоатацијом не због недостатка сировина већ зато што је у време после бомбардовања Институт био у финансијским проблемима. Док је чекао боље време да настави експлоатацију, рудник му је одузет и дат другој фирми да га истражује, што је потрајало десетак година.

КИНЕЗИ И НОВА НАДА Елем, поводом окончаних геолошких истражња „Невсума“ стручњаци истичу да би и по најповољнијем сценарију до евентуалног отварања и почетка експлоатације протекло неколико година. Према наводима упућених стручњака, прво је неопходан значајан број позитивних резултата истражног бушења пре доношења коначне одлуке о почетку експлоатације, како би се дефинисали величина и квалитет лежишта, после чега се мора припремити главни рударски пројекат откопавања, ради добијања експлоатационог права. Потом на ред долази израда студије изводљивости, која би доказала економску оправданост пројекта, као и анализа утицаја рударења на околину. Следећи корак је подношење захтева и добијање свих неопходних одобрења за извођење рударских радова. Крајњи корак је добијање корпоративних одобрења за почетак улагања.

 О каквом се богатству ради најбоље сведочи податак да је за протеклих 110 година рударења у Бору добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.

Процене колико би коштало отварање рудника су, у овом тренутку, незахвалне и непоуздане. Међутим, имајући у виду да ће се, ако се донесе одлука о уласку у тај пројекат, руда највероватније експлоатисати подземним путем, вредност улагања могла би бити од пет до невероватних 10 милијарди долара. Дакле, експлоатација овог богатства је на дугом штапу и без страних улагања скоро да уопште није могућа.

Ко год буде вадио руду, она се највероватније мора прерађивати у Рударско-топионичком басену (РТБ) Бор, који је за 11 година прошао неколико неуспешних приватизација што само по себи говори колико је тешко доћи до стратешког партнера за презадужени комбинат од ког живи већина становника источне Србије.

Нова нада се полаже у Кинезе који су, после аранжмана са Електропривредом Србије, инфраструктурних пројеката – изградње мостова, ауто-путева, железничких пруга и преузимања железаре у Смедереву, веома актуелни и о питању РТБ Бора. И поред тога што овај гигант има 1,3 милијарде тона резерви руде, његова судбина је неизвесна због дуга од 1,2 милијарде евра. А неопходна су и нова улагања.

Процене су да би Бор до краја године могао да рачуна на кинеског партнера који према првим сазнањима првенствено тражи да се реше имовинско–правни односи, те ко ће у коликој мери бити власник комбината и на шта се власништво све односи.

РУДНО БОГАТСТВО И СТРАТЕШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ С друге стране, има назнака да се истраживања и експлоатација рудног богаства Србије даје у бесцење странцима, што може имати и озбиљне стратешке последице. Неки војни стручњаци сматрају да је рудно богатство на простору Србије и Космета један од разлога зашто САД и Москва по сваку цену желе да Србију приволе да уђе у њихов табор.

Штавише, тврде они, један од разлога НАТО агресије на нашу земљу управо је отимање огромних резерви угља, нафтних шкриљаца, али и бројних племенитих метала попут злата и бакра, којима је Космет пребогат.

Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара. Резерве олова само у Трепчи износе 425.000 тона, а ту је и 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона. У руднику Гребник, јужно од Глине, доказане су резерве 1.700.000 тона боксита.Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. Гребник би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15.000.000 тона, али се процењује да су много веће. Само резерве косовског лигнита, показују процене, вреде око 500 милијарди долара.

Недавно је и канадска компанија „Аврупа минералс“саопштила да је, заједно са међународном компанијом „Бyрнкат интернешенел“, започела ископавање злата на Косову и Метохији, у оквиру пројекта „Сливово“. Ова компанија поседују лиценцу за ископавања на територији која се налази 15 километара југоисточно од Приштине и коју по зонама називају „Сливово Гусане“ и „Пештер Гусане“.

Иако лаицима може деловати да је Србији најбоље да сама ископава руду и тако за себе остави највећи удео, у стварности ипак није тако.

Према објашњењу геолога Предрага Мијатовић из Геолошког завода Србије свуда у свету, осим можда у Кини и Северној Кореји, експлоатацијом минералних сировина баве се приватне компаније, а водећу улогу имају рударске мултинационалне фирме. Мијатовић наводи да од почетка геолошких истраживања па до прве фазе експлоатације прође између 10 и 15 година, а и сама предузећа морају много да ризикују, јер на почетку геолошких истраживања, која нису јефтина, не знају да ли ће се она завршити проналаском лежишта.

С обзиром на чињеницу да је српским прописима омогућено страним компанијама да истражују и експлоатишу и налазишта злата, није мало оних који сматрају да би бар експлоатација злата требало да остане у српским рукама. Уз један мали услов – да Србија сама обезбеди средства за истраживање и експлоатацију.    

[/restrict]