ТЕСТАМЕНТ ВЕЛИКОГ КОМЕДИОГРАФА

Нушић пре осамдесет година

Културни изрази, културни покрети, прегнућа у нашем су друштву још увек појаве другога и трећега  реда; носиоци тих израза, покрета и прегнућа, дакле, градитељи културе, код нас су малтене излишни људи, чак толико излишни да се њихова реч одстрањује чак и кад се решава о најважнијим културним питањима, рекао је Бранислав Нушић у свом чувеном тестаментарном обраћању јавности 1937. године 

У време када се у Европи већ наслућивало да ће доћи до ратног сукоба, 5. децембра 1937, само нешто више од месец дана пре но што ће умрети, Бранислав Нушић је, иако болестан, још у завојима и недовољно опорављен после операције, дошао у дворану старог Универзитета у Капетан Мишином здању, на оснивачку скупштину Удружења научника и уметника око којег су се окупили бројни угледни ствараоци, заступници антифашистичких уверења, да би им се са говорнице обратио на том историјском скупу, а тако и читавој југословенској јавности, упућујући свој позив на солидарност и заједништво у настојањима да се измене и побољшају прилике у развоју једног културно младог друштва. Као што је познато, веома уморан од живота, Нушић, по савету лекара, почетком те године даје оставке на сва председништва и чланства у разним удружењима, одрекавши се сваког јавног наступања, да би, овом приликом, изазван општим приликама у друштву и стањем у културном животу, све то прекршио и дошао на јавни скуп којем се непосредно обратио. Текст тог његовог кратког, али јасног излагања, после назван Нушићев тестамент, није садржао само оцену тадашњих прилика у нашем културном животу већ и апел да се удруже све домаће духовне снаге, јер ће се само једном заједничком и истрајном акцијом моћи, интензивним културним прегнућима, проширити духовне вредности у нашој средини. Ево тог Нушићевог обраћања у целини:

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *