Трагом Борџија до центра перверзија и јереси

Да ли видљивост геј педофилских скандала у садашњем тренутку говори о реструктурирању Ватикана у контексту успостављања Новог светског поретка и светске владе, или Ватикан губи контролу над својом фасадом? 

Почетком јула ватиканска полиција извршила је рацију у стану у Палати бивше инквизиције где се одигравала педофилска геј оргија током које је коришћен огромна количина кокаина. Оргији је присуствовао и монсињор Луиђи Капоци, секретар кардинала Франческа Кокопалмеира, шефа веома важног дистрикта римске курије. Капоција је полиција је зауставила након рације; користио је аутомобил Свете столице са ватиканским таблицама како би допремио кокаин у „Свети град“. Монсињор Капоци је иначе велики обожаватељ папе Франциска, као и његов шеф, кардинал Кокопалмеиро, који је као један од папиних највећих присталица и сарадника написао важан есеј о 8. поглављу Amoris laetitia о љубави у породици и њиме предочио „нову перспективу о томе како Црква гледа на друштво које се мења“.

ЧЛАНОВИ ИРЕГУЛАРНЕ ТАЈНЕ ЛОЖЕ Веома добро упућени истраживачи предвођени Леом Загамијем, аутором 18 књига међу којима су и најновије „Исповести илумината III“, „Шпијунажа, темплари и сатанизам у сенци Ватикана“, предочили су јавности своје шокантне увиде који показују да су језуите позициониране у масонској ложи „Мафија Сан Галоа“, главном штабу ватиканског педокриминалног прстена. Франческа Кокопалмеира Загами описује као кључну фигуру ове мреже либералних первертита. Кардинал је 2010. постао члан Конгрегације за доктрину вере, изузетан је подржавалац папе Франциска, и члан поменуте тајне ирегуларне масонске ложе „Мафија Сан Галоа“ која се годинама иза сцене бавила конспиративним преузимањем католичке цркве од стране прогресиваца и либерала. Ова масонска ложа се састајала у граду Сан Галоа у Швајцарској а предводио ју је језуитски кардинал и масон Карло Мартини. Кључну улогу у раскринкавању ове мреже одиграла је књига Јиргена Метепенингена и Карима Шелкенса посвећена сада пензионисаном белгијском кардиналу Годфриду Данелсу, који је приморао жртву сексуалног насиља да не открије извршиоца, бискупа и ујака жртве, што је јавно критиковано, а поставило се и питање његове подесности за учешће у избору новог папе. Годфрид Данелс је јавно на конференцији за новинаре признао да је члан „Мафија клуба Сан Галоа“.

Два дана након избијања овог највећег педокриминалног скандала, кардинал Џорџ Пел, задужен за финансије Ватикана, морао је да се врати  у родну Аустралију како би се пред тамошњим судом суочио са оптужбама да је сексуално напао бројне људе пре више година. Први пут се свештеник највишег ранга у Римокатоличкој цркви, други човек по значају и утицају у Ватикану, нашао пред формалним судом због оптужби о сексуалном злостављању.

Да ли Ватикан губи контролу над својом фасадом?

ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ УЗ МИНИМАЛНУ ОДШТЕТУ Стање у католичкој цркви, по мишљењу истраживача, није било овако лоше још од времена Борџија и средњег века. Наравно, током времена је главна одлика папске цркве – жеља за достизањем апсолутне моћи – водила преко лешева и континуираних геноцида, благословених од стране папа, за које никада није одговарала. Да ли видљивост скандала у садашњем тренутку говори о реструктурирању Ватикана у контексту успостављања Новог светског поретка и светске владе? Може ли још увек било ко да потражи спас своје душе под окриљем папске цркве, засноване на доктрини папе Григорија VII, коју је Алваро Пелајо из 14. века описао речима: „Нема броја, нема мере и нема границе“, када се и број и мера и граница односе на нормализацију ненормалног и незамисливог?

Католичка црква се и у новим околностима по принципу спојених судова заложила и ставила на располагање осовини Ватикан–Берлин–Вашингтон. Јован Павле II је још 1991. прогласио католички корпоративизам као једини исправни систем. Међутим, на том путу искрсли су велики проблеми за ватиканску хоботницу. Педокриминалним геј скандалом, сматра Загами, прикривен је још већи скандал – могући стечај многобројних ватиканских пословних подухвата. Крајем јуна неочекивано је поднео оставку генерални ревизор Ватикана Либеро Милоне, који је имао аутономну улогу у канцеларији кардинала Пела. Милоне је на ову позицију постављен пре две године на петогодишњи мандат а оставка је уследила након претреса финансијских послова Ватикана. Кардинала Пела је у Рим 2014. позвао папа Франциско како би ступио на дужност префекта новооснованог Секретаријата за економију. Пел је био задужен за годишњи буџет Свете столице и Ватикана – што је, по мишљењу Загамија, захтевало особу коју је могуће веома лако уцењивати, а то је Пел изванредно испуњавао.

Ватикан се сада суочава са највећим економским падом који делимично проистиче из лошег пословања, али и услед огромног повећања компензационих захтева од жртава педокриминала. Пел је овај проблем у Аустралији решавао у форми тзв. Мелбурншког одговора који је омогућавао његовој католичко-педокриминалној мрежи да наставља да злоставља децу уз минималну одштету. Најмање једна жртва ове мреже извршила је самоубиство, према извештају „Еј-Би-Си њуза“ од 29. јуна 2017, услед изостанка црквене подршке за решење стања у коме се нашла након злостављања.

Занимљиво је да се после Пеловог доласка у Рим тиму придружио лорд Кристофер Патен, британски експерт за заташкавање педокриминалних скандала у „Би-Би-Сију“ које су производили припадници елите Новог светског поретка. Тој „елити“ припадало је и педокриминално чудовиште – Џими Савил.

ЈЕЗУИТИ И ПЕДОФИЛИ ПРЕУЗИМАЈУ ВАТИКАН Због чега је Хорхе Бергољо (папа Франциско) довео Пела у Рим? Због чега се Патен придружио тиму?

Патен је био гувернер „Би-Би-Си труста“ 2011–2014, када је радио са Пелом. Не ради се ни о каквим коинциденцијама. Педокриминална мрежа која влада светом поставља своје људе на позиције за које сматрају да ће им гарантовати невидљивост и недодирљивост. Папи су морали бити познати до детаља подаци о мрачним активностима аустралијског прелата. На то га је отворено упозоравала неколицина новинара, као и Лео Загами, аутор књиге „Папа Франциско: Последњи папа“. Међутим, Бергољо га је поставио за своју десну руку у економији и члана групе деветорице (C9), коју чине најутицајнији кардинали у цркви. Пелов раскошан начин живота ни најмање није узнемиравао папу који је одбијао сваку критику усмерену ка овом кардиналу.

Папа Франциско је непосредно након избијања скандала отпустио кардинала Лудвига Милера, префекта Конгрегације за доктрину вере (CDF), и заменио га надбискупом Луисом Ладариом, шпанским теологом, језуитом, такође чланом тајне швајцарске ложе „Сан Гало“, како би осигурао контролу над најмоћнијом институцијом у католичкој цркви – Конгрегацијом за доктрину вере, најстаријом од девет конгрегација римске курије, основаном стране папе Павла III 1542. да брани цркву од јереси. Данас је, сматра Лео Загами, „то тело, надлежно за проглашавање и одбрану католичке доктрине постало центар перверзије и јереси у Ватикану и умешано у један од највећих ватиканских скандала нашег времена“. Милера је на место перфекта Конгрегације за доктрину вере поставио папа Бенедикт XVI 2012. године. Папа Франциско га је уздигао до чина кардинала, али је очигледно убрзо одлучио да га уклони, јер се противио педофилији и језуитском либералном програму поменуте конгрегације.

Како напетост расте у Ватикану услед унутрашњих сукоба и борбе против педофилске мреже која сада управља црквом и папом, изненадна смрт кардинала Јоакима Мајснера, бившег надбискупа у Келну 5. јула 2017, изазвала је сумњу, будући да се ради о снажном бранитељу црквене доктрине и ортодоксије. Мајснер се сматра предводником конзервативног крила у немачком епископату и био је један од четири кардинала који су се супротставили модернизацији цркве у питањима вере и папске енциклике Amoris Laetitia, објављене у априлу 2016. на тему брака и породице, тражећи до јуна 2017. разјашњење које је, међутим, остало без одговора.

СМРТ ЗБОГ СЛОМЉЕНОГ СРЦА ИЛИ… У интервјуу који је 5. јула, сада бивши префект Конгрегације за доктрину вере кардинал Герхард Лудвиг Милер дао за Passauer Neue Presse, сазнајемо да је разговарао са кардиналом Мајснером ноћ пре него што је умро.

„Милер је прошле ноћи разговарао телефоном са бившим надбискупом у Келну (кардинал Мајснер).“ Разматрајући уклањање Милера са позиције, Мајснер је био „дубоко ожалошћен“ овим отказом. „То га је лично потресло и погодило – и сматрао је да ће то даље ослабити цркву.“ Можда је кардинал Мајснер „умро од сломљеног срца“? Или је убијен по традиционалној ватиканској моди – отрованом кафом? – пита се Лео Загами. Језуитско преузимање Конгрегације за доктрину вере изгледа прилично сумњиво за њега и друге аналитичаре Ватикана. У том смислу занимљив је и податак да је надбискуп Георг Гансвеин, лични секретар папе емеритуса Бенедикта ХVI и префект папске породице, веома близак са папом Франциском и Обамом и члан Конгрегације за доктрину вере од 1996, такође срео кардинала Мајснера непосредно пред његову смрт. Пука случајност или поновно исказивање привржености традицији ватиканског патохуманизма?

Без икакве сумње, језуитска масонска ложа „Сан Галоа“, што оперише у корист педокриминалне мреже којој припадају највише позиционирани припадници психопатске „елите“ широм света, успоставила је доминацију над Ватиканом. Надбискуп Франциско Луис Ладариа, новопостављени префект Конгрегације за одбрану вере,  који за разлику од развлашћеног Милера има „много скелета у свом ормару“, нова је мета истраживача који су одлучно приступили раскринкавању ватиканске педокриминалне организације. Његово прикривање педокриминалног монструма Дон Ђанија (Трота) требало је да га одмах дисквалификује за било какву функцију унутар организације у којој се говори о спасењу душе. Но он је и директно умешан у педокриминалне мреже. Папа Франциско је, сматра Загами, одговоран за постављање и прикривање деловања припадника ових педокриминалних прстенова. Именован је и Коко Палмиеро као једна од главних фигура ове опсцене слагалице, један од електора папе Франциска и члан клуба „Мафија Сан Галоа“ – педокриминалног главног штаба Ватикана. Ad maiorem Dei gloriam.