Удружене европске провинције против ЕУ инквизиције

Множе се унутрашњи сукоби у ЕУ због којих она све више почиње да личи на бившу Југославију уочи распада

Имбецилност владе; спорови између провинција; страни утицај и срамота; нестабилност у миру и све могуће несреће када дође до рата. Ова мисао, коју је у 18. веку записао федералиста Џејмс Медисон приликом одлучивања о будућем облику америчке државе, актуелна је и данас јер описује стање у коме је Европска унија. Медисон је критиковао лоше стање у Уједињеним холандским провинцијама, конфедерацији састављеној од седам провинција које су опстале у периоду 1581–1795. Та творевина је показивала симптоме сличне овима који данас сатиру ЕУ; имала је компликован „делегатски систем“ заслужан за споро доношење одлука које провинције често нису ни поштовале. Заједнички органи конфедерације готово да нису ни постојали, а поједине провинције одлуке су радо блокирале ветом, на који су полагале право.

СУД И САНКЦИЈЕ Поред неефикасности у погледу решавања како избегличке кризе, тако и грчке финансијске, ЕУ се суочава и са мноштвом других проблема. Сенат пољског парламента је, на пример, усвојио спорни закон о Врховном суду који влади даје одрешене руке да мења судије како јој се прохте. Европска комисија (ЕК) је оценила да је то у супротности са правом ЕУ. Доналд Туск, бивши пољски премијер, сада председник Европског савета, писао је председнику Пољске тражећи хитан састанак. Туск ново законодавство у домовини љуто критикује, јер „негира европске вредности и стандарде“, што „ризикује нашу репутацију“.

„Политички, они нас враћају уназад и на Исток“, огорчен је Туск, док Богуслав Каплон, партнер правног саветника једног од највећих правничких друштава у Пољској, тврди за „Волстрит џорнал“ да је у новом закону „јасна подређеност судова властима“. Последично, ЕУ је запретила Пољској санкцијама због подјармљивања домаћег Врховног суда и судија афинитетима актуелне власти у Варшави; конкретно, врх ЕУ у Бриселу разматра активирање члана 7 Уговора о Европској унији, што би блокирало право гласа Пољске у Унији. Претње Франса Тимерманса, првог потпредседника ЕУ, разоткриле су, међутим, да ЕУ о питању реализације члана 7 има снагу папирнатог тигра и да је Унија сада у истом небраном грожђу као пропале холандске провинције пре 220 година.

[restrict]

МАЂАРСКА ПОМОЋ Примена члана 7, наиме, мора бити једногласна, што је у конгломерату 28 чланица ЕУ безмало немогућа мисија; истина је да Пољска не може сама да спречи такву одлуку, али је зато ту савезница Мађарска, која је припретила Унији да ће дати вето на такав план и покушај.

Мађарски премијер Виктор Орбан објавио је да ће Мађарска устати у одбрану Пољске уколико Брисел истраје у увођењу санкција против непослушне чланице ЕУ. „Инквизицијска офанзива против Пољске не може никад да успе зато што ће Мађарска користити све законске могућности у ЕУ да покаже солидарност с Пољацима“, подвукао је Орбан. Он сматра да је Пољска „жртва злостављања Брисела“ исто као и Мађарска откако је он 2010. дошао на власт. Зато је одлучан да искористи сва расположива средства да заштити колеге у Пољској, уверен да се ЕУ окомила на њу јер жели да ослаби (и тако још више потчини) поједине државе Уније. Поновио је и оптужбе на рачун европских лидера да су изгубили додир с народом, нарочито у вези са темама као што је миграција, алудирајући на чињеницу да је већина грађана против избеглица са Блиског истока, што је црвена нит његове и пољске политике. Да ће неке ЕУ државе ветом минирати напоре ЕК да казни Пољску, упозорио је и лидер пољске владајуће странке „Право и Правда“ Јарослав Качињски. Он је уверен да ЕУ не може да науди Пољској никако, јер би за такав акт морала да постигне консензус свих чланица Уније. Консензус који – не постоји! „Имајте на уму да је за примену санкција неопходно да се у другој етапи одлучивања обезбеди стопроцентна већина, изузимајући земљу на коју се казна односи. Сигуран сам да то неће успети“, наругао се Качињски вођама Уније.

МИГРАНТСКИ СТАТУС КВО Качињског нису обесхрабриле ни хиљаде Пољака које су изашле на улице, и што су најмасовнијим демонстрацијама изразили протест због опасне „реформе“ правосуђа. Преокрет се догодио у последњи час, али не захваљујући Бриселу него одлуци председника Пољске Анджеја Дуде да стави вето на два (од три) већ усвојена закона. Што је само појачало утисак да је ЕУ неспособна да реализује властите одлуке. Још посебно јер непослушност пољске и мађарске владе, када је у питању спровођење заједничке политике Уније – није од јуче; Брисел је, на пример, још 2015. године претио санкцијама непоћудним чланицама ЕУ због пропуста у прихватању тражилаца азила који долазе у Европу. Иако су земље некадашњег источног блока листом одбиле да прихвате своју квоту, одмазда ЕУ је изостала. До данас су спорови између централноевропских земаља удружених у „Вишеградску четворку“ и западних чланица ЕУ око прихватања избеглица добили већ епске размере, али је о(п)стао статус кво, упркос претњама санкцијама. Штавише, тај спор се недавно проширио и на Аустрију и Италију – и службени Беч одбија учешће у обавезујућем програму прихвата избеглица и захтева од Рима да заустави доток миграната из Италије у Аустрију. У противном – затвориће границе Аустрије. Иако Италија грца под теретом избеглица који свакодневно стижу преко Медитерана, изостала је солидарност осталих чланица ЕУ.

ДРУГЕ ВИОЛИНЕ Да све буде горе по Унију, тзв. „нове“ чланице (оне које су ушле у Унију 2004. и касније) откриле су да су, не само о питању уживања различитих права него и кад је посреди квалитет хране и друге робе, у ЕУ „друга виолина“. У Словачкој је бес узео маха после открића да европски „запад“ европском „истоку“ испоручује храну лошијег квалитета. Словачки премијер Роберт Фицо већ дуже време упозорава на разлике у квалитету намирница које исти прехрамбени концерни испоручују у западну и источну Европу, и најављује одбрамбене мере у виду рестрикција на увоз производа из других земаља ЕУ, све до бојкота, иако се то коси са начелима јединственог ЕУ тржишта. На исти проблем, иначе, упозориле су и Чешка, Пољска и Мађарска. Фицо не негира да би бојкот робе из неке чланице ЕУ кршио правила о конкурентности, али истиче да Словачка „мора нешто да предузме“ кад већ то не чини ЕК.

ОД ТЕРАНА ДО ЈАДРАНА Нешто јужније, тиња сукоб између Словеније и Хрватске око (не)признавања арбитражне пресуде и спорне границе. Али није међа једина јабука раздора. Ту је и – вино; словеначка влада тужи ЕК јер је делегираним актом дозволила да се унутар ЕУ продаје вино „истарски теран“ под фирмом: „Хрватска Истра – теран“. Љубљана од суда ЕУ у Луксембургу тражи да поништи поменути акт, с обзиром на то да је још пре уласка у ЕУ регистровала свој „крашки теран“ као национални бренд и производ са заштићеним пореклом који се традиционално производи само у Словенији, на подручју Краса (словеначки део Истре), где су специфична микроклима и тло. Упркос томе, ЕК је Хрватској „изнимно“ дозволила да под називом „истарски теран“ продаје свој производ, чиме је практично поништен словеначки бренд. Словеначки произвођачи терана су убеђени да је Хрватска не само успешније лобирала него и „подмазала“ надлежног европског комесара.

Битку око вина је последњих дана засенио много опаснији сукоб због размимоилажења око имплементације пресуде Арбитражног трибунала у Хагу. Иако је пресудом од 29. јуна, после четврт века вербалних чарки и звецкања оружјем, међа на копну и мору између Словеније и Хрватске коначно дефинисана, Загреб одбија ем да спроведе пресуду, ем неће ни да је прими, уз тврдње да је хашки суд компромитован, а пресуда пристрасна. Да брука буде већа, Европска комисија је супотписник Арбитражног споразума између Словеније и Хрватске.

Словеначки министар спољних послова Карел Ерјавец је Хрватску већ пријавио Европској комисији „због кршења шенгенске границе“, уз захтев да ЕУ забрани Хрватској (већ најављени) улазак у зону Шенгена. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић оценила је Ерјавчево прегалаштво као нарочито опасно, а он је заузврат изазвао ЕК да подвикне Хрватској да спроведе арбитражну одуку као што притиска Пољску претњом санкцијама због спорне правосудне реформе. „Хрватски случај је сличан пољском и сада је права прилика за акцију“, прозвао је Ерјавец главешине у Бриселу на конференцији за новинаре.

С обзиром на то да је за претакање арбитражне пресуде из речи у дело остављен рок од шест месеци, није тешко израчунати да се ескалација сукоба између Хрватске и Словеније очекује крајем године. Оно што Словенија мора и хоће, то Хрватска не само да неће него и не сме, јер је одлука Сабора обавезује да спречи реализацију арбитражне одлуке. А ЕУ са безбедне дистанце, из бриселских фотеља, све то само ћутке посматра.

РАСПЛЕТ ИЛИ РАСПАД Какав ће бити расплет свађа појединих европских „провинција“ са централном „владом“ у Бриселу може се наслутити из записа у историјским уџбеницима. Кроз пример Уједињених холандских провинција уочавамо да се историја од тада, преко судбине некадашње СФРЈ па до данашње ЕУ – понавља. И то као трагедија, али и фарса. И холандске провинције су се уговором обавезале да ће у заједничким пословима „наступати као један“, а конфедерација је на крају неславно пропала јер је најмоћнија провинција (Холандија) надвладала све остале. Такве историјске поуке намећу дилему: Ко ће у ЕУ одиграти реметилачку ролу – Берлин или француско-немачки двојац без кормилара? Или Варшава и Будимпешта?

Очито је да ни сам врх ЕУ нема представу ни одговор на питање куда плови савремена европска конфедерација. Уколико се рађање нових спорова између суверених европских „провинција“ настави истом брзином, и ако чланице ЕУ одбију да испоштују уговоре и одлуке које су претходно потписале, а заједничке институције Уније остану импотентне на тему извршења – онда је извесно да ЕУ јури по истом путу који су превалиле и остале европске конфедерације, па и некадашња Југославија, у коју је Едвард Кардељ уградио разорне конфедералне елементе.      

[/restrict] займ на карту без отказов круглосуточно займ с плохой кредитной историей спбзайм смсзайм на киви по паспорту

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *